Šta je novo?

Veliko ratno ostrvo - Lido Zemun

Na oba kraja Jezera bi morali da se izgrade pozemni propusti, tako
da bi sam tok Dunava osvežavao vodu Jezera.

Pre toga bi išao taložnik za nečistoće i mulj, a tim propustima-ustavama
bi mogli da kontrolišemo nivo vode u Jezeru.
 
A zasto bi zatvarali taj deo reke? Koji je neposredni razlog za tako nesto?
 
Ima više razloga, ako i kada...... se budemo odlučili za neku izgradnju na VRO.
1.- jeftinije je nego graditi neke mostove
2.- bio bi oko 40% manji nasip i kejski zid.....prema Dunavu
3.- reka bi sama 'prirodno' korigovala svoj tok .... ionako već zasipa Dunavac
4.- dobili bi čisto Jezero ....koje možemo kontrolisati, kao na Adi
5.- građev.zemljište oko takvog Jezera bi nadoknadilo cenu izgradnje
6.- drugi deo VRO bi mogao da bude zaštićena zona od masovne gradnje ....park ili sl.
7.- i ostali razlozi ....da ne pročita ovo neko iz Grada, pa ujutru osvanu naslovi po novinama......:)
 
Kaze Dragan "tamo negde za 30 godina razmišljaćemo o izgradnji na VRO.." Znači Beograd sada nema para da uništi prirodne lepote ratnog ostrva ali treba se nadati da će ga moći uništiti za jedno 30 godina. Ako je nešto prirodna lepota onda je tu nepotrebna svaka izgradnja, osim u nekim situacijama sasvim diskretna i obazriva. VRO je primer gde je bilo kakva izgradnja nasilje. To je kao kada bi u Parizu pozvali sadašnje najbolje slikare da "doteraju" i "poprave" ili "modernizuju" slike Rembranta u Versaju. Sve ono što mnogi predlazu da se gradi na VRO (ZOO, opera, sportski centar, kockarnice) moze se graditi ali na nekom drugom mestu kakvih ima dosta i u samom gradu i oko njega. Mi, ljubitelji VRO kao jedinstvene prirodne celine uporno ponavljamo već godinama ovakve stavove ali se isto tako uporno javljaju i oni drugi.. Beograd je već napravio jedno jezero time što je adu spojio sa kopnom i to je uspelo. Sada neki predlazu isto to i sa VRO što znači da Beograd više neće imati nijedno veće rečno ostrvo.
 
Slažem se sa gospodinom sa Dedinja što se tiče poštovanja VRO kao prirodne celine. Sa druge strane, voleo bih da se bar jedan deo preuredi i postane gradski park, i tako bi u budućnosti mogao imati istu funkciju kao Central park u Njujorku. Nema potreba stavljati mostove ili tako neke gluposti - mislim da je dovoljno povećati broj vodenih taksija, i dati im pravu funkciju gradskog prevoza. Njima je prijatno putovati, sjajna su atrakcija za turiste, i manje remete prirodnu celinu. Naravno, to je samo moj utisak, komentari su, kao i uvek, dobrodošli.
 
Da, tako nekako je i moje misljenje. Ne vidim neku veliku svrhu praviti jezero od reke koja ima svoje velike drazi i time prepravljati nesto sto je i samo po sebi dovoljno lepo. Mislim da ni gomila zemunaca koja zivi blizu reke sa druge strane ostrva ne bi bila zadovoljna ovakvim jednim projektom ( izuzev dragana :D ).
 
dedinje":kcc0m59f je napisao(la):
Kaze Dragan "tamo negde za 30 godina razmišljaćemo o izgradnji na VRO.."
Sada neki predlazu isto to i sa VRO što znači da Beograd više neće imati nijedno veće rečno ostrvo.
Napisao sam i " ako i kada...... se budemo odlučili za neku izgradnju na VRO." i
to podvučeno, evo sad sam i 'podebljo'.
Znači ja ništa ne predlažem, već samo razmatram šta bi moglo , jednog dana, da se gradi.
Što se mene tiče, meni je i ovo betona kod Zemuna suviše.....pogotovu one soliterčine na ulazu kod keja.

