Vesti iz regiona

[Krytan]

Oprosteno

Da li ce italijanski ENI voditi juzni potok, zajedno sa gazpromom?

 

[Ambassador]

ENI?! Nemam pojma, nisam јoš nikoga čuo da je u priču ubacio ENI.. Imaš neku informaciju više?

 

[dragan]

ENI?! Nemam pojma, nisam јoš nikoga čuo da je u priču ubacio ENI..
Imaš neku informaciju više?

Imam ja info ... idi na predhodnu str. i pročitaj moj post #26.

 

[Ambassador]

Hvala, to sam preskočoi, istripovao se ispod slike, nešto nebitno za sliku.. Hvala..

 

[Nenad]

DOGOVOR O PRODAJI NIS MOGAO BI DA BUDE POSTIGNUT 18. JANUARA

9.1.2008 10:24 BEOGRAD - Vlada Srbije spremna je da prihvati ponudu Rusije da Naftna industrija Srbije ide u paketu sa izgradnjom kraka gasovoda ''Južni potok'' ukoliko cena aranžmana bude podignuta na dve milijarde evra, piše danas ''Blic''.
Pozivajući se na neimenovane izvore u Vladi Srbije, ''Blic'' navodi i ''da će delegacija ''Gasproma'' najverovatnije u sredu ili četvrtak dati novu ponudu srpskim vlastima''.

Izvor: Tanjug
Link: tanjug.co.yu

 

[Влада]

Коалиција ипак на руском гасу
Извори блиски Коштуници и Тадићу демантују да је ДСС условио Бориса Тадића да ће „Споразум са ЕУ бити потписан само ако се НИС прода Русима” и констатују да цена за НИС зависи искључиво од умешности преговарања српске стране са Русима наредних дана

До новог сусрета српске и руске преговарачке групе, везаног за градњу гасовода „Јужни ток”, приватизацију НИС-а и завршетак подземног складишта гаса „Банатски Двор”, могло би доћи до краја недеље. Када тачно, за сада још није прецизирано. Извесно је једино да ће се, уколико до сусрета дође, још једном прочешљати сви детаљи документа – платформе коју је српска страна уочи Нове године предала Русима, а која се тиче трасе којом би гасовод прошао, његовог капацитета као и цене по којој би се 51 одсто НИС-а продао „Гаспромњефту” – ћерки фирме „Гаспрома”. Извори „Политике” тврде да писање појединих медија, да је српска влада тражила две милијарде евра за продају већинског пакета НИС-а не стоје, јер да је тако, онда Млађан Динкић, министар економије и бивши члан Радне групе за преговоре, не би напустио ово место. Познато је да је Г17 плус био једино незадовољан оценом „Гаспрома” да за НИС треба дати 528 милиона долара и још око 500 милиона долара за модернизацију, подсећа овај извор близак влади. Колика ће се цена за НИС на крају постићи зависиће искључиво од умешности преговарања српске стране са Русима наредних дана.

Извори блиски и председнику и премијеру тврде да не стоје ни приче о томе да је ДСС условио Бориса Тадића да ће Споразум са ЕУ бити потписан само ако се НИС прода Русима, називајући то – „чистом будалаштином”.

Извор близак председнику државе верује да је сама платформа коју је званични Београд предао Русима већ „готова ствар” и да ће споразум о градњи гасовода, „модернизацији НИС-а” и резервоару за гас бити верификован ако не у Софији 18. јануара, када је најављен долазак руског председника Владимира Путина, онда убрзо после тога.

Цео посао око потписивања међудржавног споразума са званичном Русијом може се отезати само због тога што овај предлог морају да верификују и посланици у Скупштини Србије.

Извесно је међутим, да би уочи председничких избора, самом Тадићу ово могао бити предизборни адут, јер би Србија преко партнерства са „Гаспромом” постала регионални лидер у овом делу Европе.

Како код било, Србија не треба да пропусти ову шансу и заокружи своју енергетску причу са Русима, истиче исти извор и додаје да је једино тако могуће обезбедити довољно гаса не само у овом часу када топлане троше двоструко скупљи мазут, што грађане много кошта, него и дугорочно убудуће.

Ако се око „Банатског двора” буде правио цео систем складишта природног гаса, а Руси у међувремену не одустану ни од изградње две најављене гасне (термо)електране, инвестиције руске стране у Србији могу бити још значајније, а енергетска стабилност већа.

