Veštačka inteligencija

[Noki]

preuzeće sve one poslove koji su čista teorija/bubanje/intelekt

Pritom niko nema nikakav plan. Ljudi se uzdaju u glupe političmare, oni se uzdaju u korporacije i kapital, koji se na kraju uzdaju u pohlepu.

Advokati i taksisti uvek imaju plan. Za njih se ne brinem. I ako bi u obe materije AI bio izvrsno rešenje.

 

[Zuma]

Taksisti su već otpisani. U avgustu će Tesla verovatno objaviti detalje koncepta robo-taksi. Čak i ako se to ne desi, to će ubrzo uraditi neko drugi. Taksiranje je idealno za AI. Treba samo da nauči da vozi, ne najbolje, nego tek dovoljno da bude bolji vozač od prosečnog čoveka, a to je već blizu. Znači da se postigne i odobri FSD. Onda još treba da zna svaku ulicu i razne alternativne opise poznatijih destinacija, a to odavno nije problem čak i za obične računare. Ovo je jedna od poslednjih generacija taksista.

 

[Noki]

Ajde mi lepo da se opkladimo da će ih i 2060. na ulicama Srbije biti i to najverovantije bez alternativne opcije za AI taksistima nego samo obični.

I advokati i sudije su nepotrebni ako uneseš sve prave parametre inpute, dobićeš pravedniju presudu od računara nego od čoveka.

 

[Vox91]

Onda nisu potrebni ni lekari-lepo ukucaš simptome na guglu i on ti da dijagnozu. Ili te operiše robot, ukucaš da te otvori, iseče šta treba i zašije.. radnici u trgovini nepotrebni, neka služe roboti, u fabrikama isto, sve mogu roboti da rade.

Obuzdaj se, Noksi..

 

[Zuma]

Ajde mi lepo da se opkladimo da će ih i 2060. na ulicama Srbije biti i to najverovantije bez alternativne opcije za AI taksistima nego samo obični.

I advokati i sudije su nepotrebni ako uneseš sve prave parametre inpute, dobićeš pravedniju presudu od računara nego od čoveka.

Ako se postigne FSD nema ekonomskog razloga da taksisti postoje u ovolikom broju sem u okruženjima gde je vožnja zaista komplikovana ili rizična. Naravno, ne očekujem potpuni nestanak već samo to da će u gradovima postati veoma retki. Za to će se već tržište i ekonomija pobrinuti sami od sebe. Jedina nepoznata veličina je eventualno postojanje neočekivanih i nepremostivih problema u postizanju poslednjih par procenata pouzdanosti. Međutim za sada ne izgleda da bi se takvi problemi mogli pojaviti. Iako će zadugo ljudi biti bolji vozači od AI vozača u NEKIM neobičnim saobraćajnim situacijama, to neće biti bitno ako AI bude bolji od ljudi u nekim DRUGIM saobraćajnim situacijama koje su ili češće ili opasnije. To se na kraju svodi na statistiku i verovatnoću. Gde će vam PROSEČNE šanse da preživite biti veće, ako vas vozi neka nepoznata ljudska osoba, ili standardizovani i verifikovani AI u robo taksiju? Mogućnost optimizacije neuralnih mreža i nadljudski brzi refleksi računara sugerišu da neće biti previše teško biti bolji vozač od čoveka (u proseku). Teško da ćeš 2060. lako naći taksistu u Beogradu. Možda neki od 60+ godina.

 

[Noki]

@Vox91 Nemam šta da se obuzdam. Razmišljam trezveno.

Kod postavljanja dijagnoza mnogi aparati već postoje i lekar može samo da ih upotrebi, na njih se obavezno oslanja i primenjuje ih ili čak medicinski tehničar jer nema potrebe za lekarom u toj konkretnoj radnji, pa su sa tih poslova i povučeni... Recimo u radiologiji. Dijagnozu samo potpisuje lekar, mašina sve odradi...

Tako da samo mogu da dodam lekare uz advokate, jer su jak esnaf da se to neće dogoditi... Tako da sam na tvojoj strani. Zaštićen si. Ne brini se. Neće to za tvog života.

