Vučko, ne vidim kakve veze ima davanje imena ulici onome koji je prvi kročio na drugo nebesko telo sa strategijama velikih sila u hladnom ratu. Ko god da je bio prvi čovek na Mesecu, treba mu dati ulicu, kao što smo dali ime po Gagarinu.
I moram da te ispravim - ono što danas smatramo za prve svemirske programe je nastalo na osnovu ICBM-a, a ne obrnuto. U SAD su postojali USAF-ovi programi koji dosta liče na ovo što danas pokušavaju da naprave razne privatne kompanije, ali je sve to odbačeno nakon leta Sputnjika koji je lansiran - interkontinentalnom balističkom raketom. I prvi programi letova sa ljudskm posadom su bili lansirani raketama koje su suštinski bile ICBM-ovi. Saturn V i sovjetski N1 su sa druge strane razvijani samo za letove oko i na Mesec (priča je mnogo šira, naravno).
Što se tiče Nemaca - jasno je da se najveći broj okupio oko von Brauna u SAD, ali imali su ključnu ulogu i u SSSR-u. Koroljev nije počeo od "kaćuša" - više od 200 nemačkih inženjera i tehničara je odvedeno u SSSR. Na genijalnom sajtu
www.astronautix.com imaš članak 2German Diaspora", ako te tema zanima.
Ne mogu da se složim da nije bilo nikakve koristi. Osim očigledne - stečena iskustva kada se nešto radi prvi put, a koja će se upotrebiti u nekim budućim misijama, ima mnogo, mnogo stavri koje danas uzimamo zdravo za gotovo.
Proizvedeni su novi materijali (npr. teflon), pronađene različite nove metode obrade metala, digitalna obrada signala (malo li je?), tehnologija prečišćavanja vode, mašine za dijalizu, CAT skener (korišćen prvo za otkrivanje grešaka u materijalu, a onda primenjen u medicini), više vrsta izolacije, aku-alati, razni senzori prisustva opasnih materija, pa tek usavršavanje telemetrije, otvaranje potrebe za sve jačim računarima.... ma može da se nabraja i nabraja.
Koliko dece je nadahnuto letovima na Mesec vredno učilo i odlučilo da se kasnije bavi nekom naukom ili tehnikom?
Nemojmo omaložavati. Možda je put bio pogrešan, možda nije, nama je lako da živeći u svetu koji se mnogo promenio zahvaljujući tim programima danas filozofiramo. Ali, Nil Armstrong (kao i njegove kolege) je neko ko je bio izabran kao sposoban i kompetentan da sedne na vrh rakete koja može da eksplodira iz stotinu razloga, pređe put od 400000 km, ručno spusti modul na Mesec, i prvi zakorači na drugo nebesko telo, vrati se nazad, dok je svakog trenutka nešto moglo da pođe naopako (a nije da nije).
Nego, pročitah na Vikipediji biografije Milentija Popovića i Vladimira Popovića. Ne spominju se juriši na
njemačke bunkere i talijanske mitraljeze....ali su zato
nosili razne odgovorne društveno-političke funkcije...