Инспектори „крче” трасу ка будућем мосту
Попис бесправних објеката дуж новобеоградске пруге претходи Акционом плану за расељавање породица са локације будуће саобраћајнице. – Већина становника нема пријаву у Београду, истичу житељи дивљих насеља који багере очекују у наредна два месеца
Житељи могу да очекују багере у наредна два месеца (Фото Р. Крстинић)
Градски инспектори наставили су јуче попис бесправних објеката и породица које живе у нехигијенским новобеоградским насељима, дуж трасе будућег приступног пута мосту преко Аде Циганлије.
Нова саобраћајница дужине три километра биће изграђена непосредно уз железничку пругу, са јужне стране, а повезиваће Улицу Тошин бунар са петљом за мост у близини Отвореног тржног центра.
Решавање имовинскоправних односа на траси приступнице је при крају, истичу у Дирекцији за грађевинско земљиште и изградњу Београда, и завршава се попис становника у нехигијенским насељима.
– После евидентирања породица следи доношење Акционог плана за стварање услова за изградњу северне приступне саобраћајнице мосту. Питање имовине већ је решено, а када секретаријати за инспекцијске послове и социјалну заштиту заврше свој посао почеће уклањање бесправних објеката. То је уобичајена процедура која се примењује на свим трасама инфраструктуре – рекао је Ненад Бајић, портпарол Дирекције.
Репортери „Политике” обишли су јуче трасу будуће саобраћајнице на којој се налазе најмање три велика нехигијенска насеља и неколико других бесправних објеката. У највећем од њих, насеобини у 42. блоку која се протеже до 67. блока и комплекса „Белвил”, становници тврде да постоји око 300 уџерица, у којима живи и по пет-шест чланова породице. У оближњем насељу у 66. блоку становници су избројали педесетак импровизованих домова, а неколико стотина метара северозападно, уз пругу код гараже ГСП-а, налази се још око 35 барака. У овом насељу, у домовима површине између 15 и 20 квадрата, живи по девет и 11 људи.
Надлежни за израду и примену Акционог плана расељавања у кабинету заменика градоначелника кажу да ће се по завршетку пописа знати прецизне бројке, као и ко од житеља „дивљих” насеља поседује пребивалиште на територији Београда. То ће бити један од кључних критеријума приликом спровођења плана.
– Акциони план биће сличан стратегији расељавања Рома који су живели испод „Газеле”. Становници дивљих насеобина биће размештени по рубним деловима престонице у које ће се, поштовањем принципа негруписања сиромаштва, доселити највише 20 породица. Поучен искуством са уџерицама, никлим на градском земљишту под „Газелом”, код „Белвила” и дорћолске пруге, град ће настојати да проблем заиста и реши, а не само да пресели породице на рубне локације – рекао је Милан Кркобабић, заменик градоначелника.
Са по 20 породица у насељу, истиче Кркобабић, социјални радници ће подробније радити јер ће, као и до сада, децу уписати у школе и вртиће, а радно способне обучити и припремити за запослење. Добиће здравствену заштиту и учествоваће у комплетном социјалном програму, што ће и бити најважније ставке Акционог плана, истакао је заменик градоначелника.
Сценарио „Газела”, међутим, предвидео је да смештај у лимене контејнере добију само породице са регистрованим пребивалиштем у Београду. Становници барака на траси нове саобраћајнице, међутим, истичу да велика већина њих нема документа са престоничком адресом. Према њиховој причи, дуж пруге су махом насељена лица расељена са Космета и пореклом из јужних крајева Србије.
Иако ће датум рушења барака бити познат тек по завршетку пописа и израде акционог плана, становници потврђују да би багери, према незваничним информацијама које имају, пред њихове домове могли да стигну већ у наредна два месеца, односно до маја.
М. Л. – Љ. П.
-----------------------------------------------------------
Већина Рома са Космета
У бесправном насељу код депоа ГСП-а, које је „процветало” приликом изградње стамбеног комплекса „Белвил”, живе становници претежно ромске националности. Уточиште у картонским кућама чији су подови од блата, а кроз које продиру ветар и киша, пронашла су махом расељена лица са Космета. За седам година, колико тврде да живе ту, готово нико није успео да набави здравствену књижицу, а нема ни деце која иду у школу.
– Већина нас нема где да се врати и нећемо напуштати домове док се не нађе неко решење – поручио је Мујо Захировић.
У близини овог налазе се још два нехигијенска насеља, која су се проширила после „рашчишћавања” „Газеле”. Роми са Космета првобитно су подигли бараке код „Делта ситија”, по чијој су изградњи побегли уз пругу у 66. блоку.
– Доселио сам се у Београд крајем 1998. године са Косова где сам имао шталу са 50 коња. Наша деца не иду у школу, а седмочлане породице издржавају се продајом картона и пластичних чаша. За контејнер папира добијамо 1200 динара, а треба нам седам дана да га напунимо. Ако нам и ово одузму, једино нам преостаје да се утопимо у Сави – рекао је Ифран Шерифовић, чија породица није пријављена.
А. И.
[објављено: 20/02/2010]
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Inspektori-krche-trasu-ka-buducem-mostu.sr.html
Gazela part 2?