S druge strane kad već porediš lekare i advokate. Neke dijagnoze i mogu da se postave na osnovu opisa činjeničnog stanja, ali kod dobrog dela je neophodan i lični pregled i iskustvo lekara.. (mada tu uvek postoji i rizik od neiskustva).

U pravu ima samo opisa činjeničnog stanja. (i rizik)

Operacija je daleko kompleksnija radnja od svega navedenog, podele nasledstva na primer ili ispunjenih uslova za uknjiženje, da bih to poredio. Tu ne možes eliminisati lekare u potpunosti, barem ne tako brzo kao taksiste i advokate.

Mada, gledali smo u filmovima medicinske komore koje rešavaju sve, recimo autodoc iz The Passingers. Postavi dijagnozu i krene da operiše. Krene čak sa multiple intervencijama odjednom iako mašina upozori da ne bi smelo a pošto je ovo ujedno i tema za maštu tako je i ti doživi... molim te Vox iako si advokat, ne moramo sve bukvalno da doživimo...

Dakle neće krenuti ni sa taksistima, ni sa lekarima ni sa advokatima, potovo ne sa advokatima. Al ne zato što je to najkompleksnije nešto na svetu, nego jer ste jak i bitan drušrtveni faktor, esnaf koji dolazi na promene na kraju. Porez ili AI... Vi uvek dolazite na kraju zbig društvene moći koju posedujete. Lekari su takođe jak esnaf ali i bitnije je prisustvo čoveka u toj oblasti. Barem za nijansu bitnije od prava.

 

[Noki]

A u trgovini je jasno... već imamo kase za samonaplatu... jedna osoba kontroliše 4 kase... a ranije je po jedna radila na svakoj kasi...

 

[Vox91]

Znaš da u pravu imamo nešto što se zove "slobodno sudijsko uverenje".. koje činjenice će se smatrati kao dokazane, a koje ne, kojem svedoku će sud poverovati, kojem neće itd, itd.. nema tu od robota ništa.. narednih vekova Uostalom, da je presudu moguće doneti prostim popunjavanjem upitnika i štikliranjem šta od sastojaka imamo, a šta ne-odavno nam ta struka ne bi bila potrebna, sudija bi mogla da bude i Mica radnica na šalteru kojoj bismo predavali takve "upitnike"..

 

[Noki]

Takođe kod AI vožnje, nije tu taksiranje primarno, nego bezbednost, zdravlje i život čoveka u toj AI Tesli... I sad mi neko priča al advokati su... šta ste brate? U poređenju sa Teslom, šta ste?

Ni jedan život ne zavisi od vas sem ako Žvala vrati smrtnu kaznu. Ali treba da ostane to zanima je i ostaće... da je najvažnije na svetu, nije... čini mi se da bi svet bio mnogo srećnije mesto bez mnogih advokata, čast izuzecima...

 

[Noki]

Znaš da u pravu imamo nešto što se zove "slobodno sudijsko uverenje".. koje činjenice će se smatrati kao dokazane, a koje ne, kojem svedoku će sud poverovati, kojem neće itd, itd..

Što može biti otvoren prostor za zloupotrebu a kako u sistemu u kome je moguće da ti promene sudiju do okončanja glavne rasprave, koje uverenje on ima na osnovu čitanja spisa kad ni jednog svedoka nije ni video, ni saslušao?

Bolje bi bile presude da se svi ma koliko kompleksni imputi unesu u računar. Apsolutno bolje. Ali neće se dogoditi nikad. Slažem se.

 

[Noki]

Inače ja sam za to da se sva zanimanja koja mogu očuvaju, al da nije nerazumno.. Neke odluke će se donositi, šta će ih sve definisati, pitanje je... Bitno je da ne bude isključivo interes kapitaliste... ali neka zanimanja će biti očuvana više zbog sposobnosti držanja u okviru esnafa a ne zbog kompleksnosti profesije. I evo nek ne bude da je do advokata, do je pravnika kao takvih. Da ne bude da pikiram druge. Zanimanje je u kojem AI može ako se dozvoli i primeni da zameni brojne posle u okviru pravne struke i ne samo u administraciji, srednjoškolske nego i vezano za pravne savete i oko samih sudskih postupaka. Nismo najkompleksnije zanimanje na svetu. Prosto je tako.

