Vodovod i kanalizacija - BVK

[boca-ica]

Vesić: Saradnja beogradskog i budimpeštanskog vodovoda
Gradski menadžer Goran Vesić posetio je danas, u društvu direktora "Beogradskog vodovoda i kanalizacije" Dragana Đorđevića mađarsku prestonicu i prisustvovao potpisivanju Protokola o saradnji beogradskog i budimpeštanskog vodovoda....

Izvor http://www.blic.rs/vesti/beograd/vesic- ... da/42yjnj5

Hoce li Bgd napokon koristiti i Dunav za potrebe gradskog vodovoda :roll:

 

[dragan]

Post sa predhodne strane u kojem se vidi na šta se odnosi ta saradnja:

Beogradski i vodovod iz Budimpešte potpisali Protokol o saradnji
U planu revitalizacija reni bunara

Protokol predviđa saradnju dva vodovoda u obnovi i revitalizaciji reni bunara u Beogradu.
Kada je u pitanju Beograd mi trenutno polovinu snabdevanja vodom vršimo kroz reni bunare, dakle
iz podzemne vode, a drugu polovinu iz površinske.

Nekada je taj odnos bio 65-35% u korist podzemne vode. Budimpešta preko 80% potreba za vodom
zadovoljava iz reni bunara koji su osnova njihovog snabdevanja vodom.
Zbog starosti naših reni bunara i njihovog neobnavljanja Beograd svake godine gubi 150-200 litara
izvorske odnosno podzemne vode – rekao je Vesić.

Beograd ima 100 reni bunara od kojih je 75 u funkciji. Naš plan je da narednih 5 godina obnavljamo
4-5 bunara čime bismo obnovili 20-25 bunara, zaustavili trend gubitka vode i dobili bi 700-800 litara
nove podzemne vode – izjavio je Vesić.....http://www.beograd.rs/lat/beoinfo/17398 ... dovodom_2/

 

[laki72]

Preneto sa teme o prijavama gradskim sluzbama:

Prijava kvara na vodovodnoj mrezi

Prijavljeno kako preko internet portala, tako i na telefon jos u nedelju 17.09. u prepodnevnim satima.
Evo nas, 130 sati kasnije su jos uvek sve dezurne ekipe zauzete, a hektolitri vode oticu saobracajnicom do mesta gde se izliva sa puta niz padinu brda...

Na saobracajnici se pre dva dana stvorilo ulegnuce povrsine oko 1,5m2, a danas se pored toga stvorila jos jedna rupa slicne povrsine, te vozaci "ciljaju" izmedju njih prolazeci kroz raskrsnicu.


Sent from my LG-D320 using Tapatalk

 

[Žika]

astrodule » Pet Sep 22, 2017 9:49 am[/url]":5pj17xmq]Ko je vozio kroz Kneza Višeslava od Požeške do Blagoja Parovića, zna da je ta ulica uska i da su slivničke rešetke u katastrofalnom stanju. I tako ja prijavim to preko Beokoma i dobijem ovaj odgovar od BVK

NIVELACIJA JE PROPISNA!?!?

Juče sam opet išao i izbrojao bar 4 rešetke u svakom smeru u koje točak upada sigurno 10cm. Prijava je ponovljena.

Došlo mi je da odem peške i da im uslikam svaki slivnik sa lenjirom kao reperom, ali i da sam to uradio, šta bih dobio? Da ne bi možda počeli da rade svoj posao bolje?

Slike i tačna pozicija kućni broj ili stub rasvete. E onda odreaguju.

 

[astrodule]

Aha, a ja ću da zaustavim kola, blokiram saobraćaj u uskoj ulici pod nagibom da pribeležim tačnu poziciju.

Gde god da prijavim problem u Kneza Višeslava, oni moraju da prođu celu ulicu, pa neka ONI provere gde su problemi. Kada voziš službeni auto ili kamion, rupe i ne primećuješ.

 

[dragan]

Zrenjanincima stiže pitka voda - Postrojenje čeka dokumentaciju

Sada samo od efikasnosti državne administracije zavisi kada će fabrika vode proraditi i iz cevi
u domaćinstvima u najvećem banatskom gradu poteći čista i zdrava česmovača....

