Upotreba ћирилице i latinice

[Bender Rodriguez]

Imaju bednu ponudu vesti, a uz to su i partijsko glasilo. Isti su kao današnja Politika.

 

[direktor]

 

[Дошљак]

Добар донт.

 

[Noki]

Дуз и донтс ali zapravo je dobar font, da

 

[ristivoje]

@direktor bese Palilula?

 

[direktor]

Jeste dijagonalno od poslasticarnice petkovic

 

[Noki]

Evo vam ovi vaši urbani ćiriličari... a sama lokacija bašte kafića je vrhunska...

 

[Прле]

Не могу да дочекам оригиналне натписе из југоисточне Азије да уђу у моду. Или рецимо етиопски, јерменски.

 

[Дошљак]

Ова кафетерија гарант пуца на клијентелу руске емиграције

 

[Noki]

Moguće zanimljivo mi kako ove prve stolice deluju kao da su na ivici provalije, praktično bez ograde...

Možda za taj prvi sto ne bi trebalo služiti alkohol, samo kafu

 

[Пантограф]

Где је ова ћирилично-енглеско-француска тераса?

 

[Noki]

Sam izlaz na Brankov most.. Pop Lukina mislim da se zove ulica

 

[Дошљак]

Она зграда пре бивше пумпе у Поп Лукиној.

 

[Marcus Lupus]

Pogledajte prilog 174457

Ova tabla deluje da je iz onog zlog komunističkog doba kad su zatirali ćirilicu i svesprsko, Saša molim vas kako to komentarišete?

Наша азбука или хрватска латиница?

С изложбе вина и ракије.
Није најбољи пример, али указује на постепено - преспоро, последњи у Европи - освешћење наших грађана од комунистичке идеологије и политике, у овом случају језичке, антисрпске, која је добрано припомогла подривању темеља српског језика, културе и државе.

 

[orion]

ИЗЛИВ МРЖЊЕ ПРЕМА СРБИМА У ПОЉИЦИ КОД ЗАДРА: Ћирилицу протерују и са гробља

ЗА 15 дана уклоните ћирилицу са надгробне табле, јер Срба у нашој општини нема више од трећине од укупног броја становника, обавештење је које је стигло једној старијој Српкињи у селу Пољица мале далматинске општине Врси крај Задра. Допис је потписао Зденко Којић, директор Комуналног предузећа...

www.novosti.rs

 

[Užice]

ИЗЛИВ МРЖЊЕ ПРЕМА СРБИМА У ПОЉИЦИ КОД ЗАДРА: Ћирилицу протерују и са гробља

ЗА 15 дана уклоните ћирилицу са надгробне табле, јер Срба у нашој општини нема више од трећине од укупног броја становника, обавештење је које је стигло једној старијој Српкињи у селу Пољица мале далматинске општине Врси крај Задра. Допис је потписао Зденко Којић, директор Комуналног предузећа...

www.novosti.rs

EU i njene demokratske vrednosti na delu.

Za to vreme, u Srbiji je "hrvatski jezik" službeni u svakoj opštini gde ih je 15%, a u AP Vojvodini ekskluzivno čak i tamo gde su u granicama statističke greške. Kada su u pitanju prava nacionalnih manjina, mora se uvesti reciprocitet: ako u Hrvatskoj nema srpskog jezika i ćirilice gde god je manje od trećine Srba, onda ni u Srbiji ne sme biti "hrvatskog" gde god je manje od trećine Hrvata, uključujući i Vojvodinu. Reciprocitet je nemoguć dokle god mi hrlimo (ev)ropskim putem bez alternative. Svaka njena članica nas može ucenjivati kako joj se prohte i od nas zahtevati da ispunimo svaku njenu fantaziju kao uslov za zatvaranje pregovaračkih klastera, a ne samo susedi.

 

[Noki]

Ja bih voleo kad bi i za афлатоксин u mleku uveli reciprocitet sa Hrvatskom.. Ovo mleko više ne može da se pije. Truju nas. Srbi Srbe truju. Sami sebi smo najveći neprijatelji. Koja je druga alternativa nego da primenimo EU standarde na to i 100002 drugih stvari uključujući ljudska i manjinska prava. Nema je.