 

[boca-ica]

,,.... Zanimanje je u kojem AI može ako se dozvoli i primeni da zameni brojne posle u okviru pravne struke... ,,

Tehnicki je NE moguca zamena u pravnoj struci
jer ne postoji jedinstvena skala za mito i korupciiju

 

[Дошљак]

Замислите АИ ауте по нашим џадама. Отпадали би точкови још у Деспота Стефана.

 

[Zuma]

Za AI ne postoiji razlika između postupanja pri nailasku na semafor i na rupu u kolovozu. U oba slučaja uči od ljudskih vozača. Ako oni staju na crvenom svetlu i zaobilaze neku tačku na putu, onda će i on da staje na crvenom svetlu i da zaobilazi istu rupu u kolovozu. To je fundamentalna razlika između postupanja po algoritmu (klasično programiranje) i učenja na osnovu primera (AI). To je isti metod učenja koji koriste i deca. Doduše, može se postaviti pitanje eventualne razlike u "razumevanju sveta" između njih, tj interpretacije naučenih šablona i njihovog integrisanja u neki širi interni model sveta. Ali tu već ulazimo u nešto što je više filozofija, tj šta tačno znači reč "razumevanje".

 

[nex999]

Malo realnosti

 

[Mel]

Za AI ne postoiji razlika između postupanja pri nailasku na semafor i na rupu u kolovozu. U oba slučaja uči od ljudskih vozača. Ako oni staju na crvenom svetlu i zaobilaze neku tačku na putu, onda će i on da staje na crvenom svetlu i da zaobilazi istu rupu u kolovozu. To je fundamentalna razlika između postupanja po algoritmu (klasično programiranje) i učenja na osnovu primera (AI). To je isti metod učenja koji koriste i deca. Doduše, može se postaviti pitanje eventualne razlike u "razumevanju sveta" između njih, tj interpretacije naučenih šablona i njihovog integrisanja u neki širi interni model sveta. Ali tu već ulazimo u nešto što je više filozofija, tj šta tačno znači reč "razumevanje".

donekle si u pravu. zavisi šta je dato kao cilj i pozitivan ishod.

ako pustiš model da isprobava sve moguće varijante prolaska putem i kažeš mu da je osnovni cilj brzina prolaska deonice, neće prolaziti samo onim rupama koje će ga usporiti. Tj, naučiće da zaobilazi rupe ali ne zato što su je zaobilazili ljudski vozači, jer oni koji su ih zaobilazili i time usporili svoju vožnju su definisani kao lošiji ishod i dobili su lošu ocenu kod rangiranja idealne putanje.

na kraju krajeva, i ishod AI učenja / generisanja modela je algoritam.


s druge strane, crveno svetlo je najverovatnoje postavljeno kao restrikcija, nije predmet učenja već definisano kao pravilo.

 

[Zuma]

Nisam siguran da u punom (čistom neural net) AI sistemu uopšte postoje bilo kakva pravila. Verovatno samo "cena" određenog postupnja. Tj bivše pravilo je sada samo nešto što ima visoku cenu ako se prekrši. Tako se u budućnosti teorijski može desiti da AI zaključi da se u nekim posebnim okolnostima ipak isplati prekršiti ono što bi mi posmatrali kao pravilo ili "zakon". Tj da postane "prestupnik" i ode u zatvor Sve zbog pogrešne procene da li se kršenje zakona isplati. Ili ne ode u zatvor, već samo postane veoma bogat i uticajan.

 

[sjcam]

Znaš da u pravu imamo nešto što se zove "slobodno sudijsko uverenje".. koje činjenice će se smatrati kao dokazane, a koje ne, kojem svedoku će sud poverovati, kojem neće itd, itd.. nema tu od robota ništa.. narednih vekova Uostalom, da je presudu moguće doneti prostim popunjavanjem upitnika i štikliranjem šta od sastojaka imamo, a šta ne-odavno nam ta struka ne bi bila potrebna, sudija bi mogla da bude i Mica radnica na šalteru kojoj bismo predavali takve "upitnike"..