Ове цифре адут су на који коалициони партнери у Влади Србије рачунају као алиби за то што ће у директној погодби Русима продати НИС. Наравно, врло је важно да руски „Гаспром” обелодани и трасу којом ће гас коначно потећи, као и колики ће његов капацитет бити. Помињана је могућност да у прво време буде с капацитетом транзита 18 милијарди кубних метара гаса годишње, а да се потом прошири.

За сада је још неизвесно да ли ће гасовод „Јужни ток” од Русије дном Црног мора стизати до неке од бугарских лука (Варна или Бургас), или ће се завршавати у Румунији (на пример, у луци Констанца). За крак „Јужног тока” ка југу Апенинског полуострва трасе, такође, нису одређене. У оптицају је варијанта да гасовод стигне до бугарске луке Бургас па потом паралелно с будућим гасоводом иде ка Грчкој, односно Александропулосу, а одатле да се територијом Грчке спушта на југ и од Пелопонеза, морским путем, кроз Средоземно море, стигне до Италије. Помиње се и опција да гасовод иде од Бугарске до Ниша, а одатле да се спушта на југ и у Италију, док би други крак овог цевовода ишао на север.

У самом НИС-у не крију да би ова компанија могла много више да кошта државу него што Србија може да добије његовом продајом. Књиговодствена вредност НИС-а је нешто већа од 1,2 милијарде долара а тржишну вредност српске нафтне компаније може да одреди само тржиште. Да би НИС стао на ноге потребно је у модернизацију рафинерија уложити бар 500 милиона долара. Инвестиције у рафинерије не вреде, међутим ништа без улагања у бензинске пумпе. Под претпоставком да се у сваку од 200 пумпи које су на добрим локацијама уложи бар по милион долара испада да за продајну мрежу треба најмање 200 милиона долара.
Наравно, тендер може бити расписан, на њега ће се јавити и други велики нафтни играчи и то је, разуме се, сасвим легитимно. Ствар је, међутим, у томе што они немају стратешке резерве црног злата и гаса, што опет, може довести у питање енергетску стабилност земље.
Јасна Петровић
[објављено: 10.01.2008.]

izvor Politika
link http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=53424

 

[Ambassador]

Kako zaustaviti premijera
Miša Brkić
NIS samo na tender

Molim Peščanik da objavi oglas sledeće sadržine:

„Tražim advokata ili nevladinu organizaciju ovlašćenu za tu vrstu zastupanja da u moje ime napiše i nadležnom sudu preda krivičnu prijavu protiv svih lica koja budu učestvala u prodaji mimo tendera Naftne industrije Srbije ruskoj kompaniji Gasprom“.

Dotični advokat neće morati da štiti NIS od prodaje i privatizacije, jer NIS kao javno preduzeće koje su uzurpirale partije treba što pre da se privatizuje. Javna se preduzeća, a NIS je takvo preduzeće, ne mogu prodavati neposrednom pogodbom nekolicine ministara i premijera sa kupcem kojeg su oni našli (ili on njih, svejedno). Zakon kaže da se javna preduzeća moraju prodavati javnim tenderom. Ko to ne radi krši zakon, pa shodno tome mora i da odgovara. Pa nek je stoput premijer.

Ta prodaja mora da bude transparentna, da se na tenderu prijave i učestvuju više kompanija pa da Vlada i privatizacioni savetnik javno saopšte ko je od zainteresovanih kupaca dao najbolju ponudu, odnosno najviše para. Ako se dozvoli da se NIS proda „u četiri oka“ i „ispod ruke“ između nekoliko srpskih ministara i nekoliko direktora Gasproma, nema te sile koja će ubediti normalne ljude da se tu neko nije „utalio“ i uzeo velike pare.

Nije, dakle, važno to što se javnosti sada potura - da je, navodno, ruska strana prihvatila predlog srpske strane da Gasprom plati dve milijarde evra za 51 odsto NIS-a iako je kobajagi prvo nudio 900 miliona evra. Suština je u javnoj utakmici, nadmetanju kao što smo do sada gledali na televiziji kad je Telenoru prodavan Karićev Mobtel, kad je Fondiariji prodavan DDOR ili kad su Radix-u prodavane Robne kuće Beograd. NIS kao velika kompanija zaslužuje da se za njega javno nadmeću najveće i najpoznatije svetske naftaške firme pred licem domaće i svetske javnosti.

Zato je važno sada preventivno podneti krivičnu prijavu protiv mogućeg zločinačkog udruženja ili takozvane političko-trgovačke mafije koja se namerila da „ispod ruke“ proda srpsku naftnu kompaniju. Ne može se javnim dobrom tajno trgovati, pa makar to radili premijer i njegovi najbliži saradnici iz Demokratske stranke Srbije. Krivična prijava, dakle, treba da posluži kao zaštita od moguće političke trgovine javnom imovinom.