Milance":kcc0m59f je napisao(la):
Mislim da ni gomila zemunaca koja zivi blizu reke sa druge strane ostrva ne bi bila zadovoljna ovakvim jednim projektom ( izuzev dragana :D ).
Ta "gomila zemunaca koja zivi blizu reke sa druge strane ostrva" izpušta u Dunavac gomile otpada, koji je svaki dan plići, jer voda zatrpava muljem i peskom svaki bačeni predmet.
A, sad vidi prvu sliku na predhodnoj strani koliko tu ima splavova i čamaca, svi oni još više doprinose da kroz Dunavac protiče sve manje vode.Taj proces traje godinama i sve je gore stanje, jer niko ne čisti-bageruje - kao u nekim prošlim vremenima.

Dunav zatrpava obalu od 'Venecije' nizvodno do ušća ( vidi opet slike o tome), jer napušta polako tok kroz Dunavac.Za 30-tak god., ako se ništa ne preduzme, tu će biti samo naki kanal - a ne deo reke.
Tada može da dođe u obzir izgradnja Jezera i delimično, oko njega, stam.-poslovnog prostora - vrlo skupog.
 
Verujem da je tačno ovo što Dragan kaze da Dunav zatrpava obalu od Venecije nizvodno do ušća. Za to upšte nisam znao niti se o tome,koliko ja znam, pisalo. Sad ne treba čekati da se taj proces završi već što pre, čim budemo malo bogatiji, treba odmah početi sa bagerovanjem i čišćenjem Dunavca. Inače, priznajem, kada je u pitanju VRO pomalo sam već godinama fanatik. Znači ne AKO I KADA već NIKADA se nećemo odlučiti za neku izgradnju na ostrvu. Drago mi je što i Dragan misli da tamo već ima isuviše betona pogotvu oni grozni soliteri na ulazu u Zemun. To su ubedljivo najruzniji soliteri u Beogradu, ruzniji čak od onih na Banjici.
 
Слажем се да солитери нису нешто али зато имају поглед "боли глава" :D.
Пошто имам пријатеља који у њима живи, понекад ми се чини да бих могао да живим на његовој тераси само због тог погледа на Калемегдан и стари део града.
 
Verujem da je sa solitera lep pogled na kalimegdan ali je zato jeziv pogled sa kalimegdana na njih. Nekako su čudno zgomilani kao neka nedefinisana masa. Projektovao ih je neki arhitekta sa češkim prezimenom. Bogato zemlje već godinama ruše solitere koji su podignuti šezsdesetih i pedesetih godina prošlog veka. Mi to još ne mozemo. Da ja odlučujem sačuvao bih solitere kao spomen jednog vremena ali bi ove na ulazu u Zemun srušio. Sećam se kad su sagrađeni prvi u Beogradu. To su oni na Zvezdari od crvene (što bi rekao g. Spaciotitete "komunističke") opeke. Oni su još i najuspeliji od svih a građeni su krajem pedesetih.
 
Do ovog šlepa je napravljen čitav zemljouz sa novom obalom.
drvowz8.jpg


A ovakvo drveće više nikad ne može da dođe do Save, zbog plićaka i sprudova, već ostaje u Dunavcu .
To onda voda zatrpava i plićak se širi.......to je prirodni proces.

Pričalo se i pokušalo pre neku god. čišćenje mulja kod 'Venecije', ali čim je bager otišao Dunav je popunio novim materijalom......pogotovu posle poplave.
 
Mislim da je ovo što Dragan piše krajnje zabrinjavajuće. Treba što pre nešto preduzeti i,po svaku cenu, spasiti Dunavac i VRO kao i zemunski kej koji je povezan sa celim problemom. O ovome treba pisati i u štampi. OvAJ FORUM NIJE DOVOLJAN.
 
Jako dobre slike Dragane, a posto svi najavljuju predstojece leto kao nikad jace sto se tice temperature i suse ne bi me cudilo da prepesacimo do VRO-a na leto :)
 
Moglo je da se prepešači i ranijih godina, samo treba znati gde, jer
se podvodni sprudovi premeštaju kao dine u pustinji.