Možda, ali postoji puno sporova koji mogu rutinski da se reše kroz AI, a da ne guše sudove. Da ne spominjem prekršaje.
To znači i manje posla za razne advokate-mešetare.

Najozbiljniji procesi će biti vođeni učešćem ljudi, ali će generalno biti manje posla za advokate. Za najbolje će uvek biti posla, kao uostalom i u svim drugim profesijama.

Drugo je pitanje što advokati imaju dobru esnafsku organizaciju, pa mogu da uspore/odlože progres.

 

[sjcam]

Nisam siguran da u punom (čistom neural net) AI sistemu uopšte postoje bilo kakva pravila. Verovatno samo "cena" određenog postupnja. Tj bivše pravilo je sada samo nešto što ima visoku cenu ako se prekrši. Tako se u budućnosti teorijski može desiti da AI zaključi da se u nekim posebnim okolnostima ipak isplati prekršiti ono što bi mi posmatrali kao pravilo ili "zakon". Tj da postane "prestupnik" i ode u zatvor Sve zbog pogrešne procene da li se kršenje zakona isplati. Ili ne ode u zatvor, već samo postane veoma bogat i uticajan.

To nije tačno. Ako se kod autonomne vožnje bezbednost definiše kao cilj, vozilo će se ponašati u skladu sa time. Ako se definiše vreme dolaska na rutu, to će takođe biti fokus algoritma. Ono što nisu varijable to su saobraćajna pravila i propisi. Algoritam to ne uči od drugih vozača, pa ne može da se desi da prođe kroz crveno zato što je "naučio" da neko prolazi kroz crveno. Zapravo, automobil ne uči sam ništa autonomno, već se sva ta gomila podataka šalje na centralni server gde npr. TESLA usavršava algoritam i šalje ga kroz neki novi apdejt. Nijedan od tih AI uređaja nije autonoman, već zavisi od centralnog servera koji ga na neki način kontroliše. Server skuplja sve te podatke sa miliona uređaja i inženjeri modifikuju algoritam.

Ne odlučuje mašina sama o tome.

Ne može se desiti da npr. TESLA koji vozi po Beogradu, modifikuje samostalno algoritam tako da prolazi kroz crveno ili ne poštuje ograničenje brzine, a onaj u npr. Japanu poštuje sva pravila. To definiše matična kompanija koja modifikuje JEDINSTVENI algoritam.

Verovatno će biti moguće imati profile algoritma, kao što danas postoje modovi vožnje, ali i dalje to ne znači da će algoritmu biti dozvoljeno da krši propise.

 

[sjcam]

Замислите АИ ауте по нашим џадама. Отпадали би точкови још у Деспота Стефана.

To je rešeno još pre 15 godina na npr. Mercedesima S klase, ne treba ti neki super-AI za to. Ako obratiš pažnju na gril kod S klase postoji plastični deo ispod koga se nalaze (u određenom paketu opreme) kamere i LIDAR senzori. Svi ti senzori i kamere snimaju teren i prilagođavaju vazdušno vešanje (klirens i ogibljenje) i eventualno modifikuje brzinu u zavisnosti od toga šta je na putu i kakav je put. Tu pričamo o staroj tehnologiji koja nema sve senzore i kamere visoke rezolucije koje imaju npr. TESLA vozila.

Ja u svom vozilu imam polu-autonomnu vožnju - na autoputu drži besprekorno traku, u oštrijim krivinama pušta gas i vraća sam nakon toga na prethodno definisanu brzinu, drži rastojanje. To jednostavno radi, kao i automatsko parkriranje - senzor nađe slobodno parking mesto i nakon toga mi se autom sam uparkira dok npr. pokupim sitnice iz auta i spremim se da izađem. Ne može tu da pogreši, ima senzore sa svih strana. To sve deluje impresivno, a pri tome je, iako je novo Mercedes vozilo, to tehnologija koja je par generacija iza najnovijih AI vozila ili tehnologije koju imaju u EQS-u.

Pričamo o tek nekoliko godina koliko postoje full autonomna vozila. Šta će biti za 10-tak godina? Tehnologija će nastaviti da drastično napreduje, pa su ove diskusije, iako interestantne, ipak bespredmetne.