Jer, nije dobro da se takav princip i ubuduće ustali u vođenju državnih poslova. Zamislimo šta će biti kad Srbija treba da uđe u Svetsku trgovinsku organizaciju, da li će (daleko bilo) Vojislav Koštunica tajnom pogodbom Rusiji prodati Telekom ili Elektroprivredu Srbije. Dobro je što smo već ušli u Svetsku zdravstvenu organizaciju jer bi i Galenika otišla Rusima „na doboš“. Ne smem ni da mislim šta će Koštunica još sve dati Rusima ako Srbija mora Haškom tribunalu da preda Ratka Mladića.

Da se vratim na glavno. Budućeg advokata obaveštavan da ambicija krivične prijave nije samo preventivna, da neko odustane od prljavog i nezakonitog posla koji može državi da nanese veliku štetu. Cilj prijave je da bude i blagovremena. Eto, svi smo svedoci kako s dve pa čak i pet godina zakašnjenja država uspeva da strpa u zatvor duvansku, drumsku ili prosvetnu mafiju. Tako duge istrage puno koštaju poreske obveznike, a i oni koji su drpili pare iz takve privatizacije obično se pozivaju na imunitet, izbegavaju da dođu na suđenje a najčešće sklone i sebe i pare u inostranstvo. Ovako, lepo odmah se podnese krivična prijava za evidentno mafijaški posao, pa neka se misle oni koji se s Rusima budu talili oko prodaju NIS-a da li će završiti na doživotnoj robiji.

Sve se nadam da će neki nepotkupljivi sudija tu krivičnu prijavu kad vidi da je vrag odneo šalu (odnosno Rusi-NIS) uzeti u ozbiljno razmatranje.

Potajno verujem da će možda ta krivična prijava biti nepotrebna. Jer, ako je Srbija pravna država i ako se vlast kao što kaže zaista bori protiv korupcije, onda će javnu tužilac po službenoj dužnosti početi da goni one državne službenike koji su zloupotrebili poverenje građana i državnu imovinu prodali nekome bez tendera, „ispod ruke“. Tužilac bi mogao u dokazni materjal da uvrsti i izjave svih nadležnih Vladinih činovnika koji su do juče tvrdili da je „od državnog monopola nad NIS-om gori samo privatni monopol“, a sad taj isti NIS prodaju Gaspromu. Je l’ to i dalje najgore što je moglo da snađe Srbiju? To u istrazi mora javnu tužilac takođe da utvrdi. Pa njegov posao i jeste da štiti državnu imovinu od neodgovornih činovnika i da njih kad prodaju jedno preduzeće mimo Zakona, odnosno bez tendera, kazni teškom robijom. Tek da to bude nauk svim budućim narodnim službenicima da paze šta rade kad se laćaju da u ime građana obavljaju državne poslove.

Osnovanu sumnju i kod građana, a valjda i kod tužilaca i sudija, da se radi o mutnom poslu sa prodajom NIS-a morala bi da izazove još jedna neobična činjenica. Nikada se do sada nije dogodilo da se prodaja jedne firme vezuje za strateško državno pitanje. Ako je tačno to što piše beogradska štampa da premijer ucenjuje koaliconog partnera postpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji pristankom demokrata da Koštunica i njegovi ministri iz DSS-a prodaju NIS Gaspromu – onda je to dokaz „kao kuća“ da u toj prodaji nešto krupno smrdi. I da tu nema nikakve ekonomske logike i računice.

Što se tiče, Evropske unije pa ona ne traži od Srbije da proda NIS Gaspromu da bi ušla u Uniju, EU (koliko razumem) ima nešto drugačiji uslov - traži od Srbije da ispuni međunarodnu obavezu saradnje sa Haškim tribunalom i isporuči osumnjičene za ratne zločine.

Sa advokatom (ako se javi na oglas) treba istrajavati na građanskom pravu da se brani javni interes (i javnu imovinu). U toj odbrani ima posla i za još neke. Na primer, za građanska i stručna udruženja, sindikate, nevladine organizacije...
pescanik.net, 09.01.08.

Izvor: peščanik.net
Link: http://www.pescanik.net/index.php?&p=288&an=Miša_Brkić&ni=1236&nd=1

Za detaljnu analizu o tome da li je zaista Gasprom dobar "partner" za NIS videt: http://www.beobuild.net/discussion/viewtopic.php?pid=17258#p17258

Odnosno na komentar, pretpostavljam, novinarke da:

Наравно, тендер може бити расписан, на њега ће се јавити и други велики нафтни играчи и то је, разуме се, сасвим легитимно. Ствар је, међутим, у томе што они немају стратешке резерве црног злата и гаса, што опет, може довести у питање енергетску стабилност земље.