Izgradnja fabrike vode neće koštati ni dinar grad i građane, jer je sa kompanijom Synertech lokalno
javno preduzeće sklopilo ugovor o pružanju usluge prečišćavanja. Ona je utvrđena u fiksnom iznosu
od 0,28 evrocenti po kubiku. Sa sadašnjom naknadom, iznosiće ukupno oko 80 dinara i to je cena
koju bi potrošači trebalo da plaćaju kada poteče čista i zdrava česmovača....
http://www.ekapija.com/news/1888530/zre ... umentaciju

 

[astrodule]

Киоск „блокирао” поправку водоводне цеви

Цев која је пукла у Булевару краља Александра може бити поправљена тек када се уклони објект који се налази на линији цевовода, а то не сме да се уради без полицијског одобрења

Незванично сазнајемо да је о овој ситуацији обавештен и власник киоска, који је и посетио место где је пукла цев. Он је обезбедио и багер да се киоск помери, али објекат је и даље јуче по подне био на истом месту јер се чека одобрење Саобраћајне полиције. Док се добије одобрење свих надлежних служби станари и даље отварају „суве чесме”, а на киоску стоји катанац.

http://www.politika.rs/scc/clanak/39384 ... vodne-cevi

Sinhronizacija na nivou :bash: :bash: :bash:

 

[direktor]

Sve genije do genija cudime da stanari nisu sami gurnuli kiosk koji ima dva frozidera mimo propisa kao i neodgovarajuci model

 

[Ultonia]

Da li neko ima informaciju da li je u skorije vreme realno da se počne sa izgradnjom delova Ostružničkog kanalizacionog sistema i kišne i fekalne kanalizacione mreže u Ostružnici, Umci, Velikoj Moštanici i ostalim naseljima za koje je predviđeno da budu obuhvaćena ovim autonomnim sistemom?
Plan razvoja kanalizacione mreže usvojen pre dve godine je predvideo ovo, ali izgleda da još nikakvih vidljivih naznaka nema da će nešto u skorije vreme da se radi. Ovo je zaista ogroman problem za taj deo Čukarice plus što je problem i za ceo Beograd jer se ta teritorija nalazi uzvodno od fabrike vode.

 

[dragan]

dragan » 21 Feb 2018 04:32 pm[/url]":12tqxhc3]

roland » 21 Feb 2018 02:18 pm[/url]":12tqxhc3] . . u Beogradu planiraju projekti koji smanjuju rezerve pijaće vode . . .

A, kako se "smanjuju rezerve pijaće vode" radi neke gradnje u ritu
koji je dvadesetak kilometara daleko od fabrika vode u Makišu?!

Voda za piće se PROIZVODI u fabrikama vode, a ne u plavnom ritu.

Beograd, srećom, ima sirove vode na sve strane i dok teku dve reke
nema nikakvih problema, osim u glavama eko-katastrofičara i sličnih.

dragan » 22 Feb 2018 06:47 am[/url]":12tqxhc3]

boca-ica » 21 Feb 2018 10:34 pm[/url]":12tqxhc3]Fabrika vode je objekat od betona cigle i ostalog materijala
iz kog se NE stvara voda, vec se prečišcava

Izgleda da moram da nacrtam, jer ili nije jasno šta sam napisao
ili se ovde neko pravi lud i samo koristi priliku da bude "pametan".

Na sajtu BVK se pominje "proizvodnja" i "pet proizvodnih pogona" :
http://www.bvk.rs/osnovni-podaci/

boca-ica » 22 Feb 2018 07:24 am[/url]":12tqxhc3]Pozivaj se na validne argumente a ne na pomene.

Proizvodnja je širi pojam koji obuhvata sve radnje i postupke
kao crpljenje sirove vode, aberaciju, filtraciju, dezinfekciju, . . .
pa deponovanje u rezervoare, pa crpne stanice i pumpanje u mrežu, . .

 

[roland]

Zuma je lepo objasnio razliku između površinskih i podzemnih voda i kako te vode imaju drugačiju tehnologiju prečišćavanja

