Šta je novo?

Upotreba ћирилице i latinice

Lepa sans-serif ćirilica.

2021-08-18.jpg
 
Mislio sam da nema ništa odvratnije od američkih igra reči (K-9, 5 friendly, str8, Kool-aid...) ali pokondireni Srbi su uspeli i to da nadmaše.

Amerikanizmi + žargon + ćirilica... Jbt... E sad sam sve video.

Z.jpg
 
Ћирилицом пишу и енглески сада. Ово је тек лудило

Пишу енглеске речи које се користе у српском језику не видим шта је спорно

И на енглеском се јапанске речи пишу на енглеској латиници а не на канџију
 
Bolje zvuči шрафцигер od пет френдли молови.

Ja volim anglicizme, ali ne bih ih okačio kao reklamu... Juče sam izgovorio džepardizovao unesto ugrozio...

Ne znam al sve što sam stariji sve su veća komešanja u mozgu, ne mogu da nađem pravu reč odmah i zamara me govor generalno sve više... Navikao sam da tipkam... 😐 A najviše mrzim ponavljajući govor. Koliko sam se samo brzo u meku privikao na order aparate, kliktanje i slike, zaboravo sam da izgovorim imena proizvoda koje toliko dobro poznajem... Mozak stane kad se ne koristi aktivno 🙂 Sve naučeno brzo pada u zaborav...
 
Вероватно је некоме ономад шраф парало уши, а има наша реч вијак. :)
Мислим да је ово добра реклама за ову ветеринарску амбуланту и апотеку, симпатични су ови цртежи :)
 
Meni nije dobra 😋 jer sam mozgao 15 sekundi da provalim šta su hteli reći, a inače govorim engleski vrlo dobro...

Sad je sve jasno, al onako na prvu šta 5 + ШОП... kao sve 5, odličan 5 šop pa tek onda video slike, tj. bolje reći simbole životinja itd... 🙂

Moj mozak sporije radi...
 
Generalno sam za što više alternativa i vijak i šraf. Volim tu šarenolikost jezika, ali treba na natpisima negovati ono izvorno.

Jedno je u govoru kad ne promislim dovoljno, a drugo je kad oformim reklamu ili natpis... Ne ide onda da se za*ebavam nego da pišem srpski.
 
Као што пишемо и шрафцигер, аутомобил или фабула на ћирилици.
Bolje zvuči шрафцигер od пет френдли молови.

Ja volim anglicizme, ali ne bih ih okačio kao reklamu... Juče sam izgovorio džepardizovao unesto ugrozio...

Ne znam al sve što sam stariji sve su veća komešanja u mozgu, ne mogu da nađem pravu reč odmah i zamara me govor generalno sve više... Navikao sam da tipkam... 😐 A najviše mrzim ponavljajući govor. Koliko sam se samo brzo u meku privikao na order aparate, kliktanje i slike, zaboravo sam da izgovorim imena proizvoda koje toliko dobro poznajem... Mozak stane kad se ne koristi aktivno 🙂 Sve naučeno brzo pada u zaborav...
Ključna reč: mera. Odnosno umerenost. Pod time mislim i na umerenost u količini takvih reči koje se uvode u neki jezik, i na umerenost u tempu kako se to radi. Zamislite da se sutra odluči da se u pola srpskog jezika uvede tzv. srblish, kojim govore like zoomers i u kome je every other word english or srblish. I tako svake godine ponešto novo. Na šta bi to ličilo? Ko bi to razumeo? Kako bi svi u zemlji ispratili sve novine? Kako bismo ažurirali "zastarela" pisana dela?

E to je suština. Da postoji umerenost. I da postoji opravdanost. Recimo, jedno je uvoditi u rečnik pojam "aplink" koji u sferi mreža označava vezu koja vodi na viši nivo. A drugo je uvoditi pojmovei fraze "pet frendli šop", što je em neopravdano, em neprirodno, em ne odgovara poslovno-pravnom rečniku i terminologiji.
Мислим да је ово добра реклама за ову ветеринарску амбуланту и апотеку, симпатични су ови цртежи :)
Da, ruku na srce, dizajn jeste dobar. :) To mi se i dopada. Samo ne i to mutiranje pisama i jezika.
 
