Ћирилица или латиница
Неколико чињеница.
1. Текст (коментари) са Фејсбука који сам пренео овде је био интелектуални подстицај на цивилизовану дискусију о проблему који је темпирана мина у српском језику, култури и друштву. После више од три недеље НИЈЕДАН од 5300 чланова, после почетне недоумице, није га схватио друкчије. То је разумљиво, јер су чланови наведене групе сигурно у просеку образованији, културнији и разумеју се више у материју.
2. Овде то није случај, што има својих, условно говорећи, занимљивих страна. Овде је, без такве намере, испало да је послужио као пецаљка с масним, дебелим црвом којег је пар сомина одмах прогутало. Све с концем и скоро целим штапом, такорећи - до балчака. И почело дивље и бесно да се батрга.
3. Срби, као Американци, и сви други могу припадати различитим културама. Американци амишкој, латино, црној и много других, укључујући ту и разне поткултуре. Срби, показало се, у недавном трагичном раздобљу своје историје, у великом броју су усвојили комунистичку (српскохрватску) југословенску културу, и то је чињеница. Она је у свом корену и суштини антисрпска. Наравно, нико није лично крив за то, систем је сам стварао генерације својих јањичара.
4. Све је било лепо и бајно док је комунистичка идеологија била преовлађујућа. Срби и грађани Србије с демократском и националном свешћу су у том систему постали мањина, а њихова права (језичка, културна, грађанска, државна) била грубо занемарена, уз тешке облике дискриминације и, ако се успротиве, шиканирања.
С клиничком смрћу комунистичке државе с временом је почело да долази до освешћења и равноправнијег односа, и зато сада имамо температуру и варнице у процесу који може да заврши оздрављењем. Полу-конвертити осећају да цело море није више само њихово и неки од њих се не сналазе у новонасталој ситуацији. Бес, увреде, лажне оптужбе, подметања, неспособност и одбијање да се цивилизовано и с аргументима разговара. Стасале су генерације које су сазнале истину, опремиле се знањем и могу културно и с добрим аргументима да ступају у разговор на ту тему. То је одшкринуло прозор на устајалој и у много чему полумртвој Србији и дало наду да ће ствари почети да се брже мењају, не само у области језика и културе.
5. Спојити наметнуту гајевицу с темељним одликама српске културе, као што су слава, црква, гробља, споменици, име на кућним вратима, лични потпис, српска позоришта, музеји, библиотеке и друго, могу само они који немају развијено знање и свест о њој.
5. Наравно, тај процес је у току и биће потребно времена да оно што је добро за Србе и Србију превлада, па се они коначно врате у оне добре токове европске цивилизације. Србе су комунистичка идеологија и систем законито одвукли на дно Европе у много чему, и дошло се до границе када је та трула лешина претила да их отрује и докрајчи као гангрена. Последњи у Европи се ослобађамо тих последица, због чега су чак и неки од околних малих и новоизмишљених народа почели да дижу ногу на Србе. Разумљиво и законито, додуше.
6. Питање писма српског језика је само једна од бројних манифестација комплексног проблема конвертитства и отуђења од српске културе. Ситуација је још неизвесна, али је знатно боља него што је била.
.....................
Овде ћу још једном препоручити чланак једног сјајног човека који је урадио истраживање какво током претходних пола века није нико од оних којима је то посао и струка - ни САНУ, ни институти за српски језик, ни Матица српска, ни Народна библиотека, ни Универзитет ...
Г. Клефтакис је лекар по струци (не знам да ли је још жив), мешаног порекла, широког образовања и способности, с истанчаним осећајем за језик, културу и неправду, тачније - за послератну трагедију српске државе, друштва и културе. Када се схвате размере и последице тог потонућа, створиће се услови за кретање напред.
http://www.nspm.rs/kulturna-politika/zatiranje-srpske-cirilice-–-plan-ili-slucaj.html
На само претходних десетак страница овде се може наћи довољно материјала за солидан и пристојан разговор о овој теми. Али, треба читати ...