U godinama koje dolaze, stručnjaci su skovali planove po kojima će Beograd postati jedan od lidera jugoistočne Evrope po visini građevina. Tome u prilog govori činjenica da se poslednjih godina investitori gotovo utrkuju ko će dobiti atraktivniju lokaciju na kojoj će biti građeni oblakoderi.
VISINA - Prvi oblakoder, Palatu „Beograd” visoku 127 metara, srpska prestonica dobila je 1974. godine prema projektu arhitekte Branka Pešića. Od tada do danas u Beogradu je niklo još nekoliko zgrada koje svojom visinom pariraju „Beograđanki” ili je prevazilaze.
U godinama koje dolaze, stručnjaci su skovali planove po kojima će Beograd postati jedan od lidera jugoistočne Evrope po visini građevina. Tome u prilog govori činjenica da se poslednjih godina investitori gotovo utrkuju ko će dobiti atraktivniju lokaciju na kojoj će biti građeni oblakoderi. Oni su uglavnom zamišljeni kao stambeno-poslovni kompleksi u kojima će pored luksuznih stanova biti i hoteli („Kempinski“ u istoimenom kompleksu, „Interkontinental“ u sklopu „Delta tauera”), tržni centri, restorani, banke, kancelarije i brojni drugi sadržaji.
Kako buđenje jutra i smiraj dana izgledaju iz ptičije perspektive saznaće mahom oni koji budu boravili u Novom Beogradu gde će nići najmanje osam oblakodera visine od 100 do 160 metara.
Oni koji budu živeli na višim spratovima u luksuznim „Delta apartmanima” čija izgradnja je planirana na Autokomandi, kada pogledaju kroz prozor sigurno će imati osećaj kao da drže grad na dlanu.
Zgrada sa toboganom
Zgrada budućnosti je staklena i visoka, ima 20 spratova. Kada se popneš na nju, onda se spuštaš s krova toboganom u bazen, kao u akvaparku. Na krovu ima i heliodrom, a ljudi koji tu žive helikopterom lete na posao. U prizemlju ima čuvar zgrade, a tog čuvara stanari plaćaju. Sve je čisto i toplo.
U podrumu postoji sportski centar sa bazenom. Tu bih se kupao svako jutro čim se probudim.
Stanovi su lepi, svaki ima robota koji služi stanare. On kuva, pere i sređuje kuću, a ume i lepo da se igra s decom, pa kada nema ko da ih čuva, čuva ih on. Ljudi u stanovima pritisnu neko dugme i ono što im treba se pojavi. Na primer sve što ne mogu da nađu, što izgube i kad ih mrzi da nešto uzmu, oni pritisnu dugme i to se stvori.
Umesto televizora ljudi u toj zgradi imaju Wii preko celog zida, preko koga mogu da gledaju filmove. Deca imaju prostor za eksperimente i igraonicu.
Zgrada je osvetljena čudnim sijalicama, koje menjaju boje, a prozori se otvaraju kada je unutra vrućina i zatvaraju kada je hladno.
Najviše zgrade u Evropi
Kula naberežnaja c, Moskva
Visoka: 268,4 metara
Spratova: 59
Izgrađena: 2007.
zanimljivo: Kula Naberežnaja je kompleks koji se sastoji od tri individualne zgrade spojene zajedničkim podrumom sa 150.000 kvadrata prostora koji se iznajmljuje firmama. Smešten je u Internacionalnom biznis centru u Moskvi. Jedna od tri zgrade koje čine kompleks, Toranj C je najviša zgrada Evrope.
Trijumf palas, Moskva
Visoka: 264,1 metara
Spratova: 54
Izgrađena: 2005.
Zanimljivo: U njoj je smešteno oko 1.000 luksuznih apartmana.
Nekada su je zvali Osmi toranj jer liči na oblakodere „Sedam sestara” koje je u Moskvi izgradio Staljin 1950. godine. Trijumf palas građen je četiri godine. Njegov vrh je visok 48,3 metara i sastoji se od 3.000 delova.