 

[Zuma]

Ovo je jedan od zaista retkih primera nove, veoma relevantne i relativno jasno objašnjene ideje u vezi razvoja AI. Objašnjava se suština jednog naučnog rada pod naslovom

AI and the Problem of Knowledge Collapse
Andrew J. Peterson

Tj problem "kolapsa znanja". Veoma ukratko, ukazuje se na već vidljive granice upotrebljivosti i dometa današnjih tipova AI sistema. Problem je u tome što se oni "treniraju" na primerima onoga što su ljudi napisali ili uradili, pri čemu su najnoviji AI sistemi maltene već iskoristili skoro sve što su ljudi do sada napisali, a što je lako dostupno i digtalizovano na Internetu, u bibliotekama i u raznim arhivima. Dalji razvoj njihove "inteligencije" zahteva JOŠ više materjala za trening. Međutim njega više nema. Zbog toga svi očekuju da će sledeći korak biti da jedni AI sistemi generišu sintetički trening materijal za druge, još pametnije AI sisteme sledeće generacije. Tj da simuliraju nešto što oni misle da bi ljudi napisali ili uradili u nekim ređim situacijama za koje nema dovoljno trening materjala, ili da kompletno vizuelno rekreiraju neke životne situacije, pa da onda i TO koriste za trening novih AI sistema. Naučni rad ukazuje na činjenicu da bi se tako dobila zatvorena petlja zato što je tako simulirani trening materijal (virtuelni svet namenjen treningu AI) uvek samo približna verzija onog najverovatnijeg što bi ljudi tada uradili ili napisali. Dakle, (1) tu bi uvek postojale neke greške, tj mala odstupanja od onog što bi ljudi zaista uradili, i (2) uvek se koristi samo srednji, najverovatniji deo normalne raspodele verovatnoća čitave lepeze RAZLIČITIH reakcija i stvari koje bi pravi ljudi zaista uradili ili napisali u nekoj situaciji. Kada se ovako dobijeni AI generisani obrazovni materijal vrti u krug, tj koristi za učenje AI sistema koji se onda koriste da naprave novu verziju trening materjala, vremenom se gubi kreativnost koja se uvek krije baš u malo verovatnim krajevima normalne raspodele verovatnoća, a ne u njegovoj sredini. Nešto novo, recimo naučni ili umetnički prodor, skoro nikada nije ono što većina već misli, već upravo ono što do tada većina NE misli. Ne može simulirana stvarnost da zameni pravu stvarnost kao materijal za učenje o toj stvarnosti. Da bi uspešno simulirali stvarnost, prvo morate da je znate, a to je nemoguće pošto je čitav smisao treninga inteligencije da se napravi nešto što bi moglo da tu stvarnost razume. Znanje prvo morate da imate da bi stvorili obrazovni materijal iz koga se ono dobija. To je dakle kružna logička petlja, koja je nemoguća. Dakle, pre ili kasnije nastupa "kolaps znanja".

Ovde ipak mora da se napravi ograda da sve to (verovatno) važi samo za trenutne AI algoritme koji implicitno ugrađeno znanje izdvajaju iz primera onoga što rade oni koji ga već imaju (tj ljudi). To verovatno ne bi ograničavalo eventualnu "pravu" kreativnu AI inteligenciju poput naše. Međutim nejasno je koliko je ona još daleko i da li su trenutni algoritmi uopšte put do nje ili stramputica.

[2404.03502] AI and the Problem of Knowledge Collapse

 

[nensav]

Sajtovi koji su pokretani uz pomoć AI i mogu biti korisni za studente​

Evo nekoliko popularnih sajtova koji su pokretani uz pomoć AI i mogu biti korisni za studente i ne samo za njih:

