Press ceo text : http://www.pressonline.co.yu/vest.jsp?id=31806
Izvor: Politika
dobro vece.dragan":1pw2fx1l je napisao(la):
slep":nb6krmc8 je napisao(la):
izvor Blic
извор БлицAutor: Sunčica Tasić | Foto: V. Lalić | 11.08.2008. - 11:36
Vode na zemunskoj plaži „Lido“ nema već 15 dana, na svim tuševima su razvaljene slavine, a „čučavcima“ od smrada teško može da se priđe. Iako na njemu nema virova, a lekari, spasioci i obezbeđenje dežuraju po ceo dan, omiljeno kupalište Zemunaca ove godine više liči na zapušteni rit nego na „beogradski sveti Stefan“ kako je, na početku sezone, bilo obećano.
Na prvi pogled plaža „Lido“ izgleda prilično neuredno. Opalo lišće, razbacani papirići od bombona, izmešani su sa glavama kupača i ljubitelja izležavanja na suncu, a u mulju plićaka krije se bezbroj flaša.
- Plićak je pun stakla i pre neki dan se jedan dečko isekao na jednu od njih. Pošto sam došao sa decom, ovaj deo sam očistio, ali još može da se nađe poneka flaša. Evo pogledajte - pokazuje Borislav Gomerčić praznu staklenu flašu koju je izvadio iz vode i dodaje: Ova je srećom čitava!
Ipak, najgore od svega je što na ostrvu, svako malo, presuše slavine. Zbog spora između Vojske i Opštine Zemun, ove godine nema pontonskog mosta. Zato je Poslovni prostor „Zemun“, koji je zadužen da brine o Lidu, dogovorio sa „Zelenilom Beograd“ da crevo kojim voda stiže na zemunsku plažu sprovede po dnu reke. Iako je na početku sezone rečeno da će to biti trajno, i čak bolje rešenje, nego što je bilo ranijih godina, ispostavilo se da, zbog jakih struja i debelih grana, nije tako.
- Ovo je strašno. Cev kojom dolazi voda dolazi na ostvo je već dvaput pukla. Vode nema već 15 dana, a za ceo jul je bilo samo jedan dan. Flaše manje od pola litre prodaju za 90 dinara, a toaleti više liče na napuštene štale. Iza one bele zgrade bolje nemojte da idete - ljutito priča Aleksandra, pokazujući na ruševine lokala koji je nekada pripadao Poslovnom prostoru „Zemun“.
Zemunci pričaju da je lokal delimično uništio poslednji zakupac, a poplave dokrajčile. Iza njega se nalazi livada u kojoj trava stiže skoro do struka. Kako kažu u „Zelenilu Beograd“, prevelika je vegetacija da bi mogli da je pokose mašinama koje se nalaze na ostrvu, a druge, bez „pontonca“, ne mogu da dovedu. Iako su vrata na toaletima potpuno nova, priča da su pre dve nedelje „čučavci“ bili čisti i da su čak i kazančići iznad njih funkcionisali, zvuči potpuno nevervatno jer su sada toliko zatrpani i umazani da smrad koji se širi iza otvorenih vrata štipa za oči već na dva metra ispred njih. Kupači zbog toga, kad zagusti, idu u zapuštenu livadu iza ruševina bele zgrade.
- Toaleta nikad i nije bilo, a bio sam mali kad su na Lidu radili tuševi. Deda mi je o njima pričao kao o „čudu“ koje sipa vodu po ljudima. Ovde će buknuti fauna od ljudskog izmeta tako da sledeće godine ima sekvoje da rastu - šali se Aleksandar Janković i dodaje da zemunska plaža ima istu tradiciju kao i Ada, ali niko neće da je sredi- Posvađali se lokalni „mangupi“ sa vlastima pa deca, kad trebaju toalet, idu tamo među guštere.
U Poslovnom prostoru „Zemun“, međutim, ne misle tako.
- Toalati ne rade, jer nema vode. Nadamo se da će „Zelenilo“ uspeti da se izbori sa vodenom strujom i da sprovede crevo do ostrva tako da do kraja sezone bude vode. Ovakvo stanje nas je sve zateklo i za 10 dana, koliko smo imali od smene vlasti do početka sezone, nismo mogli mnogo da uradimo - objašnjava Dušan Zrnić, domaćin Lida.
