Veliko ratno ostrvo - Lido Zemun

[Nenad]

Obilazak Velikog ratnog ostrva

BAŠTINA - U okviru manifestacije „Dani evropske baštine", od petka do nedelje biće organizovan obilazak Velikog ratnog ostrva, zaštićenog prirodnog dobra. Polasci su svakoga dana u 16 sati s pristaništa Turističke organizacije Beograda, kod hotela „Jugoslavija". Zainteresovani građani za obilazak prethodno treba da se jave Turističkom društvu Zemun na br. telefona 011/261-008, kako bi se formirale grupe i obezbedio vodič.

Izvor: 24sata
Link: http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=13847

 

[dragan]

Ekološki kamp na Velikom Ratnom ostrvu

Na Velikom Ratnom ostrvu u Beogradu od 9. do 12. oktobra biće održan ekološki kamp
u organizaciji Javnog komunalnog preduzeća (JKP) "Zelenilo".

EKOLOGIJA Tema kampa biće problemi urbanizacije i zaštita životne sredine, s posebnim
osvrtom na Beograd. Kako se navodi u saopštenju JKP "Zelenilo" plan je da kamp obuhvati
studente Beogradskog univerziteta, kako bi stekli dodatna znanja iz oblasti zaštite životne sredine.

Očekuje se učešće oko 50 studenata i profesora sa Biološkog, Šumarskog, Fakulteta za
primenjenu ekologiju, Tehnološkog i Građevinskog fakulteta.

24sata : http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=14397

 

[Ditrih]

Ne mogu da verujem da nikom iz Grada nepada napamet da napravi pesacki most do Ratnog ostrva i od njega nacini jedan veliki lepi park sa paunovima, vevericama i sl. Ustvari ne jedan nego 2 pesacka mosta. Pa zar je to toliko tesko.
Samo kenjaju da je Ratno ostrvo netaknuta priroda i da tamo ima ptica iz Afrike, pa nisu normalni sa tim idiotskim komentarima. Kao ptice nemaju gde nego na ratnom ostrvu, ma ludi su 200%. To ostrvo pripada beogradjanima i ljudima koji u ovaj grad dolaze. Ne kapiram da te mostove jos nisu napravili niti imaju u planu.
Umesto toga imas camce i pontonski most koji vojska postavlja. id***

 

[Nenad]

Ditrih, ako imas vremena pogledaj ovu temu unazad. Vec smo dosta o tome pisali i bilo je svakakvih predloga.

 

[jovanovm]

Aman, ljudi, zar to ostrvo ne plavi svakih 20 godina? Zar to nije pomalo neki problem sto se tice razvoja nekih objekata na duze staze?

 

[Nenad]

Pa tu bar nema vise sta da se razmislja - na VRO se nece graditi nista!

 

[dragan]

Ako i kada se bude planiralo i potom gradilo na VRO, to jedino može da bude Jezero.

U 'Generalnom urbanističkom plan'-u od 1950god. je predviđena gradnja
jezera na zemunskoj strani, ali se GUP-om od 1972g. odlučilo za ada Ciganliju.

.. GUP 1950g.

 

[dragan]

Prebačeni postovi sa 'Projekti » Preuređenje dunavske obale' :

Slazem se sa Ditrihom. Nikakvo glupo jezero ne dolazi u obzir. Mi Zemunci to nikad necemo prihvatiti.

Dva pesacka mosta, jedan od nove gradske Opere, drugi sa zemunskog keja, je mnogo bolji i lepsi plan. Uzgred Dragane, ta zemljista sto si naveo....to ce sve vec biti uveliko iskoristeno do 2030-e. I sta onda?

Voleli mi to ili ne, selidba na drugu stranu obale Dunava nam je zacrtana. Jedina stvar o kojoj mozemo da diskutujemo je plan gradnje....hoce li taj novi deo grada liciti na Petrzalku u Bratislavi ili na nove kvartove Roterdama, Londona, Hamburga?