1. Grammarly (www.grammarly.com) - Alat za proveru pravopisa i gramatike u pisanju.

2. Coursera (www.coursera.org) - Platforma za online kurseve iz različitih oblasti.

3. Duolingo (www.duolingo.com) - Aplikacija za učenje jezika putem vežbi i igara.

4. Wolfram Alpha (www.wolframalpha.com) - Računarski sistem za proračune i odgovore na razna pitanja.

5. RefMe (www.refme.com) - Alat za generisanje bibliografskih referenci i citiranje izvora.

6. Zotero (www.zotero.org) - Alat za organizaciju istraživačkih materijala i generisanje bibliografija.

7. Chegg (www.chegg.com) - Platforma za iznajmljivanje udžbenika i pružanje akademskih usluga.

8. Mendeley (www.mendeley.com) - Alat za upravljanje i deljenje istraživačkih radova.

9. IBM Watson (www.ibm.com/watson) - Napredna platforma za obradu jezika, mašinsko učenje i analitiku podataka.

10. Brainly (www.brainly.com) - Platforma za postavljanje pitanja i dobijanje odgovora iz različitih oblasti.

Da ne bude ono top 10 evo i jedanaestog predloga:
11. Google Scholar (scholar.google.com): Google Scholar je specijalizovan pretraživač osmišljen da pomogne studentima u pronalaženju naučne literature, naučnih radova i akademskih izvora. Koristi AI algoritme za indeksiranje i organizovanje akademskog sadržaja, čineći ga studentima lako dostupnim i praktičnim.

 

[Zuma]

Počinju da se pojavljuju i mikro AI uređaji koji kao da su izašli iz starih SF priča. Firma limitless.ai lansira mali privesak koji se zakači na rub košulje funkcioniše kao vaša privatna sekretarica. Prva verzija snima audio SVEGA što se oko vas dešava, tj čuje, i to ceo dan. Baterija traje 4 dana. Podaci ostaju u lokalu ako ste zadovoljni sa nešto manjim performansama i inteligencijom, a inače može i da se se poveže na server u oblaku sa privatnim kripto ključem koji samo vi imate. Dakle niko drugi ne može da dekriptuje sadržaj. Mada i ne morate da budete povezani ako ste sumnjičavi ili je sadržaj razgovora kritičan. Softver traži verbalni pristanak na snimanje od ljudi oko vas pre nego što počne da ih snima. Nadalje prepoznaje glas svakoga u okolini i zna od koga ima dozvolu da ih zapisuje, a koga ne sme. AI softver zatim analizira sve što je rečeno i pravi transkript čitavog teksta. Zatim može da razume i izdvoji glavne teze izrečenog, a na kraju i da napravi sažetak celog razgovora. Tako, kad odete u penziju, završite sa hard-copy verzijom čitavog vašeg života ...

Ovo bi bila fantastična pomoć u čitavom nizu slučajeva. U školi i fakultetu više ne morate da pravite beleške. Lekar ne mora da potroši 2/3 vremena prvo pišući šta mu je pacjent rekao, a zatim šta je on njemu rekao i prepisao od lekova i terapije. Može svo vreme da posveti pacjentu. Pacjent ima zapisano šta je tačno lekar rekao. Imate snimke razgora sa službenim licima u administraciji, kompletan tok svih poslovnih sastanaka u firmi ili sa klijentima, već zapisane zaključke i dogovore. Nema kasnijih nesporazuma ko je šta rekao ili obećao da će uraditi. Nećete pogrešno zapamtiti neki broj ili zaboraviti podatak ... Kasnije verzije će moći da čitaju svu vašu poštu, analiziraju je, sortiraju po važnosti i tipu, a zatim i napišu draft verzije odgovora na njih uzimajući u obzir kontekst prethodne korespodencije sa tom osobom. Vi posle samo pročitate napisano, ispravite greške i pošaljete. Ili mu date eksplicitne verbalne instrukcije šta i kako da ispravi u novoj draft verziji poruke.

Kao što već rekli za AI revoluciju čiji smo svedoci: I veoma korisno i veoma opasno. Istovremeno i jedno i drugo.

Go beyond your mind’s limitations
Personalized AI powered by what you’ve seen, said, and heard.

Limitless

Go beyond your mind’s limitations: Personalized AI powered by what you’ve seen, said, and heard.

www.limitless.ai

 

[Zuma]

 

[Noki]

Na kraju je trebalo da stave iz terminatora onih par prepoznatljivih taktova...