Zuma » Thu Feb 22, 2018 3:27 am[/url]":oq7f07px]
Voda za piće se u Beogradu dobija delom iz reni bunara, crpljenjem podzemne vode, a delom se uzima voda iz reke, dakle uzimanjem površinske vode. U oba slučaja ju je potrebno dodatno prečistiti, i to je ono što (uz kapacitete vodozahvata) ograničava raspoloživu količinu vode za piće i nabija njenu cenu. Voda koja se uzima iz podzemlja je čistija zato što je već prošla kroz prlično dobar filter koji čini sama zemlja, pa je treba manje filtrirati naknadno. Poseban problem je što filtriranje u "fabrikama vode" uklanja samo jedan deo zagađenja. Jednostavno nije moguće po podnošljivoj ceni i za malo vreme prolaza sirove vode kroz takozvanu fabriku vode ukloniti skoro beskrajan niz hemijskih zagađenja. Naprimer teške metale i još mnogo drugih stvari. Reagensi bi bili isuviše skupi a proces previše spor za količinu vode u sekundi koja je Beogradu potrebna. Međutim obična zemlja NA VELIKOJ POVRŠINI uspeva da ukloni DEO tih zagađenja, i to čak relativno brzo ako je površina tog "filtra" VELIKA. Dakle ako postoji dovoljna površina rezervisanog i nezagađenog zemljišta na kome voda ponire, pa se polako cedi na mnogo mikroskopski malih "mesta" istovremeno. Zbog toga je voda za piće poreklom iz bunara čistija od one koja se uzima iz reke, pa se zato i koristi iako je skuplje praviti i održavati reni bunare umesto da se voda prosto uzme iz reke ili taložnika. Kad se uračuna to DODATNO filtriranje rečne vode odnos kvaliteta pitke vode i cene njene proizvodnje postaje drugačiji. Zbog toga, i zbog kontrole rizika (ne oslanjanje sa samo jedan tip sirove vode), naš vodovod drži odnos rečne i podzemne vode na oko pola - pola.

Ovo je karta zone zaštita vodoizvorišta koju sam već ranije postavljao. Vidi se da su te zone ugrožene zbog već izgrađenih objekata na Savskom nasipu, kao i zbog planova o izgradnju naselja na Makišu i kineske luke na levoj obali Dunava kod Pupinovog mosta.


A ovo je statistika proizvodnje pijaće vode u Beogradu, od 2007 do 2012. Vidi se da pada procenat zahvaćene vode iz podzemnih izvora, tj. kvalitet pijaće vode Beograda opada i sve je skuplja proizvodnja pijaće vode. Takođe, i ukupna količina proizvedene pijaće vode opada.

Захваћене питке воде
хиљ.m3
Укупно Укупно из подземних вода
Захваћене питке воде
2007
Београдски регион 246508 150653
2008
Београдски регион 242051 143426
2009
Београдски регион 237498 142181
2010
Београдски регион 224520 136522
2011
Београдски регион 225345 131834
2012
Београдски регион 225349 129126
Извор података: Републички завод за статистику

Ako znamo da nas čekaju mnogo ekstremniji klimatski uslovi, sa dužim sušnim periodima, onda bi ovi podaci trebalo da alarmiraju javnost.

 

[dragan]

Na toj često postavljanoj karti u donjem desnom uglu piše "radna karta" 2002g.
Tamo je sve što tada nije imalo drugu namenu označeno kao "zaštićena zona".

Trenutno u Makišu rade dve fabrike, a one su dovoljne i za veći broj korisnika
pored toga što su gubici na mreži oko 30%, koja mora da se remontuje i TO je
problem jer nema dovoljno novca radi niske cene vode za piće, a ne nešto drugo.

Ako jednog dana bude potrebno, biće izgradjena i treća (planirana) fabrika vode.

 

[astrodule]

30% gubici!?!?

Da li znaš oliko je tu do krađe (nelegalnih priključaka), a koliko do curenja iz cevi?

 

[dragan]

Ima i nelegalnih priključaka i nenaplaćenih potraživanja
ali problem je u nedostatku novca za remontovanje mreže.
viewtopic.php?f=16&t=374&start=600

Pored svega grade se nove linije za neke prigradske opštine.

 

[Zuma]

dragan » 22 Feb 2018 01:23 pm[/url]":1bv53hez]Na toj često postavljanoj karti u donjem desnom uglu piše "radna karta" 2002g.
Tamo je sve što tada nije imalo drugu namenu označeno kao "zaštićena zona".

Hajde ne budi neozbiljan. Neće biti da su se baš bavili traženjem i farbanjem svih površina koje "nemaju drugu namenu".
To je bio veoma ozbiljan, višefazni i višegodišnji multidisciplinarni projekat eko atlasa Beograda. I na karti ne piše radna karta. Čak i danas tu možemo pronaći čitavo more podataka o kojima kasnije vlasti uopšte nisu bile voljne pričati. Ovde je link na osnovnu stranicu

http://www.zdravlje.org.rs/ekoatlas/indexs.html

A ta mapa je ovde (dva hijerahijski povezana menija su levo, oba su važna):

http://www.zdravlje.org.rs/ekoatlas/02.htm

Trenutno u Makišu rade dve fabrike, a one su dovoljne i za veći broj korisnika
pored toga što su gubici na mreži oko 30%, koja mora da se remontuje i TO je
problem jer nema dovoljno novca radi niske cene vode za piće, a ne nešto drugo.