A pre više god. ja i dva drugara smo, čamcem na veslo,naleteli kod hotel YU
na sprud gde je voda bila duboka samo 15-tak cm.
 
GENERALKA NA VELIKOM RATNOM OSTRVU
Prema planovima "Zelenila Beograd", uskoro će biti sređena igrališta, pešačka staza, prilazi i pristani na Rečnom ostrvu
image.jpg

Veliko ratno ostrvo u Zemunu uskoro će, prema planovima "Zelenila Beograd", biti detaljno sređeno. O održavanju rečnog ostrva od prošle godine stara se ovo komunalno preduzeće, pa je ono i najavilo niz akcija uređenja staza, igrališta, prilaza i pristana.

- U planu je pravljenje igrališta za decu i postavljanje klackalica i ljuljaški. Do sada je završena pešačka staza dužine oko pet kilometara, koja se proteže celom granicom ostrva, a radi se i pristan za čamce, kako bi posetioci bez ikakvih teškoća stizali na ostrvo - kaže Boban Stanojević, rukovodilac sektora obala i priobalja u JKP "Zelenilo Beograd".

On navodi da na ostrvu postoje tri zone zaštite.

- Prvi stepen zaštite je deo ostrva koji nije dostupan građanima i njegov obilazak je moguć jedino uz prethodnu najavu i tek kada se utvrde uslovi pod kojima je to moguće. Želja nam je da vremenom obezbedimo stručno osoblje koje bi vodilo posetioce u taj obilazak. Drugi stepen zaštite je zona rekreacije, kojom ide pešačka staza, i koja obuhvata veliki kompleks zemljišta. Tu bi bilo zgodno postaviti sportske terene, kao što su biciklistička staza, tereni za mali fudbal i slično, kao i ugostiteljske objekte - objašnjava Stanojević, i dodaje:

- Takođe, u toku ove godine biće izgrađen i vizitorski centar, na granici između prve i druge zone, visine 16 metara, s kompletnom opremom za posmatranje zaštićenih vrsta ptica i biljaka.

Kako on kaže, treća zona zaštite je plaža Lido, koja se nalazi pod upravom opštine Zemun, tako da za sve što će se tamo raditi poslednju reč daje opština.

- Po svemu sudeći, plaža će ove sezone imati dosta posetilaca. Iako to nije naša obaveza, planiramo da na plažu postavimo tuševe, biće organizovan i prevoz čamcima do obale, s tim što će biti određeni prevoznici koji će moći da obavljaju ovu delatnost. Kada je reč o pontonskom mostu, on neće biti postavljen, jer je u ovom delu Dunav najsporiji, pa bi njegovim postavljanjem on dodatno bio stopiran - kazao je Stanojević.
(Ma. S.)
Press
http://www.pressonline.co.yu/vest.jsp?id=9446
 
Opet, po ko zna koji put valja nastaviti borbu za očuvanje Ratnog Ostrva. Zar će biti uzaludni višedecenijski napori ekologa, ljubitelja prirode (onih pravih) pa i mudrijih urbanista i arhitekata da se na VRO NE GRADI NIŠTA. To ostrvo nije obično kao sva druga duz dunava. Ono je (već je to postalo fraza) "jedinstvena oaza netaknute prirode u neposrednoj blizini grada. I kao takvu treba je sačuvati. Profesori sa građevinskog fakulteta su još pre 10 godina govorili kako se na ostrvu ne moze graditi ništa i iz čisto tehniučkih razloga. Ono je plavljeno, teren je potpuno vlazan i morao bi se nasipati pesak kao na Novom Beogradu. Ali neki to neće ili ne mogu da shvate. Evo najavljuju nekakvu "Generalku", pravljenje igrališta, ugostiteljskih objekata i sl. Ja sam bio i protiv ove podele na tri zone. OstrVo je nedeljiva CELINA i treba ga celog čuvati kao prvu zonu zaštite. Sada samo manji deo ostrva ima taj stepen zašrtite. Ali, situacija je ipak bolja sad su bar otpali oni jezivi predlozi od pre 10 i više godina o operi, oblakoderima, stazi formule jedan, velikim sportskim centrima na VRO. Dosledan u borbi za uništenje VRO je Vuk Bojović koji uporno hoće tamo da vidi ZOO, kopiju Tadz Mahala i veliki restoran sa kineskom hranom. Kakav izbor, da mu čovek čestita.
 