^^Mozemo naravno da diskutujemo, ali kao sto Dragan rece, Beograd ima jos toliko da uradi u postojecim naseljima, pa da izgradi nova u okviru istih (amfiteatar sa obe strane, toplana na NBG, hipodrom?!, Ada Huja i taj deo dunavskog priobalja, Autokomanda, onda gomila kvartova koji ce se verovatno brisati i cistiti da bi se gradilo nesto normalno kao recimo Marinkova bara itd itd itd).

Tako da, u gore navedenim projektima ce morati puno milijardi da se investira, a to ce trajati dugi niz godina.

Planove je lepo imati, mastu jos bolje, ali daj da prvo postojeci Beograd dovedemo na niveau metropole, a onda se bavimo potencijalom za daleku buducnost

Licno mislim da je lepota u tome sto je to ostrvo i nekako mi se nesvidja presecanje nasipom tog dela dunava, nekako se gubi vizura i osecaj da je to jedno prelepo ostrvo koje je stvorila priroda. A pesacki mostovi su nesto sto bi mu dalo jos vecu draz , i napokon omogucilo ljudima koji tamo nikad nisu krocili (kao ja naprimer). Nevidim sta je sporno u lepo dizajniranim pesackim mostovima, i kako to gradskoj vlasti nikako ne pada na pamet. Time se nebi ugrozila ni priroda niti bi se stvorilo resenje koje je nepopravljivo. Sa onim pontonskom sklopocijom koji postavlja vojska, i mi i nas grad izgledamo totalno jadno.

Nenade
Vala si u pravu skroz na skroz wink . Ta selidba na levu obalu je budalastina. Pa mi jos nemamo ni most preko Ade , ni most kod zemuna. Najbolje da vojska postavi pontonski most i tako poveze levu obalu lol .
Inace taj pontonski most koji se postavlja svakog leta je toliko jadan, ja neznam da li toga jos ima u bilo kojoj svetskoj zabiti. Deluje mi kao one slike iz '41, prelazak neretve, sutjeske. Bas me opasno iritira. Nemogu da sagrade jedan fini pesacki most, koliko su jadni, a ovoliki grad je u pitanju.

Sada je VRO zaštićeno ( o tome na temi VRO ima više info. ), a o pešačkim
mostovima prvi put čujem ovde na forumu.
Postojao je projekat za most kod Zemuna ( hotela exYU) od firme 'EkoZem',ali
se od njega odustalo,kao i od celog posla sa iznajmljivanjem Lida. (opte na temi VRO).
Ako bi se i gradio pešački most, onda je pogodno preko Konjskog ostrva kod ušća,ali
ne verujem da će ta ideja da zaživi i bude prihvaćena.

Urbanizacija dela VRO jedino može da se u potpunosti ostvari izgradnjom jezera i
zaštitnog nasipa na VRO u određenom pojasu oko jezera, nap. 100-200met.
Do 2030g. teško da će se sve ovo ostvariti,a i kad se izgradi biće dovoljno za
broj stanovnoka koji će tada živeti u užem delu grada, možda oko 1Mli.

Već sam na ovoj temi pisao da je sa druge strane korito Dunava koje ne sme da se sužava.
Pogotovu ako se izgradi jezero, što će biti pre nego gradnja na banatskoj strani.
Grad može da se širi prema Inđiji,Surčinu,Obrenovcu,Avali,...itd, a delom i prema Pančevu.
Kad se izgradi most kog Huje, taj pravac će biti aktuelan, a i zbog nove luke.

Na ovoj slici se vidi močvarni rit, koji je korito Dunava i udaljenost nasipa od trenutne obale :

Majore,
Ada ciganlija sa sve kaficima, plazama, peskirima kod VRO, sa stotinama kupaca tokom leta, je*******iga ne ide.To ti je kao ona stara beogradska prica kad su beogradjani isli u lov na patke na bari kod Slavije. Nismo valjda tolika palanka.Al' ajde i onako mi o tome ne odlucujemo.

Ne bi to ličilo baš na adu Ciganliju, jer bi se ( će se) graditi za prodaju lokacija !
Otprilike ovako : žutim su označene dve pregrade sa ustavama/vratima za kanale
koji će služiti za izmenu vode u jezeru i propuštanja manjih plovila, kao i za
sprečavanje poplava u delu jezera.