Mogao bi da odgovori Dejvid Viktor, direktor Odeljenja za energiju i svestrani razvoj na Univerzitetu Stenford, koji smatra da Gasprom greši kada ne investira u pronalaženje novih nalazišta. "Podaci jasno pokazuju da je samo jedna četvrtina Gaspromovih kapitalnih investicija, od 2000. do 2006. otišla u proizvodnju gasa. Većina njenih investicija otišla je sasvim van gasnog sektora, uključujući medije i banke. Kompanija i pored velikih prihoda od gasa, ne ide dalje da pronalazi i proizvodi više gasa. Rezultat je stvaranje krize gasa koja je prošle godine dotakla i ruske gradove. Gasprom nije u stanju da proizvede dovoljne količine gasa da bi zadovoljio unutrašnje zahteve i izvozne obaveze. U sledeće dve do četiri godine može doći do značajnog nedostatka gasa u Rusiji. Ako se gledaju proizvodni troškovi novih gasovoda, nije jasno da li Rusija, odnosno Gasprom, ima dobru poziciju da bude najveći evropski snabdevač gasa u bliskoj budućnosti. Stvarni troškovi izgradnje novih nalazišta gasa u Rusiji, polja Štokman ili Jamalsko poluostrvo, dva puta su veći od razvoja novih gasnih polja u severnoj Africi. Dugoročno, ovo je veoma opasno za Rusiju. Dozvoljavajući gasne krize, Rusija samu sebe istiskuje iz biznisa s gasom".

 

[bigvlada]

Dotični gospodin je pre desetak dana (tada je emitovano, mislim na BBC-u, nemojte me držati za reč) pričao i o tome kako u zadnjih dvadesetak godina drastično opada broj novih nalazišta i nafte i gasa.

Ja lično bih najviše voleo da u NIS novac uloži Libija. Dosta dugo su bili izolovani, ne zna se kolike su im potencijalne rezerve, postoji generalno pozitivan stav prema našim kompanijama i proizvodima, mogli bi naftu da plaćamo domaćim (pre svega prehrambenim) proizvodima kroz barter aranžmane ili izgradnju lokalne inftastrukture itd... Ta priča mi deluje mnogo ekonomski zdravije od ove sa Gspromom.

 

[Ambassador]

Meni se otopljavanje evropskih odnosa sa Gadafijem skroz uklapa u ovu priču oko potrebe nalaženja nafte i gasa u sev. Africi, naročito zbog toga što izgleda da neće biti mnogo nafte i gasa iz Rusije..

 

[Ambassador]

Corax... :lol:

 

[dragan]

Ja lično bih najviše voleo da u NIS novac uloži Libija. Dosta dugo su bili izolovani, ne zna se kolike su im
potencijalne rezerve, postoji generalno pozitivan stav prema našim kompanijama i proizvodima, mogli bi
naftu da plaćamo domaćim (pre svega prehrambenim) proizvodima kroz barter aranžmane ili izgradnju
lokalne inftastrukture itd... Ta priča mi deluje mnogo ekonomski zdravije od ove sa Gspromom.

Treba NIS da uloži u Libiju i potpuno si u pravu za mogućnosti saradnje u ekonomiji.
Libijci sami insistiraju da se ona što više razvija, ali naše firme gledaju samo u EU.

Ali, treba raditi i sa 'Gspromom' jer je njihov gas tu pored nas, tj. cevovod.
Iz Libije ne možemo da koristimo njihov gas, bar dok se cela mreže nepoveže.
Ali, možemo da uđemo u posao sa njima, pogotovu u istraživanje novih nalazišta.
Čitavi regioni još nisu ni iztraženi, a 'Geosonda' je svojevremeno bušila samo
do 500met. tražeći vodu ... i kad bi nasli nešto drugo - to su betonirali.
A nalazili bi razne tragove gasa ili nafte, samo za to nisu bili plaćeni.

 

[dragan]

Ево шта каже будући председник Русије (њега беше предложи Путин за наследника?)

Гаспром доноси инвестиције
Наше искуство, стручност и сировине подржаће НИС на путу постизања веће конкурентности и ефикасности

Александар Медведев
..... Постоје две различите потенцијалне трасе за копнени део гасовода „Јужни ток” који ће прво
донети руски гас у Европу пролазећи преко дна Црног мора.

