Duleja
Advanced
Neki dan sam otpratio razgovor moje drugarice, inače filozofkinje po vokaciji, sa njenim sledbenicima na FB. Te pomislih, da bi taj kratak razgovor pomogao i nekima ovde, da raščiste zbrku sa pojmovima i njihovim značenjem. Prenosim:
Dragan: Da li to znači da je svaki "pravi" vjernik bolji od ateiste?!
Divna: Iz njegovih premisa takav zaključak ne sledi.
Dragan: Vera nije ni nužan ni dovoljan uslov da bi neko bio moralan, to se vrlo lako dokazuje. Postoje nemoralni i vernici i ateisti. Zašto je bolje biti (licemerni) ateista od licemernog vjernika?!
Divna: Papa je kritikovao licemerje u domenu svoje delatnosti; rasprave o moralu su pitanja etike; iako se donekle podudaraju, hrišćanski moral i građanski moral ipak nisu isto...
Daniela: Zar nije moral opšta kategorija koja proizilazi iz zakona, verskog ili građanskog, a etika lični sistem vrednosti?
Divna: Ne, draga. Moral je praksa, a etika je učenje o moralnoj praksi.
Daniela: U tom smislu, moral je vrlo individualna i rastegljiva kategorija?
Divna: Moral je, drugim rečima, onaj skup vrednosti koje u životu praktikujemo (npr. vrline). Etika je (vrednosna) disciplina koja se bavi raspravom o praktičkim vrednostima tj. o moralu. Dakle, neko je "moralan" ili nije u zavisnosti od etičkog stanovišta koje se zauzima pri vrednovanju. Niti je hrišćanka etika jedinstvena, niti, pak, građanska. Zato i postoji etika kao disciplina - tu se raspravlja iz najrazličitijih uglova o vrlinama i moralnom ponašanju...
Biti dobar čovek, odnosno ne biti licemeran jeste vrednost koja se koncipira kao ideal. Moralna intuicija je, onda, da se tom idealu teži...
Papa Franjo ponovno je kritizirao neke članove vlastite Crkve u četvrtak, sugerirajući da je bolje biti ateist nego jedan od "mnogih" katolika koji kako je rekao žive licemjernim dvostrukim životom.
Mislim da bi tema bila korisnija kada bi se zvala 'vera u društvo', ako me kapirate.
Dragan: Da li to znači da je svaki "pravi" vjernik bolji od ateiste?!
Divna: Iz njegovih premisa takav zaključak ne sledi.
Dragan: Vera nije ni nužan ni dovoljan uslov da bi neko bio moralan, to se vrlo lako dokazuje. Postoje nemoralni i vernici i ateisti. Zašto je bolje biti (licemerni) ateista od licemernog vjernika?!
Divna: Papa je kritikovao licemerje u domenu svoje delatnosti; rasprave o moralu su pitanja etike; iako se donekle podudaraju, hrišćanski moral i građanski moral ipak nisu isto...
Daniela: Zar nije moral opšta kategorija koja proizilazi iz zakona, verskog ili građanskog, a etika lični sistem vrednosti?
Divna: Ne, draga. Moral je praksa, a etika je učenje o moralnoj praksi.
Daniela: U tom smislu, moral je vrlo individualna i rastegljiva kategorija?
Divna: Moral je, drugim rečima, onaj skup vrednosti koje u životu praktikujemo (npr. vrline). Etika je (vrednosna) disciplina koja se bavi raspravom o praktičkim vrednostima tj. o moralu. Dakle, neko je "moralan" ili nije u zavisnosti od etičkog stanovišta koje se zauzima pri vrednovanju. Niti je hrišćanka etika jedinstvena, niti, pak, građanska. Zato i postoji etika kao disciplina - tu se raspravlja iz najrazličitijih uglova o vrlinama i moralnom ponašanju...
Biti dobar čovek, odnosno ne biti licemeran jeste vrednost koja se koncipira kao ideal. Moralna intuicija je, onda, da se tom idealu teži...
Papa Franjo ponovno je kritizirao neke članove vlastite Crkve u četvrtak, sugerirajući da je bolje biti ateist nego jedan od "mnogih" katolika koji kako je rekao žive licemjernim dvostrukim životom.
Mislim da bi tema bila korisnija kada bi se zvala 'vera u društvo', ako me kapirate.