Između njih po ostrvu ide nasip udaljen 100-200met. od jezera.
Na tom delu mogu da se prodaju placevi za elitnu gradnju,hotela,vila,..itd.

Time bi se delom pokrili troškovi izgradnje, a drugim delom može da se
osmisli davanja u zakup plaže na zemunskoj strani ...itd. ima dosta varijanti.
I tu može da se proda deo lokacija, a sada od Zemuna do ušća svaki splav
bezpravno gradi na zauzetom zemljištu paspram svog splava.

Sve to oko jezera, jednog dana može da bude skupo zemljište za elitnu gradnju.

^^Dragane, sta se ovo pravi (na slici)?

...samo bez plaza i peskira, i naravno piletine i pecenja na plazi. U svakom slucaju bilo kakva gradnja na ostrvu je nepotrebna- moj stav, Beograd ima toliko slobodnih povrsina uz reke na kojima se moze i treba graditi. Najjeftinija i najlepsa varijanta je ona koju je priroda podarila, cak i ono ''konjsko ostrvo'' obraslo drvecem je prelep detalj igre prirode. Prelepi osvetljeni pesacki mostovi 2,3,4 , kolko god, zajedno sa predivno uredjenim parkom sa zoo vrtom sitnih zivotinja (bez ikakvih ogradjenih prostora, dakle slobodno kretanje zivotinja po ostrvu) koji predlazu na kalemegdanu (ptice, zecevi, veverice, srne, kosute i ostala sitna divljac (koja naravno nemoze otici nigde jer je u pitanju prostor ogradjen vodom). Pokusaj da zamislis ono sto ja zamisljam, direktan kontakt coveka sa divljim bezopasnim zivotinjama (zbog srbskog mentaliteta danonocni cuvar bi bio neophodan). To je taj park prirode sa elementima divljine u centru urbane celine. To je ono sto nema nijedan grad na svetu. Svojevrsna atrakcija. Stvaranjem jezera nedobija se nista osim ogradjenog prostora za kupanje.
Nije mi jasno da je Grad toliko nesposoban da taj gradski prostor podari beogradjanima na neinvazivan plemenit nacin. Umesto toga imamo potpuno izolovan prostor koji je ''nase blago'' koji 95% ljudi nikad nije ni videlo. I naravno leti postave pontonski most, organizuju koje kakve koncerte (oteraju africke ptice, je*******ale ih one),naprave jednu dobru pijanku na sred ostrva, daju ljudima plazu na prljavom Dunavu. Eto narodnog veselja.
Ostrvo i ono sto je oko njega i na njemu treba da se koristiti samo vizuelno (uzivaj bre ocima, nemoj da se kupas u Dunavu, prljav je mnogo). Ovo je milionski grad kroz koji proticu velike Evropske zagadjene reke. sto se Londoncani ne kupaju u Temzi i Parizani u Seni. Jezim se tog naseg mentaliteta koji odise na zaostalost , koju podstice Narodska vlast palanackih motiva(plaze na dunavu, u centru grada-Lido) .

VRO moze da se poseti u organizovanoj turi tako da nije potpuno nedostupno. Licno mislim da je gradnja na ostrvu nerealna i da do toga nece i ne bi trebalo da dodje.

...necu bre niko da me organizuje camcem ili skelom hocu sam da se organizujem , . Predlazem da nastavimo temu na drugom topicu koji se odnosi na VRO. Cujem da gdin.Bobic ovo cita (to je i rekao na svom blogu) pa eto mozda mu se i svidi neka ideja.

@ .. Nenad ... na slici se gradi 'mini golf', ali ima svakakve gradnje.

Deo zemljišta od pešačke staze do same vode i nije obuhvaćen
parcelama, jer to pripada koritu Dunava,tj. Vodnoj zajednici iz N.Sada.
Oni izdaju dozvole za splavove, a ne Beograd .. koji nije nadležan?!