Problem sa talozenjem mulja koji je Dragan pominjao na 1. strani postoji i na Dorcolu prekoputa ostrva
292247054634f639ba023.jpg


292248224634f686d7539.jpg


A komsiji Draganu :) evo kako izgleda Zemun sa Dorcola
292249434634f6d7d61f1.jpg

a nije nam los ni pogled na Pancevacki most
292250424634f7128c85a.jpg
 
To što 'postoji i na Dorcolu prekoputa ostrva' taloženje mulja,uopšte me ne čudi.
Jer je tu isto Dunavac zajedno sa Savom koja je uvek muljevita i
još kad pokupi kanalizaciju od Beograda....eto mulja kolko hoćeš.

Na onoj obali sa koje si slikao Zemun ( hvala, komšija :) ), sigurno nema taloženja, jar
tamo je glavni tok Dunava.

Pre nego što će joj se desiti ono što će joj se desiti,
Sava se uvija i uspija,kao da joj je prvi put,
kao da ne zna da je iza okuke čeka stari probisvet Dunav. ;)
Duško Radović
 
Lido čeka leto
PEŠČANE plaže Velikog ratnog ostrva u ove sezone konačno će biti dostupne kupačima. Sređivanje Lida upravo se privodi kraju, pa će prvi gosti u prirodni rezervat, već 15. juna. Na obalama će tokom ovog leta biti postaljeni tuševi, toaleti, restorani, sportski tereni, a Zemunski kej će sa Lidom spajati pontonski most.
- Ove će godine, nakon dve sezone pauze, Lido u pravom svetlu dočekati posetioce - rekao nam je Pera Žebeljan, direktor JP Poslovni prostor Zemun. - Prošle godine ostrvo je bilo preplavljeno vodom, gotovo tri meseca. Dunav je na obale izbacio gomilu mulja, šuta, betonskih ploča, starog gvožđa, stare bojlere i burad. Veliko ratno ostrvo ličilo je na divlju deponiju, a šleperima smo prevezli tone otpada. Sada obale blistaju.
Gradska skupština je još prošle godine obezbedila sredstva za sređivanje Ratnog ostrva, a posao je poverila JKP "Zelenilo Beograd". U poslu oko sređivanja ostrva ovo preduzeće učestvuje sa vojskom, koja će ustupiti pontonski most za prelazak sa keja.
- Čamci još nisu tipski i ne mogu da prevezu sve zainteresovane - nastavlja Žebeljan. - Procene su da će u ovoj sezoni Lido posetiti najmanje 350.000 ljudi. Još ne znamo koliko će građane koštati prelazak reke, jer tek slede pregovori sa vojskom.
Most, prema Žebeljanovim rečima, predstavlja mnogo bezbednije rešenje, jer na ćudljivom Dunavu, visoki talasi, naročito kada duva Košava, mogu biti opasni.
Za bezbednost kupača brinuće spasioci, ali i policija, koja će dežurati na Ratnom ostrvu tokom radnog vremena. Na obali će biti parkirana ambulantna kola, a kroz vodu će biti razapeta zaštitna mreža.
Lido će kupačima biti dostupan od 8 ujutru do 20 časova, ali će radno vreme biti "klizno". Zemunska oaza biće otvorena i za mnoge manifestacije, koje će se biti pod okriljem Grada, ali će se voditi računa da programi ne ugrozi habitat zaštićenih ptica i riba.

ZABAVA
PLAŽA će imati teren za mali fudbal i odbojku, a izdavaće se i rekviziti za druge sportove. Uz obalu će biti postavljena i tri ugostiteljska objekta u kojima će se služiti roštilj, kuvana jela i riba, na dve tezge će se prodavati sveže voće i povrće.

