02. Novembar 2008 | 11: 51
Izvor : Beogradski mediji
Na Velikom ratnom ostrvu žive patke, kormorani, patuljasti slepi miš, kune...
Najmanji sisar u Evropi, patuljasti slepi miš, čija je težina četiri grama, nedavno je otkriven na Velikom ratnom ostrvu. Pored ovog slepog miša, stanari ostrva su i kune, lasice, bizomci, nutrije, a duž obala mogu se videti patke, kormorani, čaplje, labudovi i rode.
Još nije poznato šta sve čini faunu Velikog ratnog ostrva. Stručnjaci i dalje tragaju za svim žiteljima ovog ostrva.
- Četriri noći smo pokušavali da uhvatimo slepe miševe. Celo područje smo prošli ultrazvučnim detektorima i, pošto smo znali gde koja grupa lovi, postavili smo mreže. Ipak, teško smo ih uhvatili jer imaju izražen sluh da mogu da osete i paučinu. U mrežu su uletela četiri primerka slepog miša, među kojima je bio i patuljasti slepi mišić. On je retka vrsta. Ovaj sisar težak je samo četiri grama, raspon krila mu doseže i do 17 centimetara, a otkriven je u Engleskoj. Njegova staništa su klisure, a mi smo ga našli u centru Beograda - kaže za „24 sata"
mr Milan Paunović iz Prirodnjačkog muzeja.
Na ostrvu žive i kune, lasice, miševi, nutrije. - Retko imamo priliku da vidimo životinju, po tragovima znamo da su prisutni. Na ostrvu žive i dve invazivne vrste - pacov bizomac, koji je došao sa severa, i nutrija koja potiče iz Južne Amerike. Tamo ih gaje zbog krzna. Čuli smo i zvižduke vidre iz Galijaša, ali je nismo videli.
Kanal Veliki Galijaš je prirodno mrestište riba, a na ostrvu ima oko 192 vrste ptica. - Ne mogu se sve vrste ptica naći odjednom na ostrvu, ali u toku godine toliko njih boravi ovde. Ove godine su specifični labudovi koji su ovde duže od mesec dana, a obično se zadrže dan ili dva. A 10 odsto svetske populacije kormorana dolazi zimi na ostrvo - kaže Zoran Jovanović, organizator za zaštićena prirodna dobra JKP „Zelenilo Beograd".
Otkrivena i retka vrsta gljiva
"Nedavno smo na ostrvu našli i jednu retku vrstu gljiva koja je sad prvi put otkrivena u Srbiji. Podseća na čašicu punu nekog semena. Ovde ima vrba koje su stare i po 100 godina, a zanimljivost su i listopadni četinari iz reda arisa. Oni u jesen imaju po tri boje i izgledaju prelepo", navodi Paunović za „24 sata".