Ako jednog dana bude potrebno, biće izgradjena i treća (planirana) fabrika vode.

Hajde razmisli malo. Zašto bi bilo koji gradovi sa velikom rekom uopšte pravili reni bunare ako mogu prosto da u reku polože usisnu cev? Ovakvi bunari su veoma skupi, tajkunima i političarima zauzimaju građevinski prostor, i još čine čitavu široko raširenu mrežu povezanu posebnim cevodima i pumpama za sirovu vodu. Samo OBNOVA jednog bunara nas košta po 100 miliona dinara. Ko je dakle u svetu lud da baca ogromne pare na njih ako već ima reku? A ipak to rade. Tako da se oni očigledno na razne načine veoma ISPLATE uprkos svojoj ceni. Pa nije baš da možemo prosto da napravimo novu fabriku i uzmemo još vode iz reke kad god nam zatreba.

Da spomenem par stvari o kojima se vodi računa.

Snabdevanje vodom milionskog grada je tako strateški, ekonomski i bezbednosno važno pitranje da se tu NIŠTA ne prepušta slučaju. Ni najmanji rizik, ako se on ikako može izbeći, nije dopušten. Shvataš li da se grad prosto mora kompletan ISELITI ako neko ne baš dugačko vreme nema vode iz BILO KOG razloga. Znači ladno da premestiš jedno 2.000.000 ljudi, ili da ih snabdevaš vodom u gradu u dovoljnim količinima, što je logistički praktično nemoguće. Sem nekog jedva zamislivog hemijskog rata nema skoro ničega što može imati ima ovako užasne i sveobuhvatne posledice koje ne štede NIKOGA. Bez vode se ne može ni krako vreme.

Zbog toga se ide na što veću redundantnost, višak kapaciteta i smanjenje rizika gde god je to moguće. To znači da ima više različitih vrsta sirove vode od kojih se pravi pitka voda, da su njeni izvori na različitim i udaljenim mestima, da ima više fabrika za preradu vode na fizički udaljenim mestima, da te fabrike koriste različitu tehnologiju za prečišćavanje, itd. Sve ovo omogućuje da se eventualna pojava problema na nekom mestu u lancu proizvodnje ne pojavi i na drugom mestu. Na primer: Ako nestane neke hemikalije za pročišćavanje, druga fabrika koristi nešto drugo ili bar ima više zaliha. Ako se jedna pokvari, radi druga. Ako se u ratu sruši most koji nosu glavnu cev, neka fabrika vode postoji i na drugoj obali reke. Ako privremena hemijska havarija ili ekološka katastrofa bilo gde u slivu privremeno zagadi vode reke koju koristimo, proizvodnja se prebacuje samo na podzemne vode koje će dugo ostati čiste i nezagađene, dok se rečna voda privremeno isključuje. Ili obrnuto, ako se zbog eko havarije u Beogradu zagade podzemne vode u nekom kraju grada (recimo oko Save), koristimo podzemne izvore na drugom kraju grada (recimo oko Dunava), ili se kompletno prebacujemo samo na rečnu vodu koja brzo protiče i donosi uzvodnu, nezagađenu vodu, pa se lokalno prouzrokovano zagađenje u reci brzo smanji. Isto važi i rizike terorizma, ratova, velikih havarija centralnih trafo stanica za grad, itd, uvek će negde neki izvor vode biti relativno nezagađen, struja relativno dostupna, fabrika ispravna i sa dovoljno potrebnih hemikalija.

TAKO se projektuje ozbiljan sistem za snabdevanje vodom, i upravo je to bio koncept za budućnost kojim se rukovodio razvoj gradskog vodovoda još od vremena stare Jugoslavije, a pogotovo posleratne Jugoslavije. Zbog toga je jedna fabrika vode na desnoj, a druga na levoj obali Save. Zbog toga je baš ova plavna oblast oko retenzija na Dunavu bila rezervisana za budući razvoj i nove lokacije vodoizvorišta, isto kao i ona oko jezera u Beogradu 3. Dakle tri razdvojena izvorišta sa bar tri razdvojene fabrike vode na sva tri kopna koja razdvajaju dve Beogradske reke.