ZAŠTIĆENA ZONA
RATNO ostvo podeljeno je u tri zone, od kojih je samo jedna komercijalna. Zato će posetioce na ulazu u Lido dočekati punkt "Zelenila", na kojem će se deliti mape sa ucrtanim stazama, po kojima je dozvoljeno kretanje bez pratnje, ali i one po kojima će šetnja biti dozvoljena samo uz pratioca.

BROJKE
15 Hiljada posetioca vikendom poseti Lido
18 Kvadrata za svaki restoran na ostrvu
izvor Novosti
link http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=104228&datum=2007-05-27
 
Dragan je potpuno u pravu kada govori o nanosenju reka na obale, ali nikakva intervencija na kanalizaciji ili slicno kontrolisanje ispustanja otpada u reku nece resiti ovaj problem. Reka ce na taj nacin zaista biti mnogo cistija i 'mirisljavija', ali ce Dunav i Sava i dalje nanositi hiljade tona erozivnog materijala godisnje. To je cena koja prizilazi iz cinjenice da se nas prelep grad nalazi na uscu dve reke. kada se te dve reke sudare na uscu dolazi do snaznog usporavanja toka reke koji na tom mestu talozi sav materijal koji ponekad dolazi sa mesta koje je 1000 kilometara udaljen od Beograda. Na kraju krajeva tako je i samo VRO nastalo. Borba sa prirodom u ovom slucaju znaci da ce morati da postoji kontinuirana akcija odrzavanja obala,a peskare ce morati da rade punom parom ne jednom nego zauvek. Ili bar dok Dunav i Sava postoje ;)
Sto se tice VRO i njegove zastite, pa mislim da ce jos dugo to biti bar finansiski dalek projekat. Mislim da nikad nece biti gradjeno na tom ostrvu, jer je i sada ta izgradnja slabo podrzana, a cena privodjenja nameni ima bezbroj nula. Takodje kada bude bogatiji grad manje ce da razmislja o tome gde moze dobro da se zaradi i racionalnije prici problemu ocuvanja.
Mozda bih ja licno podrzao nekakvo uredjenje ostrva u smislu da se priblizi gradjanima, jel ovako ostaje samo jedan divan prirodni fenomen koji bas lepo izgleda sa Kalemegdana. Takvo uredjenje ne mora da bude skrnavljenje u svakom slucaju. Plan bi mogao da nosi manje objekte izvesnih linija i materijala koje bi se idealno uklapale u tu 'celinu' i prirodni ambijent. U svakom slucaju kad krene ekspolatacija ostrva bolje ce se znati potrebe ljudi i lakse ce se balansirati sa drugom potrebom, a to je da ostrvo bude ocuvano kao ekosistem.
 
Kupalište samo za hrabre

Zemunsko kupalište Lido tokom celog juna radi u „organizaciji“ odvažnih kupača i ljubitelja izležavanja na suncu, koji ovde dolaze na sopstvenu odgovornost. Ne čekajući nadležne da se pobrinu za bezbedniji i uređeniji Lido, Beograđani su i ove godine sami „napravili“ mesto za svoj peškir na neuređenoj plaži, a u hladovini roštiljaju.
- Pre podne su na plaži uglavnom mladi i nema mnogo gužve. Krcato je u popodnevnim časovima, naročito preko nedelje, dok za vikend nema gde peškir da se stavi - objašnjava student Petar Miladinović.
Mnogi spas od vrućina i vrelog asfalta nalaze na Lidu, ali se isto tako i žale na neuređenost i nedostatak sadržaja koji su neophodni za jednu plažu.

