Обједињеном наплатом без рупа у стажу
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomij ... zu.sr.html
Србија има све шансе да уведе ред у јавне финансије као у ЕУ, али и какав је имала док је постојала Служба друштвеног књиговодства
Од 1. марта ове године, после пуне деценије свеопште финансијске недисциплине, Србија се полако сврстава у ред земаља у којима је плаћање пореза и доприноса уобичајен рачуноводствени посао. Баш као и сама исплата зарада или других опорезивих прихода. И све то захваљујући пројекту Обједињене наплате који је осмислила и развила магистар Снежана Митровић, из Савеза рачуновођа и ревизора чији би, можда, вишегодишњи труд остао узалудан да њен пројекат није стигао у руке донедавном првом човеку Пореске управе мр Ивану Симичу.
Он је брзо схватио шта му је понуђено на срећу свих нас којима је стало да имамо оверене здравствене књижице и уредне уплате доприноса у Фонду ПИО. Остало је било ствар технике. Министарство финансија покренуло је реформу Пореске управе, а она са своје стране увела електронско пословање и прихватила увођење Обједињене наплате.
„Политика” годинама пише о потреби јачања финансијске дисциплине, подсећајући на легендарну Службу друштвеног књиговодства, која је непромишљеном одлуком укинута 2003, али за чије време ниједан динар с рачуна предузећа није могао да се „скине” док се не плате порези и доприноси. Да ли је ово што се сада ради са Обједињеном наплатом повратак таквом реду и финансијској дисциплини коју нешто старији по добром памте?
Јесте, каже нам, не без личног и професионалног задовољства Снежана Митровић, уз додатак – „мислим да смо, због компјутерске технике и технологије, сада свакако испред оног доба од пре 25 или 30 година”.
На питање, да ли се коначно доскочило утајивачима пореза, фирмама које не плаћају порезе и доприносе па стотине хиљада радника има неоверене књижице и силне рупе у стажу, Митровићева каже да је више него сигурна да је с доследном применом њеног пројекта одзвонило онима који би да селективно плаћају обавезе. Уз само један услов – Обједињеном наплатом, онако како је постављена, не могу промаћи само фирме које раде „на бело”.
За оне који и даље раде на „црно” Обједињена наплата не постоји. Они су изван закона и за њих важе друга правила, али за око 400.000 малих, средњих, великих предузећа и свих организација и предузетника, који су регистровани и свакодневно раде, а то значи и плаћају своје обавезе, изврдавања више нема. То се, коначно, уверава нас Митровићева, види и по веома добрим резултатима наплате и приливима на рачуне Фонда ПИО, Републичког фонда за здравствено осигурање, Фонда за незапосленост али и још стотине других институција, корисника јавних финансија. Од 1. марта, од када је пуна примена Обједињене наплате пореза и доприноса, па до 18. марта, дакле за 12 радних дана, наплаћено је 26 милијарди динара. Две милијарде динара дневно у просеку. То је много више него у истом периоду прошле године.
Тајне, каже, Митровићева нема. Сваки рачуновођа у било којој фирми за било које плаћање прихода, на које се плаћа порез по одбитку,електронски попуњава образац обједињене наплате. Такозвани ППП ПД. У њега се све упише и шаље се Пореској управи. Она контролише исправност пријавеи додељује број за плаћање. ТакозваниБОП. Пореска управа информацију враћа у електронскомоблику, пореском обвезнику, који тај додељени број, БОП, уноси у налог за пренос средстава и шаље га банци на плаћање. По Закону о пореском поступку и пореској администрацији ниједна пословна банка не може да исплати ни динар за који се плаћа порез по одбитку, а да пре тога, порески обвезник, не доставипојединачну пореску пријаву, ППП ПД, Пореској управи на проверу.
Технологија плаћања тиме још није завршена. На основу тог налога, где се све обавезе за порез и доприносе плаћају на један јединствен рачун, преко пословне банке, у оквиру платног промета НБС,средства се преносе Трезору, а он их распоређује примаоцима прихода у оквиру буџета Србије.
Је ли то крај, питамо, Снежану Митровић. Да, каже. „Тиме смо ставили под контролу исплату прихода и уплата обавеза запорез и доприносе”. То би у најкраћем била Обједињена наплата пореза и доприноса.
Није ли то све мало компликовано, питамо нашу саговорницу? Колико све то траје? Ни најмање, тврди. Целокупа „операција” контроле обрасца ППП ПД као услов за плаћање на јединствени рачун путем Обједињене наплате не трају дуже од два до девет минута. „Е, ако је то некоме, коме је стало до реда и поштовања елементарних правила финансијске дисциплине, а по чему смо до јуче били најгори у целом региону, дуго и запетљано, мој савет је да се полако привикне или да се обавести како се то у свету ради. Ми смо бржи, једноставнији и ефикаснији него већи број земаља у Европи”, тврди наша саговорница.
Србија, по њеним речима, није Обједињеном наплатом добила само ефикасансистем за наплату јавних прихода, већ су тиме постигнуте многе уштеде и рационалности о којима се готово до јуче није ни слутило. Јединственим рачуномпрестаје потреба за попуњавањем стотине разних образаца и налога за плаћање, за сваког корисника јавних прихода, а да се не говори о битном побољшању пословног амбијента, превазилажењу нетачних салда на пореским рачунима код Пореске управе, ажурности евиденција обрачунатих и уплаћених јавних прихода, које ће свако моћи да контролише, једноставним рачунарским потезом, наглашава Снежана Митровић.
Слободан Костић
објављено: 27.03.2014.