Drugi faktor, kad ništa nije zagađeno i sve radi, je cena proizvodnje pitke vode. Ovako se može menjati udeo pojedinih tipova proizvodnje vode tako da se uvek koristi ono što je u nekom trenutku najjeftnije.

Zatim redundantnost omogućuje velike i "opuštene" opravke i kvalitetno održavanje svih delova sistema a da potošači ništa ne primete.

Tu je i eventualna mogućnost zaista velikih suša (a tek treba da vidimo šta će doneti klimatske promene) kad bi se moglo desiti da ne treba više izvlačiti vodu iz nekih podzemnih bazena jer su već previše ispražnjeni. Ili da je recimo protok u rekama toliko smanjen da je koncentracija uobičajenih zagađenja u to malo vode postala prevelika za postojeći tehnološki proces prečišćavanja, pa treba preći na podzemnu vodi ili bar bitno usporiti proces prečišćavanja, što bi značilo manje vode ako nema rezervi iz podzemlja. Itd., ovakvih scenarija ima puno. Oslanjati se samo na rečnu vodu ili samo na jednu oblast kao vodoizvorište uopšte nije dobra ideja.

 

[dragan]

Da "malo razmislim" ?! . . i da poverijuem u tvoje priče o eko-katastrofi i premeštanju grada?

Odavno sam "razmislio" i shvatio kako se i zašto koristi površinska sirova voda za preradu, a
ne iz reni-bunara, koji jesu skuplja varijanta i za izgradnju i kasnije za održavanje i renoviranje.

Ti ne vidiš u čemu je aktuelni problem, tj. u gubicima od 30% i maloj ceni vode za piće, a po
običaju pišeš dugačke "teorijske rasprave" sa savetima kako bi stručnjaci morali da planiraju.

Ja sam čovek od akcije i uvek sam predlagao rešavanje konkretnih problema, a u ovom slučaju
to je povećanje mizerne cene vode za piće i uvođenje Tarifne naplate prema količini potrošnje.

 

[Zuma]

Gubici u distribuciji vode nemaju baš nikakve veze sa proizvodnjom vode, dakle sa proizvodnom cenom u fabrici i pouzdanošću te proizvodnje u različitim situacijama. Po tebi gradovi ne bi ni koristili reni bunare pošto jednostavno nema razloga da ih prave, zauzimaju zemljište i održavaju kompleksan sistem bunara koji je i skuplji i lošiji od uzimanja vode iz reke.

A kad je voda jednom proizvedena, gubitke u prenosu do potrošača jednostavno prebace na naš račun i to je to. To je onda problem nama, a ne njima. Ne problem mogućnosti da se voda uopšte proizvede po dovoljno maloj proizvodnoj ceni, u dovoljno velikim količinama, u svim situacijama.

 

[dragan]

Gubitke sam naglasio kao akutan problem, pored smanjenog dotoka iz
reni-bunara, jer za oba ta problema nema dovoljno novca u budžetu.

Kada bi to rešili, to bi bilo kao da smo dobili još jednu fabriku vode, pa je
to veza sa "proizvodnjom vode" za koju ti kažeš "da nema nikakve veze".

Evo, da si ti Gradonačelnik i da imaš sadašnji budžet, gde bi najpre dao
novac u vezi vodovoda, tj. da bi rekonstrujisao ovu mrežu i reni-bunare?
Ili bi podigao kredit od 100mil evra za novu fabriku u pančevačkom ritu?

 

[Nurko7000]

dragan » 23 Feb 2018 08:08 am[/url]":3ar2cawf]
...
Odavno sam "razmislio" i shvatio kako se i zašto koristi površinska sirova voda za preradu, a
ne iz reni-bunara, koji jesu skuplja varijanta i za izgradnju i kasnije za održavanje i renoviranje.
...

Zuma » 23 Feb 2018 09:40 am[/url]":3ar2cawf]
...
Po tebi gradovi ne bi ni koristili reni bunare pošto jednostavno nema razloga da ih prave, zauzimaju zemljište i održavaju kompleksan sistem bunara koji je i skuplji i lošiji od uzimanja vode iz reke.
...

Заправо рени бунар и захвата речну воду.

Никад се не захвата вода са површине јер су разна уља и нечистоће лакша од воде.

Ако на гоогле мапама погледате источни крај Ниша где пише "водовод" видећете и базене за захватање воде, то је ваљда други начин.

А који је начин бољи? Верујем да на РГФ та расправа траје деценијама.