Vir „guta“ kupače
- Volela bih da konačno dovedu spasioce, s obzirom na nesreće koje se ovde dešavaju - kaže penzionerka Danica Macut.
Iskusniji posetioci uglavnom znaju da na dvadesetak metara od plaže, postoji mesto na kojem kupače hvata vir, koji je prethodnih godina bio koban po mnoge.
- Prošle godine se tu jedan mladić udavio, a i u nedelju smo na istom mestu spasili sredovečnu gospođu - kaže Olivera Janković, profesorka fizičkog vaspitanja.
U nedostatku spasilaca, kupači na ovoj plaži prinuđeni su da priskaču u pomoć jedni drugima, a od njihove veštine često zavise i životi. Pedesetogodišnja S.B. imala je sreće da su u nedelju uspeli da je spasu iz vira. Prijatelji - izletnici su je i prevezli čamcem do Zemunskog keja, a potom u KBC „Zemun“, gde se oporavlja. Kako su leto i kupanje tek počeli, posetioci Lida se slažu da bi recimo ovaj deo trebalo ograditi i pod obavezno „uvesti“ spasioce.
lido.jpg

- Mi ćemo se potruditi da Lido uredimo koliko možemo, ali virove ne možemo rešiti. Zbog lošeg kvaliteta vode i virova, koji zavise od matice Dunava i kojima ne možemo ništa, verovatno nikada nećemo ni dobiti dozvolu od gradskih vlasti da to bude kupalište - kaže Steva Tatalović, član Veća opštine Zemun, u čijoj nadležnosti je Lido.
Međutim, pošto Lido još ne radi zvanično kao kupalište za sada nema ni spasilačke službe niti tuševa, ali su se za prevoz sa obale za Zemunce i Novobeograđene, koji su najčešći izletnici, pobrinuli privatnici. Povratna karta za vožnju njihovim čamcima košta od 70 do 100 dinara, a čamci koji idu na svakih 15 minuta, prepuni su. Oko dvadesetak putnika koji stanu u jedan čamac ne mari mnogo za cenu karte, jer drugi način da se stigne do Lida ne postoji.

Pontonski most u petak
- Vojska trenutno sklapa pontonski most i očekujemo da će biti postavljen preko Dunava već u petak. Prelazak će se naplaćivati, ali će cena biti povoljnija od čamaca - najavljuje Steva Tatalović, član veća opštine Zemun.
Pontonski most preko Dunava Beograđani su poslednji put imali priliku da koriste u leto 2004. godine, a kako nezvanično saznajemo, cena karte ovog leta iznosiće 60 dinara. JKP „Zelenilo“ preuzelo je na sebe svakodnevno čišćenje kupališta, a već je postavilo i 15 takozvanih „Karađorđevih stolova“.
- Napravili smo dečje igralište sa ljuljaškama i klackalicama i pripremili deset tuševa koji će biti postavljeni čim cevi za vodu „prođu“ pontonom - kaže Radovan Draškić, direktor JKP „Zelenilo“.
Prema najavama iz opštine Zemun, Lido bi do sledećeg vikenda trebalo da bude kompletno uređeno, mesta za kupanje ograđena bovama, a spasilačke i lekarske ekipe na terenu.

Planovi za Lido
Kad je opština Zemun, u čijoj nadležnosti je Lido, u proleće 2005. godine potpisala ugovor sa konzorcijumom „Ekozem“ o zakupu na četiri godine najavljivano je ambiciozno sređivanje zemunskog kupališta. Planirano je ulaganje 25 miliona evra u izgradnju golf terena, „Akvalenda“, marine, velikog letnjeg bioskopa, „eko hotela“...Međutim, ugovor je raskinut u proleće 2006. godine, nakon čega su usledile prolećne poplave koje su plažu potopile. Ovog leta o Lidu će se „starati“ zemunska opština u saradnji sa „Zelenilom“, a kako nezvanično saznajemo, uskoro će biti raspisan i tender za ugostiteljske objekte.
Blic : http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=6867
 
Студенти и добровољци чистили Велико ратно острво
Велико ратно острво је заштићено природно добро града које остаје будућим генерацијама

Међународни дан Дунава за многе је протекао радно, јер су представници предузећа „Зеленило Београд” и „Градске чистоће”, као и више од 50 студената Факултета за примењену екологију „Футура”, Биолошког, Грађевинског и Пољопривредног факултета и волонтери „Кока Коле” јуче поштено засукали рукаве да очисте Велико ратно острво. Започету акцију чишћења острва омогућио је „Кока-Кола” систем у сарадњи са Министарством за пољопривреду, шумарство и водопривреду, Републичком дирекцијом за воде и Градским секретаријатом за екологију. Идеју у дело је спровео Факултет за примењену екологију „Футура”. Велики допринос дали су наутичари који су се прикључили са 20 пловила и помогли да се приђе Великом ратном острву и сакупи чврсти отпад.