Коначна одлука о одабиру јужне или северне трасе још није донета.
Ипак, очигледно је да ће могућност грађења гасовода кроз територију Србије донети велики
напредак српској привреди..... itd.

Заменик председника Управног одбора Гаспрома и генерални директор
Гаспром експорта Александар Медведев

izvor Politika link http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=53767

Ako konačna odluka još nije doneta o tome bi morali da znaju i u ENI-ju - partneru za ceo posao.
A pogotovu u Hrvatskoj, Sloveniji i ..... Makedoniji možda.
Postoje na netu razne mape za pravce gasovoda, pa i ova :

pun format : http://img136.imageshack.us/img136/105/naturalgasnetworkpriorern2.jpg

Treba videti da li se nešto piše i kod komšiluka kroz koji ide ova južna varijanta.

 

[bigvlada]

Da li su ovo predloženi ili već postojeći gasovodi?

Bilo bi sjajno da možemo da biramo između gasa iz Alžira, Libije, Rusije, Azerbejdžana, Irana i Iraka. Više dobavljača može samo da znači sigurnije snabdevanje i niže cene.

 

[dragan]

Evo inserta sa mape, kad te mrzi da vidiš sam.

Kako da koristimo gas iz Alžira ili Libije kad ova mreža još nije izgrađena?!
Za sada možemo samo od Gazproma, a kad se sve umreži onda i od drugih.

Gradiće se ,verovatno, tri pravca preko Balkana - NG3, ali je pitanje kada.

 

[Nenad]

Evo dokaza da ce se u Srbiji graditi i graditi..

Holcim ulaže 155 miliona evra u Srbiju

BEOGRAD, 16. januara 2008. - Izvršni odbor švajcarskog koncerna Holcim odobrio je investiranje 155 miliona evra u narednih pet godina u Srbiju kako bi se povećala proizvodnja cementa, izjavio je generalni direktor Holcima Srbija Gustavo Navaro

Izvor: Beta
Link: beta.co.yu

 

[dragan]

. <-- klik na sliku

Potpredsednik Vlade Božidar Đelić rekao je da su pregovori teški, a da će Srbija odgovoriti
na ponudu u skladu sa interesima države. "Gasprom" i italijanska strana imaju mogućnosti da
posle ulaska gasovoda u Bugarsku idu severnom maršrutom preko Rumunije i Mađarske,
ili preko Srbije i dalje Hrvatske, objasnio je Đelić, dodajući da ruska strana za sebe želi
najpovoljniji aranžman.

Đelić: "Na nama je da vidimo da li jedan takav aranžman gde imamo maršruti najvažnijeg
gasovoda koji će se graditi u sledećih deset godina."

B92: "Govorite o magistralnom?"

Đelić: "I tu smo dobili dodatne informacije i da, biće magistralan, biće tranzitni, neće biti krak
i neće biti slepo crevo. I u svakom slučaju pošto je to u našem interesu mi nećemo prihvatiti
nešto drugo, u smislu generalnog paketa."

B92 ceo text : http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=01&dd=16&nav_id=280716

Proizilazi da od Srbije zavisi koja će varijanta da se gradi.

 

[Влада]

Plaza gradi tržni centar u Kruševcu

Kruševac - Kompanija Plaza centri na proleće će u Kruševcu početi izgradnju šoping mola i zabavnog centra vrednog 80 miliona evra, izjavio je juče lokalni partner članice grupacije, kompanije Prajm, Žarko Pavlović. On je kazao da će centar biti izgrađen na površini oko 100.000 kvadratnih metara i da se završetak radova očekuje krajem naredne godine. Prema njegovim rečima, kompanija je od industrije "14. oktobar", na nedavnoj licitaciji, za 1,8 miliona evra kupila pogon "Veselin Nikolić", površine oko dva hektara i odmah započela pregovore sa vlasnicima okolnih parcela u nameri da ih objedini u plac od 4,5 hektara.

Plaza centri su deo izraelske grupacije Elbit imedžing i na lokaciji u Kruševcu izgradiće objekat koji će objediniti prodavnice u čijim rafovima će biti izložena isključivo roba renomiranih svetskih proizvođača, zabavne sadržaje i rezidencijalne apartmane. U tom centru posao će naći oko 1.000 Kruševljana, a u gradnju centra biće uključene lokalne građevinske kompanije i zanatske radnje.

Plaza centri već su preuzeli kombinat "Sport" i zgradu Ministarstva unutrašnjih poslova porušenu tokom bombardovanja 1999. godine u Beogradu i plac u Kragujevcu. Ta kompanija koja se bavi izgradnjom i upravljanjem i prodajom hotela i tržnih centara u centralnoj i istočnoj Evropi, najavila je u decembru 2007. godine da će u naredne dve godine investirati više od 500 miliona dolara u izgradnju tržnih centara i hotela u Srbiji.