Tek sada se nešto radi po tom pitanju u smislu dozvola za struju, komunalije,..itd.
... jer to ipak ne mogu da dobiju od N.Sada, malo je daleko.
Nadam se da će novi 'Zakon o Glavnom gradu' to regulisati na normalan način.

 

[Nenad]

Lepo da se radi na ulepsavanju tog prostora. Naravno, i da se sadrzaji unapredjuju. Tih par zgrada koje se vide na slici gore imaju jednu od boljih lokacija za stanovanje u Beogradu - reka, priroda, dobar saobracaj itd..

 

[Nenad]

Kada bi se pravio neki pesacki mostic do VRO-a, bilo bi lepo da to bude ovako nesto - jednostavno i elegantno:

 

[vrachar]

Sjajna ideja, samo imam osecaj da bi neko pokusao da progura Golfa preko toga

 

[Nenad]

Stavicemo na pocetku mosta neko bure sa armiranim betonom pa ako se provuku pored njega, nek im je na zdravlje!

 

[dragan]

Već sam pisao o projektu mosta firme 'EkoZem', koji je isto tako bio
viseći sa dva stuba koji su stajali na pontonima.... lepo rešenje.

Mislim da je širina bila 3-4met.,tako da bi laka dostavna vozila mogla da pređu.
Ne bi se isplatilo da bude samo pešački, jer VRO treba i održavati vozilima.

 

[jovanovm]

sto se Londoncani ne kupaju u Temzi i Parizani u Seni

Pa ustvari... nisam siguran da li se kupaju bas u Seni, ili je to nekako odvojeno (kao sto je odvojeno jezero Ada... ), ali... imaju plaze na reci.

Ljudi, sta fali da se na VRO naprave malo neke staze/stazice, i da se ono poveze TUNELIMA a ne mostovima. Malo mi kvari ugodjaj most, znate. Mozda neka lepa i providna light rail/tramvaj linija? Zbog cega se u Beogradu uopste ne razmislja o tunelima, inace?

 

[bigvlada]

pa ceo NBG je na pesku a ispod je močvara, bilo bi skupo praviti tunel do VRO samo za pešake, ne smem ni da zamislim koliko bi vremena trebalo da se investicija isplati, inače ovaj mostić mi se mnogo sviđa, malo me podseća na neki elfski iz gospodara prstenova - evo ideje, napravimo rivendell na VRO

:lol:

i to nije samo problem na Novom Beogradu, ispod Franša npr. i dan danas teče podzemna reka. U knjizi Beograd ispod Beograda ima dosta fotografija podzemnih reka, zidova, rimskih vodovoda, laguma, pećina i ostalih stvari koje sprečavaju gradnju tunela.

 

[vrachar]

i to nije samo problem na Novom Beogradu, ispod Franša npr. i dan danas teče podzemna reka. U knjizi Beograd ispod Beograda ima dosta fotografija podzemnih reka, zidova, rimskih vodovoda, laguma, pećina i ostalih stvari koje sprečavaju gradnju tunela.

Postoji lagum ispod VRO?

 

[Nenad]

Posto je ovde to pomenuto postavicu ovaj tekst ovde. Inace, moze da se otvori nova tema o beogradskim lagumima.

Put u središte Beograda

Zašto se od podzemnog grada ispod Beograda ne bi napravila makar primamljiva turistička atrakcija?