Секретаријат за заштиту животне средине је почео припрему пројеката заштите Великог ратног острва. Први део пројеката биће одмуљивање канала Галијаш, који је иначе мрестилиште риба, а угрожен је услед наноса муља од поплава претходних година. Поводом овог пројекта, у јулу, на Великом ратном острву биће организован седмодневни еколошки камп, а планирано је да учесници буду студенти Грађевинског, Биолошког и Пољопривредног и факултета „Футура”. Они ће слушати разна стручна предавања на тему заштите животне средине и биће у прилици да у тимском раду заједно раде на прикупљању узорака и анализама еко-система канала Галијаш.

– Реке Дунав, Сава, Велико ратно острво, Ада Циганлија и обале створиле су богат и разноврстан биљни и животињски свет на овом делу тока, а ту су очуване природне и историјске вредности Београда и околине. Велико ратно острво је заштићено природно добро града које остаје будућим генерацијама и зато морамо да бринемо о њему – изјавио је Бранислав Божовић, градски секретар за екологију.

Чистоћа река и приобалног подручја један је од кључних проблема града и зато је важно да се у јавности створи свест о укључивању што већег броја људи и компанија у различите пројекте заштите животне средине. Како је објаснио Слободан Станојевић, руководилац Службе за заштићена добра и обале „Зеленила”, ова акција има циљ да се сви суоче са проблемом загађења река и смисле начин да се тај проблем реши.

– Помоћ свих који желе да конкретним акцијама учествују у заштити животне средине више је него добродошла. Драгоцена нам је помоћ великих компанија које су препознале важност оваквих пројеката – рекао је Станојевић.

Н. Илић
[објављено: 30.06.2007.]
Izvor: Politika Online
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=33040
 
Najzad dobra i prava stvar. Ovaj Nenadov post sa tekstom o čišćenju VRO obradovao me je čak više nego vest da se obnavlja toranj na Avali. Posebno me oduševila rečenica "Veliko ratno ostrvo je zaštićeno prirodno dobro grada koje ostaje budućim generacijama". Pozdravljam i čestitam svima koji su učestvovali u akciji čišćenja ostrva.
 
LIDO I DALJE BEZ STRUJE I VODE
Sezona kupanja na Lidu zvanično je počela u nedelju, 1. jula. Iako je pred sezonu iz Poslovnog prostora opštine Zemun bilo najava da će Lido dobiti osnovne komunalne usluge, vodu, struju i toalete, na kupalištu još uvek nema većih radova.

Kupači koji redovno dolaze na Lido kažu da je situacija svake godine ista i očekuju da će novac od prodatih karata na pontonu nadležni uložiti u opremanje kupališta.

Pred početak sezone Zelenilo Beograd čistilo i održavalo površine i plažu. Postavljeno je nekoliko kanti za đubre. Krajem juna opština Zemun najavila je i uvođenje komunalne inspekcije koja će brinuti o čistoći na ostrvu i uklanjanju brodića koji su na obalu uplovili nelegalno.

Na Lidu je danas pre podne boravila komunalna inspekcija koja je u nezvaničnom razgovoru sa našom ekipom rekla da bi voda i struja na Lido trebalo da budu uvedeni do kraja sledeće nedelje.

Dok se ne steknu normalni uslovi za boravak na jednom od najlepših kupališta u Beogradu, kupači imaju mogućnost da biraju gde će provesti tople dane. Ukoliko Vam, ipak, Lido odgovara zbog blizine ili mira u prirodi, neophodno je da izdvojite 60 dinara za ponton ili 100 dinara za brodić u oba smera.

Ekipa Studija B krajem sledeće nedelje još jednom će obići Veliko ratno ostrvo kada se očekuju prvi tuševi i struja.
12:52 03.07.2007.
Izvor: Studio B
Link: http://www.studio-b.co.yu/vest.php?Id=6485
 
Vrh