Komerc bank, Frankfurt
Visok: 258.7 metara
Spratova: 56
Izgrađena: 1997.
Zanimljivo: Oblakoder smešten u centru Frankfurta koji je do 2005. godine bilo je najviša zgrada Evrope. Zauzima 121.000 kvadratnih metara u okviru kojih su smeštene kancelarije Komerc banke, uključujići i zimske bašte sa prirodnim osvetljenjem i ventilacijom. Noću je osvetljena žutim svetlom.
MasseTurm, Frankfurt na Majni
Visoka: 256.6 metara
Spratova: 63
Izgrađena: 1990.
Zanimljivo: Poznati oblakoder, čije ime u prevodu glasi „Sajamski toranj”, smešten je na mestu na kome se nalazi Frankfurtski sajam i druga je najviša zgrada u Nemačkoj i Evropskoj uniji. U njemu se nalazi poslovni prostor. To je jedina zgrada u Nemačkoj koja ima sopstveni poštanski broj (60308).
Avalski toranj
Izgradnja: 2009. Lokacija: Vrh Avale
Investitor: Vlada Srbije, Grad Beograd, građani Srbije
Cena: 800 miliona dinara
Zanimljivo: na visini od 123 metra nalaziće se restoran - vidikovac.
Delta tauer
Izgradnja: do 2011. godine
Lokacija: Blok 20 u Novom Beogradu
Investitor: Delta ril estejt
Cena: 200 miliona evra
Zanimljivo: Kompleks će se sastojati od hotela „Interkontinental” i kule „Delta tauer” od 35 spratova.
Poslovni centar „Ušće“
Izgrađen: od 1962. do 1964.
Lokacija: Novi Beograd, Blok 16
Investitor: MPC
Cena: rekonstrukcija, posle NATO bombardovanja, 35 miliona evra
Zanimljivo: PC „Ušće” uskoro bi trebalo da dobije bliznakinju, a početak radova na tom projektu još nije poznat.
Blok 26
Izgradnja: U narednih nekoliko godina
Lokacija: Novi Beograd
Investitor: Izraelska kompanija CEE
Cena: Pola milijarde evra
Kempinski kula
Izgradnja: do početka 2011.
Lokacija: Novi Beograd
Investitor: „Alpe Adrija hoteli” i lanac hotela „Kempinski”
Cena: Rekonstrukcija hotela - 40 miliona evra, kula 60 miliona evra
Zanimljivo: Poslovno-stambena kula nalaziće se na severnoj strani hotela „Jugoslavija”.
Delta planet
Izgradnja: nepoznata
Lokacija: nepoznata
Investitor: Delta ril estejt
Cena: 100 miliona evra
Zanimljivo: Delta ril estejt na Autokomandi izgradiće džinovski šoping-mol, dvaput veći od „Delta sitija”. Na tom nestu trebalo je da budu izgrađene dve poslovne kule, ali zemljište je na tenderu dobila kompanija MPC. „Delta” je odustala od kula na toj lokaciji i za njih će biti pronađeno drugo mesto.
Kule „Geneks“
Izgrađene: 1980.
Lokacija: Novi Beograd
Zanimljivo: Dve kule povezane su mostom na 26. spratu, a restoran je na vrhu.
Blok 41a
Izgradnja: 2010. godina
Lokacija: Novi Beograd Investitor: GP „Napred i „SIGNA Development”
Zanimljivo: Predviđene su četiri kule sa hotelom i kancelarijama.
Palata „Beograd”
Izgrađena: 1974. godine Lokacija: centar grada Zanimljivo: Izgrađena je kao prvi oblakoder u užem centru grada. Jedno vreme je bila najviša zgrada Beograda.
Delta apartmani
Izgradnja: datum nije poznat
Lokacija: kod stadiona Crvene zvezde
Investitor: Delta ril estejt
Cena: 55 miliona evra
Zanimljivo: Činiće ih zgrada od osam spratova i kula do 25 spratova.