Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.850
- Pohvaljen
- 26.089
Sada i u dogledno vreme, do Ratnog ostrva ni u kom slučaju ne sme da postoji BILO KAKAV most. U dalekoj budućnosti, kad Srbija stvarno postane pravna država, i kad nivo kulture i obrazovanja bar 2/3 stanovništva bude tako visok da garantuje jedan moderan sistem vrednosti i otpor eventualno štetnim odlukama političara, ONDA će moći da se napravi isključivo pešački most. Sada ni u kom slučaju, jer praksa pokazuje da nismo u stanju da se ako treba organizujemo, i tako garantujemo da neka vlast neće promeniti način korišćenja i namenu Ratnog ostrva. Ovakav zaključak je jednostavan i očigledan iz prakse svuda oko nas. Nije moja ili nečija teorija, ne tvorevima mašte ili neke ideologije, nego bukvalno ono što svojim očima vidimo u stvarno postojećem svetu. Svako ko se uporno pravi gluv i slep za stvari koje se oko nas događaju, pa misli da iz nekih neobjašnjivih kosmičkih razloga samo ovde, na Ratnom ostrvu, neće biti zloupotrebe, iako se one svaki dan dešavaju svuda oko nas, je onda ili zlonameran ili ima neke isto tako neobjašnjive slepe tačke u sagledavanju realnosti.
A što se tiče samog koncepta korišćenja i uređenja.
Ratno ostrvo je samom srcu grada, u samom srcu zagađenja, toplotnog ostrva, a svi mi u samom srcu klimatskih promena za sada nepojmljivih razmera i posledica. Zbog toga nam je apsolutno neophodno da baš u centru svega toga imamo najbogatiju moguću zelenu oazu. Dakle ogromna, što je veća moguća masa hlorofila, lišća, prečistača vazduha i temperaturne regulacije mikro klime. Sve drugo je sekundarno. Neki uobičajeni park, sa par travnjaka tu i tamo, uz kastrirano drveće, jednostavno nije dovoljan za naše potrebe i nimalo ne pomaže.
I druga stvar. Ratno ostrvo je OAZA PRIRODE. Dakle čak je i mogućnost rekreacije i šetanja LJUDI po parku sekundarna korist. Ono je za životinje i biljke, i TO JE PRIMARNO. Upravo nam ONI koriste na OVOM posebnom mestu. Ne ljudi. Korist od toga da tamo prolaze desetine hiljada ljudi je bitno manji prioritet i sasvim nebitna u odnosu na ovo prvo. Zbog toga je sasvim u skladu sa maksimizacijom koristi od Ratnog ostrva pristup urediti tako da tamo lako mogu doći samo oni koji to baš žele, koji su spremni da ulože napor da bi tamo bili zato što su savršeno svesni kolika je to vrednost, i KAKVA je vrsta vrednosti u pitanju. Ne treba olakšavati pristup slučajnim prolaznicima. Iz istog razloga zbog kojih se u firme i fabrike ne puštaju oni koji nemaju dovoljno znanja i takvoj firmi nisu od koristi. Ratno ostrvo je fabrika kiseonika, prečiščavač vazduha, temperaturna regulacija okoline, stanište za životinje i insekte (ko će nam oprašivati biljke?), migraciona stanica ptica našeg dela severne hemisfere, obrazovna baza univerziteta u Beogradu i istraživačkih institucija, kulturno i ekološko dobro od izuzetne važnosti. Na nivou Evrope i sveta, ne samo Beograda. Eventualna dodatna korist postojanja još jednog od mnogo mesta mesta za šetanje dokone mase koja ne zna šta bi sa sobom sledeći sat, je savršeno nebitna u odnosu na sve ono prethodno spomenuto. Da ne spominjem sada još i koliko bi visoke nasipe onda trebalo praviti, koje bi sve instalacije trebalo provlačiti, kakvi bi se infrastrukturni objekti i putevi ispostavili kao neophodni. To je put bez povratka.
Zbog svega toga, što se pristupa tiče, za sada i u dogledno vreme, najbolje je ovo što i sada imamo. U letnjim mesecima pontonski most, a u ostalim mesecima čamac. Nikako most, bilo kakav most.
A što se tiče samog koncepta korišćenja i uređenja.
Ratno ostrvo je samom srcu grada, u samom srcu zagađenja, toplotnog ostrva, a svi mi u samom srcu klimatskih promena za sada nepojmljivih razmera i posledica. Zbog toga nam je apsolutno neophodno da baš u centru svega toga imamo najbogatiju moguću zelenu oazu. Dakle ogromna, što je veća moguća masa hlorofila, lišća, prečistača vazduha i temperaturne regulacije mikro klime. Sve drugo je sekundarno. Neki uobičajeni park, sa par travnjaka tu i tamo, uz kastrirano drveće, jednostavno nije dovoljan za naše potrebe i nimalo ne pomaže.
I druga stvar. Ratno ostrvo je OAZA PRIRODE. Dakle čak je i mogućnost rekreacije i šetanja LJUDI po parku sekundarna korist. Ono je za životinje i biljke, i TO JE PRIMARNO. Upravo nam ONI koriste na OVOM posebnom mestu. Ne ljudi. Korist od toga da tamo prolaze desetine hiljada ljudi je bitno manji prioritet i sasvim nebitna u odnosu na ovo prvo. Zbog toga je sasvim u skladu sa maksimizacijom koristi od Ratnog ostrva pristup urediti tako da tamo lako mogu doći samo oni koji to baš žele, koji su spremni da ulože napor da bi tamo bili zato što su savršeno svesni kolika je to vrednost, i KAKVA je vrsta vrednosti u pitanju. Ne treba olakšavati pristup slučajnim prolaznicima. Iz istog razloga zbog kojih se u firme i fabrike ne puštaju oni koji nemaju dovoljno znanja i takvoj firmi nisu od koristi. Ratno ostrvo je fabrika kiseonika, prečiščavač vazduha, temperaturna regulacija okoline, stanište za životinje i insekte (ko će nam oprašivati biljke?), migraciona stanica ptica našeg dela severne hemisfere, obrazovna baza univerziteta u Beogradu i istraživačkih institucija, kulturno i ekološko dobro od izuzetne važnosti. Na nivou Evrope i sveta, ne samo Beograda. Eventualna dodatna korist postojanja još jednog od mnogo mesta mesta za šetanje dokone mase koja ne zna šta bi sa sobom sledeći sat, je savršeno nebitna u odnosu na sve ono prethodno spomenuto. Da ne spominjem sada još i koliko bi visoke nasipe onda trebalo praviti, koje bi sve instalacije trebalo provlačiti, kakvi bi se infrastrukturni objekti i putevi ispostavili kao neophodni. To je put bez povratka.
Zbog svega toga, što se pristupa tiče, za sada i u dogledno vreme, najbolje je ovo što i sada imamo. U letnjim mesecima pontonski most, a u ostalim mesecima čamac. Nikako most, bilo kakav most.
Poslednja izmena:
za opšte psiho-fizičko zdravlje svakog gradjana neophodno je Bgdu bar još 50% više zelenih velikih celina.