Ideja nacionalnog identiteta svedenog na jedno pismo i religiju jedna je od najštetnijih dogmi srpskog naroda. Nemac je Nemac, bez obzira da li je protestant iz Bremena, ateista iz Berlina ili katolik iz Bavarske. A mi smo se sunarodnika katoličke veroispovesti odrekli i oterali ih od nas zauvek. Sada se priča ponavlja sa ćirilicom (protiv koje nemam ništa). Srpski kulturno-istorijski prostor se proteže od Trsta, Beča, Pešte, Beograda do Dečana, Хиландара i Vizantije. Што би се одрекли једног зарад другог или обрнуто? To je protivprirodno kao i cela ova debata oko latinice i ćirilice. I jedno i друго je наше pismo, наслеђе i bogatstvo.
Како си повезао писмо и религију? Наравно да је идентитет много шире од писма и религије и јесте била грешка што се изашло са паролом како нема српства без православља. Језик је само једно од обележја али сваки језик има своје писмо. Постоје добри разлози зашто су наши лингвисти заузели став какав су заузели. Наравно да је културни простор много шири од граница данашње Србије и наравно да су Срби који су живели ван граница тадашње Србије а били писмени користили Вукову ћирилицу од реформе језика. Можеш да пронађеш мноштво примера да је штампа на српском у Аустроугарској излазила на ћирилици, чак и натписе на ћирилици. Рецимо, натпис на згради Српске банке основане крајем 19.века у Загребу био је на ћирилици итд.
Као што сам већ писао, латиница почиње да се значајније користи и у службену употребу улази тек након новосадског договора из 1954. Тада је то имало смисла, разлози су били практични, међутим данас нема смисла инсистирати на два писма и равноправности јер заједничка држава више не постоји.
Један од разлога зашто су наши лингвисти новосадски договор ставили ван снаге.
 
Poslednja izmena:
Борба за очување ћирилице мора бити бескомпромисна, без полумера, само оштро.
 
Зна ли се на овој теми да је ћирилица оригинално створена за ондашњу Велику Моравску, данашњу Чешку?
Odakle ova dezinformacija, i to još u formi ovako samouvereno postavljenog pitanja? Ovde je pogrešno apsolutno sve što je moglo biti pogrešno.

Velika Moravska nije današnja Češka.
Ćirilica nije stvorena za Veliku Moravsku.
Takođe, nije nešto ni specijalno originalna, tj. podjednako je originalna kao i latinica, oba pisma su ništa spec što se originalnosti tiče. Eventualno je grčki alfabet u tom smislu zanimljiv tj. u bitnoj meri originalan.
 
Ишли су за тамо, и задатак су добили да саставе азбуку коју би словенски људ могао да разуме, по молби кнеза Ростислава. А он је то замолио јер су већ тада западне словенске земље трпеле латинизацију и германизацију. Римска црква је тада имала логику ширења вере искључиво лантинским језиком, што није могло да се не одрази на менталност народа. Најбољи пример су Гали-французи. Једно порекло, али ментални склоп савршено другачији, језик који више нема везе са језиком предака.

Словенски свет има потребу за одржавањем свог културног индентитета и сматра да хришћанској вери не смета народни језик.
Свети Кирило и Меторидије су по свој прилици створили глагољицу, па и њу нису од нуле, него су покупили некакве облике писмености и саставили писмо којим су могли да изражавају филосовију односно богословске мисли. Тако да њихова заслуга ће вероватно бити више у томе што су осмислили изразе на словенском језику којих раније уопште није било.

Ћирилицу, по највероватније праве тек ученици светих Кирила и Методија свети Климент и Наум. Ћирилица, као што Маркус правилно приметио и није сасвим оригинално писмо, већ је за базу узет Грчки алфабет, и адаптиран за словенски језик а све са циљем како би се комуникаицја између грка и словена учинила лакшом. Латаница је исто тако била створена на бази алфабета, али раније.
 
Toliko ima nepoznanica u celoj toj istoriji, i onda neko dođe onako samouvereno s idejom da je Ćirilo sastavio ćirilicu, eventualno mu je Metodije malo pripomogao, a to su uradili po narudžbi, otprilike kao kad Ceca dođe i naruči pesmu Marini Tucaković, i ova uzme i napiše , tako je i ovaj stvorio ćirilicu, spakovao artiju u neku čantu pa put pod noge na Moravu. Pa jbt.🙈
 
Prle meša jezik od pisma... Tad su ljudi većinom bili nepismeni i smetalo ih je što je služba na latinskom. Normalno.
 
Ноки, мораш дубље да гледаш у проблем. Да би освојио науку, ти мораш да научиш у суштини туђи језик. И како ћеш онда људима који нису писмени да говориш и шта ћеш им рећи?
 
Inace blagi oftopik, ali ovo bi bilo kul da se unapredi i da savladaju nasa deca, ako je za nas kasno, pa da lagano komuniciraju sa svim slovenskim narodima.

 
Vrh