Novac od prodaje pogona koji je prošle godine izuzet iz imovine "14. oktobra" predviđene za tendersku prodaju, kako Beta saznaje od izvršnog direktora ovog preduzeća Dragoslava Markovića, u celosti će otići na skidanje hipoteke Komercijalne banke sa tih objekata.
Beta

izvor Danas
link http://www.danas.co.yu/20080117/ekonomija1.html#2

 

[Nenad]

Kada krenete u Grčku, gde ćete obavezno svraćati ? Pa, u "Interspeed shopping centar" na graničnom prelazu Preševo! Zašto ? Saznajte...

Izgradnja Interspeed Shopping Centra, lociranog nadomak graničnog prelaza „Preševo“, teče prema utvrđenoj dinamici, a ovaj izuzetni objekat biće otvoren krajem jula, najkasnije početkom avgusta 2008. godine.

Kompleks je ukupne površine 19.200 m2, udaljen svega 500 m od graničkog prelaza gledajući iz pravca Srbije, a osmišljen je tako da postane šoping destinacija kako za putnike u tranzitu, tako i za lokalno stanovništvo, jer će biti prvi objekat ovakve vrste u regionu u kome će kompletna ponuda robe široke potrošnje moći da se nađe na jednom mestu, po znatno povoljnijim cenama.

Prema rečima Jelene Jevremović, konsultanta iz kompanije „Colliers International“ koja se bavi ekskluzivnim iznajmljivanjem lokala na ovom projektu, Interspeed Shopping Centar će biti jedino atraktivno stajalište od Niša do ulaska u Grčku, pa postoji osnovani optimizam da će putnici unapred praviti plan da se tu zaustave i predahnu.

- Samo tokom protekle godine preko graničnog prelaza „Preševo“ prešlo je 4,5 miliona ljudi u tranzitu. Ove godine se očekuje veća propusnost, jer je rekonstrukcija ovog prelaza u toku, i umesto po dve trake u oba smera, koliko ih je do sada bilo, od leta će svaki smer imati po 8 traka. Zbog toga smo i planirali da uskladimo otvaranje ovog centra sa završetkom rekonstrukcije prelaza – kaže Jelena Jevremović.

Interspeed Shopping Centar, vredan 20 mil EUR, prostire se na 19.200 m2, gde je oko 12.000 m2 predviđeno za izdavanje, dok su ostalo zajedničke prostorije. Sastoji se od 4 nivoa i oko 80 lokala, a predviđen je i veliki parking sa 600 mesta.

- U suterenu će se nalaziti hipermarket, veliki dečji klaster sa igraonicama i svim dečjim brendovima, banka, apoteka, frizer – dakle sve ono što može da se svrsta u koncept namenske kupovine.

- Lokali u prizemlju rezervisani su za velike modne brendove. U tom delu moći će da se kupi odeća i obuća najpoznatijih svetskih brendova. Prizemlje je namenjeno i za parfimerije, dok će na prvom spratu biti kafići, veliki sportski klaster i još nekoliko butika – objašnjava naša sagovornica i navodi da će drugi sprat, predviđen za „food court“, naročito doprineti atraktivnosti čitavog kompleksa, jer će imati velike i lepe terase, na kojima će posetioci u prijatnom ambijentu moći da jedu.

Sastavni deo ovog kompleksa čini i MOL benzinska pumpa, objašnjava Jelena Jevremović i naglašava da su pregovori sa potencijalnim zakupcima u toku.

- Cene zakupa su pristupačne i daleko ispod očekivanih, jer osim velikih brendova, pokušavamo da animiramo i lokalno stanovništvo da uđe u nadmetanje za zakup , kako bi i sami dali doprinos razvoju ovog dela Srbije. I cene robe moraju biti pristupačne, na nivou diskontnih, jer nam je cilj da izazovemo impulsivnu kupovinu kod potrošača koji imaju novac, ali i da onima sa malo tanjim novčanikom omogućimo da kupuju u Interspeed Shopping Centru. Imamo sjajnu saradnju sa SO Preševo i isped tržnog centra biće otvoreno autobusko stajalište, kako bi lokalno stanovništvo moglo da kupuje visokokvalitetnu robu, prilagođenu standardu tog dela Srbije – kaže Jelena Jevremović i navodi da će u Interspeed Shopping Centru najmanje 500 ljudi iz Preševa i okoline dobiti posao.

