Znate kako, objektivno gledano svaki objekat ima i prednosti i mane s tim da neki opšti utisak zavisi od toga šta se koliko vrednuje. Projektanti su uvek spremni na kompromis jer to je svakako priroda posla, međutim estetika već spada u stvar ukusa.
U suštini ova zgrada pravougaone osnove pristojne visine uopšte nije loša zbog toga što:
- se uklapa uz kutiju baba-devojku pored ali i neposredni komšiluk,
- je i ovako jednostavnom fasadom razbijena monotonija forme uz istovremeno postizanje višeg nivoa energetske efikasnosti uz nižu cenu (bez raspianja budžeta)
- je ista kvadratura upakovana u objekat iste visine uz višu spratnu visinu (samim tim viši plafon)
- bočno jezgro oslobađa centralni deo objekta za poslovni prostor pri čemu fleksibilnim planom povećava upotrebnu vrednost objekta
E sad mane. Šta bi bilo kad bi bilo. Ovo može biti potpuno subjektivno, mada pretpostavljam da će se mnogi složiti sa mnom.
- gabarit kule 2 mogao je biti identičan kuli 1 uz proviziju povećanja gabarita ili samo visine eventualne kule 3 (čisto planiranje, ništa više)
- bočno betonsko jezgro deluje kao bunker (da je brutalizam pa i ajde, Geneksu stoje i silosi ali ovo već bode oči i pored fasade) i pored fasade što je moglo biti izbegnuto staklenim sa panoramskim liftovima (primer 122 Leadenhall Street, London)
- ajde što je samo još jedna 100 i kusur-metarska kutija šibica već što više mrače tim najprostijim neomodernizmom s novim šik fasadama (nove zgrade izgledaju kao obnovljene one stare pola veka i više)
U tom kraju najveći su reperi niže zgrade poput Sava Centra, nesrećne zgrade Rada ili Palate Srbija što i nije teško zaključiti prostim "šišanjem" kula. Kakve bi to rasne krmačetine bile.
Ovaj projekat jeste iznad proseka za naše prilike, to je činjenica, mada se moglo povesti malo više računa o nekim gore navedenim pojedinostima zbog kojih nekako opet, kako god okreneš deluje kao neka nebitna da kažem sirova zgrada tipična za predgrađa skandinavskih gradova. Da je skratiš na nekih 6-8 sratova više bi ličila na totalno neprimetnu poslovnu zgradu pored autoputa u Hjustonu.
U osnovi i kao četvorougaona nije morala biti nikakva cigla. Primer je Wells Fargo Centar u Los Anđelesu. Zasečena, manja površina ploče uz veću visinu. Korak dalje i zamenom jedne ivice lukom približila bi se Tour CBX/Dexia u Parizu.
Mislim da Beogradu takvi objekti visine 100-150m uz akcenat na formi (ne visini) najviše odgovaraju i to na bilo kojoj lokaciji, od poslovnih blokova Novog Beograda preko Hipodroma do duž Franša i Stefana Prvovenčanog (autoput).