 

[dragan]

U Beogradu se sirova voda crpi iz reni-bunara i iz Taložnika na Adi Singanliji.
Dve fabrike vode za piće su u blizini i Jezera na Adi gde je rezerva vode.

Predprošle godine je EBRD objavio tender za čišćenje dna Savskog jezera.

 

[boca-ica]

Tu rezervu vode (taložnik) bez drugih opcija Bgd potroši za samo jedan dan ako ne i brže ....

Vec je ovde bilo reči o Beogradu ,,šta bi bilo kad bi bilo,,..... tj o trenutnoj ,, feleričnoj,, strategiji Vodovoda
u situaciji da iz nekog razloga zagadjenja (na primer curenja iz Krška)
dragocena reka Sava
bude van upotrebe neko vreme ili zauvek Izgubljena :roll:

Te prvu gradnju nove fabrike za prčišćavanje moramo pozicionirati na Dunavski vodozahvat
kako bi Bgd zauvek imao obezbedjen primarni pred uslov i uslov za dalje održivost života grada i gradjana

 

[laki72]

Jadno je sto se mali ali bezbrojni potoci koji izvorista imaju u sumadijskom beogradu ne smatraju interesantnim za beogradski vodovod, makar kao alternativa za "zlu ne trebalo"...

Sent from my LG-D320 using Tapatalk

 

[dragan]

boca-ica » 23 Feb 2018 08:09 pm[/url]":9lwf37v1]Tu rezervu vode (taložnik) . . .

Jezero na Adi je rezerva u sličaju da se voda Save ne može

koristiti neko vreme dok traje eventualno zagadjenje reke.

 

[boca-ica]

Tako je ali u toj ,,rezervi,, svaka nova dopunjujuca kap iz takve Save čini tu zalihu NEupotrebljivom

Primera radi
ako do pola ispraznimo jezero ono ce prirodnim putem , da se samo dopuni principom spojenih sudova
iz razloga što jezero nije hermetički izlovano kao betonski bazen
(mada i beton nije 100 % ne propustljiv bez adetiva)

Stoga zagadjenje ako traje više dana džaba sto ce se samo dopunjavati
kada i ono postaje ne upotrebljivo
Na tom primeru vidimo da vrlo brzo u takvoj situaciji kompletan Savski zahvat bez obzira na lokaciju i vrstu zahvata
postaju ne upotrebljivi
jedino
ali
jedino rešenje je
imati i rezervni Dunavski zahvat
a na kome još uvek nemamo čak ni u planu fabriku za prečišćavanje vode (a Bgd ne prekidno raste kao i nj. potrebe)
jer sve objavljene najave za izgradnju su felerične jer se baziraju isključivo samo na jednom Savskom zahvatu
kao da Dunav ne postoji i ako vrlo veliki gradovi odavno piju njegovu vodu.

Jednostavno imamo više reka ( potoka izvora jezera...)
a neki tupan se odrekao u naše ime, svih drugih , osim Save
dozvolivši teško zagadjenje i prevodeci ih u kanalizaciju
takvi tupani da mogu i veliki Dunav bi u kanalizacionu cev
te
takav odnos je zločinački odnos ,ne samo prema prirodi , nego prema ljudskom rodu

 

[dragan]

Strateške odluke i procene rizika ne donosi "neki tupan", već više institucija
koje su nadležne i stručne za takav posao, a one nisu procenile da je moguće
neko katastrofično, višednevno i totalno zagadjenje po dubini cele reke Save.

Obično je neko površinsko zagadjenje, nap. "naftna mrlja" koje traje par sati
i kada se prekida uzimanje vode za taložnik, a čak se i to vrlo retko dogadja.
Da li se neko uopšte seća kada se tako neko zagadjenje zadnji put dogodilo?

Druga je stvar što ni mnogo bogatiji gradovi nemaju rezervnu fabriku vode
jer to nije ni racionalno, ni jeftino, nap. fabrika kao u Makišu, reni-bunari sa
opremom, crpne stanice i rezervoari, vodovodna mreža i pumpe, . . . i sve
ostalo što bi se moralo graditi u pančevačkom ritu, koštalo bi oko 100mil.€.

Grad nema dovoljno novca ni da rekonstrujiše postojeću mrežu gde su gubici
oko 30%, kao ni za potrebe rekonstrukcije i proširenja kapaciteta reni-bunara.
To su primarni problemi koje bi trebalo rešavati povećanjem cene vode za piće.