Nije reč o metafori: beogradsko podzemlje je razgranato i dublje nego što to mnogi misle; ipak, nema tamo ni bauka ni sakrivenog blaga ili duhova, tek poneki beskućnik, prašnjava gajba s (praznim) pivskim flašama, pacovi, paučina i, možda, skeleti stari nekoliko vekova koji u mraku beogradskih laguma i dalje čekaju da budu propisno sahranjeni. Dovoljno da raspali maštu? Reklo bi se da jeste, uprkos uveravanjima arheologa da tamo dole nema ničeg naročito mističnog niti posebno atraktivnog, kako kaže dr Marko Popović sa Instituta za arheologiju.
Beograd je ipak, to je činjenica, potkopan na sve strane. Podzemni hodnici idu kroz Banovo brdo, zemunske brežuljke Ćukovac i Gardoš, Senjak, Tašmajdan naravno i čitav stari deo grada i sa dunavske i sa savske strane, Kalemegdan. Ima ih i u Rakovici, onih najmlađih iz Drugog svetskog rata i na Voždovcu, Vračaru, Zvezdari. Zanimaju nas, međutim, oni stariji. Koliko su stari?
Najdužu istoriju imaju tašmajdanske pećine, ispod današnje Crkve Svetog Marka, odakle se još u rimsko doba, na periferiji ondašnjeg Singidunuma, vadio kamen od koga će biti pravljeni sarkofazi iskopavani dva milenijuma kasnije svuda po Beogradu. Sarkofazi, ali i mnogo šta drugo, pravljeno je od tašmajdanskog kamena, govore za NIN autori knjige "Beograd ispod Beograda", novinar "Večernjih novosti" Zoran Lj. Nikolić i dr Vidoje Golubović.
Hodajući Tašmajdanskim parkom, vrlo često i ne sluteći ništa, Beograđani šetaju po starom beogradskom groblju ali i nad spletom od barem sedam pećina koje su i same u prošlosti bile grobnice. Neke od ovih pećina su prirodne, druge su iskopali i proširili Rimljani i Turci koji su odatle vadili šalitru, kaže arheolog dr Marko Popović. Beograđani su se u njima skrivali od austrijskog bombardovanja u Prvom svetskom ratu, ali posebno zanimljive one postaju u Drugom, kada ih Nemci preuređuju u komandu jugoistoka, uvode struju u podzemlje i grade podzemne komunikacije, "ali taj sistem nije završen", objašnjava dr Popović. Niti je do kraja ispitan, dodaće Zoran Nikolić. Kuda su vodili nemački podzemni prolazi? Pretpostavka je, ka svim važnijim tačkama u gradu, štabu Gestapoa na današnjem Trgu Nikole Pašića, ka Pravnom fakultetu, Manježu a odatle možda i do železničke stanice... Nemačka skloništa i prolazi prešli su po oslobođenju u ruke vojske i tako postali zabranjeni grad za znatiželjne istraživače, koji se sada pitaju i da li su baš sve tašmajdanske prolaze prokopali Nemci. Ili su oni "delo nekih davnih rudara", koji su "nameravali da ovaj deo grada sačuva tajanstvenu, za mnoge skrivenu namenu"?

Austrijski ili rimski vodovod
Prvi hodnici i podzemni prolazi ispod beogradskih ulica pojavljuju se tek u tursko doba, stav je zvanične arheologije. Dr Popović govori da su u starom delu grada nađeni ostaci turskih vodovodnih kanala, visokih 80-90 santimetara, širokih oko 60. Više i solidnije vodovodne tunele, osmišljene da obezbede cevi od izvora u Malom Mokrom Lugu do Kalemegdanske tvrđave, sagradili su Austrijanci u 18. veku u okviru velike barokne rekonstrukcije Beograda. "Deo toga doživljava se kao misterija," kaže arheolog Popović, aludirajući na tvrdnje koje prenose Nikolić i Golubović, da su još stari Rimljani sagradili ove vodovodne kanale. Kažu, Srbi i ostali kasniji stanovnici Beograda umeli su da se koriste ovim antičkim nasleđem pa su Turci mnoge od njih, kada su 1521. godine konačno zauzeli grad, deportovali u Carigrad ne bi li osposobili tamošnji Konstantinov vodovod.
Marko Popović, pak, kaže da su ostaci rimskog vodovoda nađeni na samo dva mesta, u Studentskom parku i nedaleko odatle, u Rimskoj dvorani današnje Gradske biblioteke, a i to su samo vodovodne cevi ali ne i hodnici.
Tek, ovi podzemni prolazi, bili oni austrijski ili rimski svejedno, imali su u jednom trenutku i interesantniju namenu - bilo je to 1801. godine, kada su se zloglasne dahije kroz njih ušunjale unutar gradskih bedema i otele Beograd od Hadži Mustafa-paše.
Osvajanja i osvajački pokušaji ostavili su Beogradu još tunela i pećina. Istoričari beleže da su Turci 1440. godine, kada je sultan Murat II opsedao Beograd, negde u okolini današnje Pariske ulice iskopali lagum ne bi li se provukli ispod bedema i braniocima došli iza leđa; bili su otkriveni, posada grada je sa suprotne strane takođe prokopala prolaz, minirala turski, i nesuđeni osvajači ostali su da leže ispod Beograda do danas. Sličan pokušaj uspeo je, međutim, 1521. godine, kada su u Donji grad ušli sa dunavske strane i Beograd konačno prešao u turske ruke.
U neposrednoj blizini onih laguma iz 15. veka, inače, nalazi se deo beogradskog podzemlja koji je tokom devedesetih godina prošlog veka dobio celishodniju namenu, nakon što su iz njih iseljene romske porodice. To su mesta gde su danas klubovi "Lagum" i "Andergraund", koja su Turci, a zatim i Austrijanci (uz današnju "Barutanu", koja je tako i dobila ime) koristili kao skladišta baruta. Iz "Andergraunda", priča Zoran Nikolić, vode urušeni tuneli za koje se pretpostavlja da vode ka spomeniku Pobednik i na drugu stranu, ka francuskoj ambasadi. Dr Marko Popović govori i da postoji još jedan podzemni hodnik ispod Kalemegdanske tvrđave, koji je ostao neistražen. "Potiče iz 15. veka a otkriven je 1965. godine. Ne zna se pouzdano kuda vodi, ali jasno je da nije reč o vodovodnom tunelu, već da je to bila komunikacija. O tome svedoči i visina ovog tunela od 160 santimetara", kaže Popović.