Izvor: eKapija
Link: http://www.ekapija.com/website/sr/page/150485

 

[Влада]

Milijarda evra za centrale na Drini

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, januara – Pripremni radovi za izgradnju hidrocentrale „Buk Bijela”, zajednički poduhvat elektroprivrede Srbije i Republike Srpske, trebalo bi da počnu ove godine, saznajemo od pomoćnika ministra privrede, energetike i rudarstva Republike Srpske dr Ljube Glamočića.

On je podsetio da su imovinsko-pravni odnosi na lokalitetu na kojem će se graditi „Buk Bijela” rešeni još u nekadašnjoj Jugoslaviji, tako da s te strane neće biti nikakvih smetnji.
– Ono na čemu se sada radi jesu studije i idejna rešenja, na osnovu kojih ćemo se opredeliti o kapacitetu budućih centrala u gornjem toku Drine. „Buk Bijela” je najpre projektovana na 450 megavata, ali se Crna Gora povukla iz ovog projekta zbog zaštite kanjona Tare i Pive. Elektroprivrede Srbije i Republike Srpske sada razgrađuju dve varijante. Po prvoj, „Buk Bijela” bi imala kapacitet 175, a po drugoj 135 megavata – objašnjava za naš list Glamočić.

Takođe, dodao je on, inoviraće se i projekti za „Foču”, „Paunce” i za donji tok Sutjeske.
– Na osnovu sporazuma koji su potpisale dve elektroprivrede i studije izvodljivosti, Srbija i Republika Srpska će osnovati zajedničko preduzeće koje će graditi hidrocentrale u gornjem i donjem toku Drine uzvodno od Višegrada. Drina je, inače, najveći hidropotencijal ne samo u Republici Srpskoj nego i na ovom delu Balkana. Osim na ovoj reci, planirali smo i gradnju hidrocentrala na njenim pritokama, pre svega „Mrsovo” na Limu. Zajedno bismo ulagali i u „Vikoč” i na Ćehotini, na kojoj bi se podiglo i nekoliko manjih elektrana – rekao je Glamočić.

Šta će Srbija i Republika Srpska dobiti izgradnjom elektrana na Drini i njenim pritokama, naš sagovornik ilustruje sledećim podacima:
– „Buk Bijela” će, najverovatnije, proizvoditi 1.150 gigavat-časova električne energije, što je 25 odsto od sadašnje ukupne proizvodnje struje u Republici Srpskoj. „Foča” će proizvoditi 200, „Paunci” 160, „Mrsovo” 170, „Sutjeska” od 60 do 70, a „Brod na Drini” oko 500 gigavat-časova. Prema dosadašnjoj računici, u hidrocentrale u gornjem toku Drine uložićemo oko milijardu evra. Kolike će biti ukupne investicije, znaćemo kada se urade projekti za gradnju centrala u donjem toku ove reke.

Dr Ljubo Glamočić, osim toga, kaže da gradnju hidrocentrala ne treba gledati samo kroz proizvodnju struje i obezbeđivanje električne energije, čija cena na tržištu stalno raste, već i kroz činjenicu da će ostvarivanje ovih projekata obezbediti dosta posla za mnoga preduzeća u Srbiji i Republici Srpskoj, kao i otvaranje novih radnih mesta.

Boro Marić
[objavljeno: 29/01/2008]

izvor Politika
link http://www.politika.co.yu/rubrike/Ekonomija/Milijarda-evra-za-centrale-na-Drini.lt.html

 

[Nenad]

Nisam znao gde ovo tacno da stavim, ali je vest interesantna, pa je evo ovde..

EBRD POZIVA ZAINTERESOVANE ZA BALKANSKI PROJEKAT NEKRETNINA

LONDON , 18. marta - Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) oglasila je projekat "Rezidencijalnog fonda za balkanske zemlje u usponu", koji bi na srednji rok finansirao stambene objekte za srednju klasu u više balkanskih zemalja, uključujući Srbiju.

Rok za dostavljanje prijava zainteresovanih je 29. april ove godine, objavljeno je na sajtu banke.

Ovaj privatni projekat izgradnje stambenih nekretnina realizovao bi se u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Makedoniji, Moldaviji, Rumuniji, Srbiji, Crnoj Gori, Ukrajini i Hrvatskoj.

"Rezidencijalni fond za balkanske zemlje u usponu" planira da prikupi sredstva od 150 miliona evra za izgradnju stambenih naselja za srednju klasu, čime bi se podstakla konkurencija na tržištu na kojem, kako se navodi, sada dominiraju mali izvođači radova koji po pravilu nemaju kapacitet ili ne žele da grade stambena naselja po vrhunskim standardima.