 

[direktor]

Silosi dorcol

 

[direktor]

Стране банке воле српске паре, али им смета – српска ћирилица

Иако сав капитал заснивају на новцу српских грађана, стране банке које послују у Србији не поштују њихов језик, одбијајући захтеве клијената да са њима послују на ћирилици. Одредбе Закона о службеној употреби језика и писма тумаче се...

sputnikportal.rs

 

[direktor]

ОВАКО СЕ ВОЛИ СРБИЈА: Погледајте како у овом граду чувају ћирилицу, али и своју историју (ФОТО)

КАКО се чувају ћирилица и локално наслеђе на делу су ове јесени показали Трстеничани!

www.novosti.rs

 

[direktor]

 

[Beki]

Zanimljiv klip, Hrvati koji su dosli u juznu Italiju pre 500 godina i zadrzali jezik koji danas zvuci drugacije u odnosu na ono sto se danas prica i potpuno jedinstveno

 

[Užice]

Zanimljiv klip, Hrvati koji su dosli u juznu Italiju pre 500 godina i zadrzali jezik koji danas zvuci drugacije u odnosu na ono sto se danas prica i potpuno jedinstveno

To je jedini pravi hrvatski jezik, ne samo u južnoj Italiji, govori se i u Molizeu, austrijskom Gradištu, delovima Mađarske, Slovačke, i veoma malo na severnim dalmatinskim ostrvima, Kvarnerskom Zalivu, zapadnim delovima Istre. Ono što je danas u službenoj upotrebi u Hrvatskoj i što nažalost i Srbija priznaje kao "hrvatski", zapravo je srpski jezik pisan latinicom i gomilom novokomponovanih reči od pre par decenija.

To što su Hrvati radili krajem 19. i početkom 20. veka, danas rade Bošnjaci u BiH i Raškoj: kafa-kahva, polako-polahko, lako-lahko, opština-općina, istorija-historija, i to onda više nije srpski jezik, nego "bosanski"

 

[Beki]

Pa ne pričamo ni mi pravim srpskim

 

[Užice]

Pa ne pričamo ni mi pravim srpskim

Nego kojim, možda ukradenim "bosanskim jezikom", kako tvrdi Bošnjačka Akademija Nauka i Umetnosti, koju je osnovao pokojni muftija 2010. godine? Da se uozbiljimo, svaki jezik manje ili više evoluira kroz vekove, u njega ulaze pozajmljenice, ali srpski jezik iz 1023. i 2023. je strukturalno nesumnjivo jedinstven, postoje pisani dokumenti iz tog perioda. Sa druge strane, čakavsko narečje kojim su Hrvati pričali i pisali u srednjem i ranom novom veku, i današnje štokavsko narečje koje se preko 1000 godina tradicionalno koristi samo na srpskom etničkom području, predstavljaju dva srodna, ali međusobno teško razumljiva jezika. Kao poljski i češki, na primer.

Ovo je etno-lingvistička mapa bivše SFRJ pre velikih pomeranja stanovništva izazvanih turskim osvajanjima u 16. i 17. veku. Plava boja označava hrvatsko govorno područje, zelena i crvena srpsko, a žuta kajkavsko narečje kojim su govorili zapadnopanonski Sloveni koji su etnički najbliži današnjim Slovencima. Lingvistička granica se skoro u metar poklapa sa državnom granicom Srbije i Hrvatske pre 12. veka o kojoj pišu srednjovekovni autori. S tim da su u 16. veku Hrvati sa primorja migrirali u okolinu Zagreba i tamo se pomešali sa starosedeocima kajkavcima kojima su ostavili svoje ime, ali jedino je čakavština izvorno hrvatska. Štokavci katolici postepeno postaju Hrvati tek u zadnjih 150 godina, do tada su bili etnički Srbi i svoj jezik su nazivali srpskim.