Od Gardoša do Kalemegdana
Ovaj i ovakvi neistraženi tuneli podstakli su, naravno, širenje priča a jedna od najzanimljivijih jeste ona da su beogradski lagumi bili povezani čak sa onima u Zemunu. Jedan od takvih laguma "povezivao" je (u priči) Rimski bunar na Kalemegdanu sa zemunskim brdom Gardoš na suprotnoj strani ušća Save u Dunav. Ali, kaže dr Popović, Rimski bunar "niti je rimski, niti je uopšte bunar", iako je nastao tokom austrijskih nastojanja u 18. veku da reše problem vodosnabdevanja. Njegovo dno je 14 metara ispod nivoa Save. Međutim, on je dugo bio suv pošto se završava u čvrstoj steni. Voda kojom je ispunjen, sliva se u njega odozgo.
Daleko je misteriozniji i nejasniji - priznaje i dr Popović - drugi bunar pronađen u centru današnjeg Beograda, kod Vukovog spomenika prilikom kopanja metro-stanice. Zna se da su i njega sagradili Austrijanci u 18. veku, potvrdili su to i predmeti pronađeni na dnu, ali je "neobično što je tolika konstrukcija napravljena tako daleko na periferiji tadašnjeg Beograda". "Nije jasno ni čemu je taj bunar služio, jer nisu pronađene vodovodne cevi. Moguće da nije dovršen", navodi naš sagovornik, i dodaje da od bunara vodi jedan zasvođeni hodnik; kuda on vodi, takođe je nepoznato, jer ni on nije istražen. Uz to, kaže Popović, ni u "obimnoj građi u Vojnom arhivu u Beču o ovoj konstrukciji nema ni reči" premda, istini za volju, ni ova arhivska građa nije do kraja proučena.
Daleko manje romantično i mistično poreklo imaju mračni lagumi u Karađorđevoj ulici - ukupno 13 - i oni njima slični u Zemunu. Slični, jer su izgrađeni iz istih, "čisto utilitarnih razloga", da budu magacini i skladišta. Kopanje su, ponovo, započeli Austrijanci u 18. veku a nastavljeno je ono i u devetnaestom. Na zidu najvećeg među ovim lagumima urezan je monogram "M. O. 1809", za koga Nikolić i Golubović tvrde da se odnosio na Milana Obrenovića, Miloševog brata. Uzgred, spominje se u knjizi "Beograd ispod Beograda", iako nema mnogo veze sa ovom pričom, nagoveštaj da je Milana Obrenovića baš te 1809. godine u Bukureštu ubio Karađorđe. U svakom slučaju, i Milanov i ostali lagumi zadržali su do danas prvobitnu namenu, a u najvećem od njih, koji je potpuno zapušten, ostalo je još s početka prošlog veka da leži 17 ogromnih buradi za vino od po nekoliko hektolitara.U ostalima su danas, gajbe piva i kojekakav krš koji sakriva i uspomenu na ideju da se, počev baš od ovih laguma, još 1883. godine ispod Beograda prokopa metro...