Planovi za Lido
Kad je Opština Zemun, u čijoj nadležnosti je Lido, u proleće 2005. godine potpisala ugovor sa konzorcijumom „Ekozem“ o zakupu na četiri godine najavljivano je ambiciozno sređivanje zemunskog kupališta. Planirano je ulaganje 25 miliona evra u izgradnju golf terena, „Akvalenda“, marine, velikog letnjeg bioskopa, „eko hotela“... Nasut je pesak i napravljeni su tereni za odbojku, ali je ugovor raskinut u proleće 2006. godine, nakon čega su usledile prolećne poplave koje su potopile plažu. Pošto prošlog leta nisu uspeli da nađu zakupca voljnog da uloži u sređivanje zemunskog kupališta, ove godine se o Lidu „stara“ Poslovni prostor „Zemun“.
Ova situacija sa vodom je ipak više smešna nego tragična :
Da, spomenuo sam na ovoj temi u ovom postu ... i narednom, pa pogledaj još jednom.dedinje":3fu3frdw je napisao(la):
izvor Politika
Drvene barake na VRO.. o bože.. loša ideja, ne znam što bi predstavljalo to kulturu i tradiciju naše države? Šta ima toga reprezentativnog na drvenim barakama, to može i negde drugde a ne na VRO.._Wuk_":3rzro76l je napisao(la):
Ja se nadam da ova ideja neće dospeti do nikoga od njih, prilično infantilna predstava razvoja VRO.(valjda će ovo dospeti do nekoga,ko ima uticaj na grad)
:shok:_Wuk_":e23k7jlz je napisao(la):Najbolje bih bilo kad bi se na ostrvo izgradio novi centar,sa drvenim barakama,koje bih predstavljale kulturu i tradiciju naše države.
Da sam ja gradonačelnik izgradio bih i jedan mali most koji bih spajo R.O. sa Ušćem.Osim toga na ostrvo bih prebacio i ZOO,izgradio jedan hotel sa 5*u drvenom stilu (nešto slično kao na Kopaoniku), dodo bih i botaničku baštu i jedan veliki spomenik,koji bih postao znamenitost ostrva.
Ako bi za koju godinu RATNO OSTRVO ovako izgledalo,sigurno bi privuklo više turista nego Budinpešta. :kk: :kk: :kk:
(valjda će ovo dospeti do nekoga,ko ima uticaj na grad)
Izvor: PolitikaЗелена оаза усред престонице угостила педесетак студената из Новог Сада и Београда
Еколишки камп (Фото Б. Васиљевић)
Само шум лишћа које опада и његово шкрипутање под ногама реметили су жамор педесетак новосадских и престоничких студената који су учессници Четвртог еколошког кампа на Великом ратном острву који траје до 12. октобра. Камп је организовало „Зеленило” са циљем да се студенти што боље упознају са заштитом животне средине и стекну практична знања ван редовног наставног програма. Акцију су подржали и надлежни из Секретаријата за заштиту животне средине из престонице и Републичког завода за заштиту природе Србије.
– Острво је јединствено и циљ је да оно остане природно добро, а не да се на њему граде објекти, како је то случај са Адом Циганлијом. Успели смо до сада да управљамо острвом поштујући пројекат који је урадио Републички завод за заштиту природе. Прошле године смо очистили 700 метара канала који је био затрпан, а повезивао је језеро и Саву. У каналу Галијаш сада има воде и када је најнижи водостај, па је сада ту мрестилиште рибе – рекао је Радован Драшкић, генерални директор „Зеленила”.
Он је напоменуо да је у плану изградња визиторског центра, у коме би били смештени инструменти за истраживање биљног и животињског света, као и торањ за проучавање птица.
– Летос сам седам дана провео у кампу на острву и то је за мене било незаборавно искуство. У централном делу били су постављени шатори, а ми смо време проводили у уређењу острва, уклањању отпада са река и наравно и у купању и дружењу. Своје утиске пренео сам и пријатељима. Због тога је и колега одлучио да учествује у кампу на овом предивном месту – истакао је Марко Роквић, студент Факултета техничких наука из Новог Сада.
Госте који крену у обилазак Великог ратног острва, дочекају мир, тишина, и скоро нетакнута природа. Добродошлицу им прво пожели бели лабрадор, а затим и суграђани који су бег од градске буке пронашли на обалама острва. Да ли због јесени или из неких других разлога, ових љубитеља природе и њихових баштица све је мање, па због тога многе сојенице већ одавно зврје празне. Ипак, постоји неко ко већ дуже време не напушта ову зелену оазу и под чијим будним оком је цело острво. То је орао мишар, од милоште прозван Драле. Навикао је на људе, па га радници „Зеленила” хране и пазе, а он им понекад „из шале” однесе и капу са главе.
Жеља свих који долазе на острво је да се ово благо сачува
– Пре извесног времена постојала је опасност да заиста „ратујемо” за Велико ратно острво. Сад је оно пример да и велики градови могу да живе у природи – нагласио је Горан Триван, градски секретар за заштиту животне средине.
Б. Васиљевић
[објављено: 11/10/2008]