Fond je kompanija sa ograničenom odgovornošću, organizovana po zakonima Kipra, kojom će upravljati grčka menadžment kompanija "Sikjur menadžment" (Secure Management Ltd).

EBRD će obezbediti finansiranje akcijskim kapitalom u iznosu jednakom do 20 odsto ukupnog kapitala, odnosno najviše 30 miliona evra, u okviru ukupnih troškova projekta od 150 miliona evra.

Izvor: Tanjug
Link: tanjug.co.yu

 

[Nenad]

'PLAZA' GRADI ŠOPING CENTAR VREDAN 60 MILIONA EVRA

19.3.2008 13:34 KRAGUJEVAC (Tanjug) - Izraelska ''Plaza'' počeće u julu izgradnju šoping centra u Kragujevcu, površine 80.000 kvadratnih metara, koji bi trebalo da bude završen do kraja naredne godine, saopštili su danas predstavnici te kompanije.
Vrednost investicije iznosi 60 miliona evra i ''Plaza centar'' u Kragujevcu imaće dva sprata iznad zemlje i isto toliko ispod, a posao će dobiti oko 2.000 Kragujevčana, rečeno je na konferenciji za novinare.

Izvor: Tanjug
Link: tanjug.co.yu

 

[Aleks]

From ГОРАН_КГ on SSC

 

[Milance]

Izgleda da su oni otkupili i tu ulicu kad ce ona biti zatvorena.
I kad bi ovo trebalo da se gradi?

 

[Nenad]

Treba da pocne sad na leto. Lokacija se vec rasciscava (rusi se deo starog radnickog naselja).

 

[Nenad]

Novi izgled Šapca
Po evropejskom ukusu

Šabac - Pre osam godina šabačka se opština kod banaka zadužila za dva miliona nemačkih maraka kako bi ispunila obavezu uvođenja telefona u desetak sela. Srećom, budžet se uvećavao pa je usledilo i uređenje užeg centra grada, asfaltirane su ulice, postavljene behaton ploče i ulično osvetljenje.
Za ovu godinu iz opštinskog budžeta opredeljeno je čak tri miliona evra za komunalnu infrastrukturu kao i uređenje grada, dok su investiciona ulaganja Javnog preduzeća za građevinsko zemljište 1,5 miliona evra. Prema planu ulaganja i preostale ulice u tzv. zoni i dobiće trotoare od behatona a tamo gde je potrebno i novi asfalt. Tako će za uređenje Masarikove ulice, jedne od najvažnijih u gradu, biti utrošeno 23 miliona dinara, a za Ulicu prote Smiljanića 14 miliona dinara. Posle dugo vremena grad će dobiti fontanu na gradskom trgu u šta će biti uloženo 4,3 miliona dinara. Nekada je Šabac imao četiri fontane ali vremenom sve su bile van funkcije.
Takođe, za razliku od prethodnih godina, ulaže se i u uređenje obale Save. Tri miliona dinara utrošiće se za čišćenje korita Save, uradiće se vodoskok vredan 2,5 miliona dinara, a za javnu rasvetu na šetalištu 5,8 miliona dinara. Šabac ponovo dobija obeležja "Malog Pariza", kako su ga zvali, pre svega po noćnom osvetljenju. Za poslednjih nekoliko godina uvedena je rasveta u tri parka, velikom naselju "Trkalište", noću su osvetljene najvažnije zgrade, i što je još važnije gotovo sve ulice dobile su savremeno osvetljenje. Ove godine samo za javnu rasvetu na Obilaznom putu utrošiće se 11,5 miliona dinara. Novo je što je omogućeno da i seoske mesne zajednice učestvuju u uređenju svoga mesta, a na dinar prikupljenih sredstava od meštana iz budžeta se izdvaja dvostruko više.
Ove investicije praćene su i povećanjem izdvajanja za održavanje javne higijene, zelenila kao i javne rasvete. U tu svrhu planirano je 108 miliona dinara, od čega 60 miliona za javnu higijenu. Umnogome se promenio odnos prema ovoj oblasti, tako da se ulice svakodnevno čiste i peru, a parkovi i zelene površine redovno održavaju. Jedini problem je što još ima vandalskog ponašanja prema urbanom mobilijaru, korpe za otpatke se lome, svetiljke razbijaju, sadnice uništavaju... Za zamenu ili popravku samo jedne korpe treba nekoliko hiljada dinara, što je krupna stavka koju plaćaju svi građani. D. Eraković

Izvor: Danas
Link: danas.co.yu