NIKOLA VRZIĆ

Izvor: NIN
Link: http://www.nin.co.yu/2002-10/10/25364.html

 

[bigvlada]

ne, nema laguma ispod VRO, nabrajao sam samo da ih ima ispod starog dela grada, da postoje delovi rimskog vodovoda koji je građen za potrebe tvrđave koja se nalazila na mestu Kalemegdana itd.

mada, postoje pričice da su Austrijanci izgradili tunel od Kalemegdana do Zemuna pre nekih 200-300 godina, meni to deluje dosta neuverljivo, sa tehnologijom onog vremena (a ni sa ovom sadašnjom - da li neka domaća firma ima iskustva sa gradnjom tunela ispod vode?)

verujem da će nam za nekih pedesetak godina strašno trebati tuneli ispod dunava koji bi povezivali stari deo grada, Zemun i sada još nepostojeći Beograd 3

 

[dragan]

Dve dragocene slike od 'DejanBG' na kojima se vidi
kako je Dunav imao značajan tok prema zemunskoj strani.

Deo gde je sada Konjsko ostrvo je nekad bio mnogo širi sa protokom Dunava.

 

[Влада]

Sojenica za ljubitelje ptica
E. B. R., 11.01.2008 19:48:43

LJUBITELJI ptica od proleća imaće priliku da posete vizitorski centar na Velikom ratnom ostrvu odakle će moći da posmatraju mnogobrojne retke vrste koje su ovde nastanjene. Osim za laike, ovaj centar biće značajan i za istraživače jer će u njemu biti smeštena i biološka laboratorija.

Prema rečima Ozrena Karamate, zamenika direktora "Zelenila", u vizitorski centar dolaziće deca osnovnih i srednjih škola, studenti, ali i svi zainteresovani građani.
- To će biti građevina sojeničkog tipa jer je ostrvo ponekad sasvim poplavljeno u nekim delovima godine - kaže Karamata. - Projekat za vizitorski centar je završen, a podloga za gradnju je napravljena. Vrednost radova iznosi 12 miliona dinara i nadamo se da će sve biti gotovo na proleće.

Sojenica će imati tri nivoa i biće napravljena od drveta. Na prvom će biti smeštena terasa koja će moći da primi oko 30 ljudi, dve laboratorije i manji magacinski prostor. Ispod krova od trske, na drugom "spratu" biće sagrađeno nekoliko spavaonica, a iznad će biti kula sa osmatračnicom.

Tokom prošle godine, gradska vlada izdvojila je više od 77 miliona dinara za finansiranje programa zaštite i razvoja zaštićenih prirodnih dobara na teritoriji Beograda. Od tog novca, čak 56 miliona namenjeno je za Veliko ratno ostrvo, što predstavlja prvo veliko ulaganje u ovo prirodno dobro. Dodatnih 20 miliona obezbedilo je JKP "Zelenilo Beograd".
Do sada je očišćen kanal Galijaš, koji je pre pedesetak godina delio ostrvo na dva dela. Sada je vraćen u prvobitno stanje, povezan je sa Savom, a vodena površina pretstavlja mrestilište ribe. Kanal je dugačak 1.300 metara i privlači vodenu i poluvodenu faunu, a u "Zelenilu" se nadaju da će to biti slučaj i sa pticama i ribama.

ZAŠTITA
VELIKO ratno ostrvo stavljeno je pod zaštitu kao prirodno dobro 8. aprila 2005. godine odlukom Skupštine grada Beograda. Zaštićeno je zbog očuvanja pejzažnih obeležja i staništa retkih i ugroženih ptica močvarica, kao i reprezentativne morfološke tvorevine samog ostrva.

izvor Novosti
link http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=114185&datum=2008-01-12

 

[Влада]

Још о визиторском центру

Osmatranje jedinstvene oaze

Vizitorski centar na Ratnom ostrvu

Autor: S.Tasić | 02.02.2008 - 09:08

Drveni dvospratni vidikovac za posmatranje, Vizitorski centar, naćiće se do juna na Velikom ratnom ostrvu. Iz njega će posetioci moći da vide, čuju i upoznaju celokupni zaštićeni biljni i životinjski svet ove beogradske oaze.

Vizitorski centar će biti smešten u zapadnom delu očišćenog kanala Galijaš. Pogled sa njegovog tornja, visokog 20 metara, će se pružati duž kanala i celog Ratnog ostrva. Postavljen tako da ni košava, a ni nabujala reka neće moći da ga „odnesu“, omogućiće upoznavanje delova Velikog ratnog ostrva koji su do sada bili potpuno skriveni od javnosti.
- Vizitorski centar je osmišljen kao ogromna sojenica na stubovima visokim tri metra. Na prvom nivou iznad njih nalaziće se otvorena galerija dovoljno prostrana da jedno školsko odeljenje može da ima čas pod otvorenim nebom. U zatvorenom prostoru pored nje biće laboratorija i magacin, a unutar krova napravljenog od trske, spavaonica. Iznad ovog nivoa će biti drvena kula teleskopima i drugim optičkim spravama - priča Ozren Karamata, zamenik generalnog direktora „Zelenila Beograd“.

Kako kaže, ribe ulaze u Galijaš. U potrazi za hranom, za njima idu čaplje, kormorani, labudovi, galebovi, liske... a posetioci to sve gledaju.
- Cilj projekta je da „izložimo“ Ratno ostrvo da bismo ga zaštitili i sačuvali. Takva priroda ne postoji u blizini centra grada nigde u Evropi. Ali, niko neće da štiti ono što ne poznaje - objašnjava Karamata.
Izgradnja Vizitorskog centra će, prema projektu, koštati 12 miliona dinara. Da bukom ne bi rasterali ptice, mnoge delove sojenice će gotove doneti na ostrvo, ali ne i toranj i krov. Vizitorski centar u Beogradu postoji još samo u Bojčinskoj šumi, dok je u Srbiji izgrađen u nacionalnom parku Đerdap, na Lubeškom jezeru, Obedskoj i Carskoj bari i rezervatu u Bari Zasavicakoji je bio uzor za pravljenje ovog na Velikom ratnom ostrvu.

Besplatan obilazak
„Zelenilo Beograd“ već prikazuje Veliko ratno ostrvo. Njihov čamac kreće svake subote sa pontona „Zelenila“ na zemunskom keju, kod Hotela „Jugoslavija“ tačno u 10 sati.Vožnja se otkazuje smao ako je loš evreme. Ova tura je besplatna, a pošto u čamac može da stane oko 30 ljudi, oni koji žele trebalo bi da se prijave na telefone 262-25-96, 262-29-61 i 262-67-22 do petka u 12 sati.

izvor Blic
link http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=29013

 

[jovanovm]

^^^ Za ovo kolibche im treba do juna? Pa gde mi zivimo.... Jedva cekam izbore, majkemi

 

[Milance]

^^A mislis da ce posle biti bolje? Ne zivi u iluziji.

 

[Nenad]

Eto, nase diskusije su se isplatile Napokon ce VRO biti dostupno zainteresovanima!

 

[jovanovm]

@Milance
Ne, ne mislim da ce biti bolje, ali brate mili, ja cu im postaviti par ozbiljnih pitanjima na javnim forumima koji ce pratiti izbore, i po odgovorima cu zasnivati svoj glas. Drugog nacina za promene nemamo, nazalost...

Ali jeste, izgleda da u gradskoj vladi su poceli da citaju Beobuild ozbiljno