Komšije sa Dorćola“: Dozvola za radove na trolejbuskoj mreži je nezakonita
Miljana Miletić 14. 5. 2020.
Iako su investitori imali dozvolu za izvođenje radova na Dorćolu tokom policijskog časa, ona je dobijena tokom vanrednog stanja i u ekspresnom roku. Iz Udruženja “Komšije sa Dorćola” kažu da je cela procedura dobijanja dozvole za gradnju na donjem Dorćolu jako sporna i da nije okončana na zakonom predviđen način. Osim toga što se radilo tokom potpune zabrane kretanja, građani su upozoravali javnost i da se radnici ne pridržavaju zdravstvenih mera. Iako je sada vanredno stanje ukinuto, problemi stanara, koji traju još od oktobra 2019. su ostali nerešeni.
Zabrana kretanja bila je u toku kada su 26. aprila na donjem Dorćolu otpočeli intenzivniji radovi za izgradnju trojelbuske mreže. Radilo se na delu ulice za koji je, kako kažu “komšije”, odobrenje dobijeno na “neverovatan način”, samo dva dana ranije.
“Komšije” su podnele žalbu prvog dana nakon ukidanja vanrednog stanja. Kako za Istinomer kažu iz Udruženja, kada se saznalo da će se stanari žaliti, oni su “za jedan dan uradili nešto za šta inače treba mesec dana”, te je tako i dozvola postala pravosnažna u rekordnom roku.
“Odobrenje za građenje izmenjene trase je dobijeno u roku od jednog dana, a radovi su otpočeli za samo dva dana od objavljivanja na Centralnoj evidenciji objedinjene procedure. Dakle, bez isteka zakonskog roka za žalbu od 8 dana, što jasno stoji u pouci o pravnom leku, bez klauzule pravnosnažnosti i izvršnosti tog upravnog akta, sa napomenom da Udruženju, kao zainteresovanom licu, nije omogućeno pravo na žalbu. Poptuno je neverovatno da Mihajlo Mišić, ispred Direkcije i zaposleni u Sekretarijatu za urbanizam nisu upoznati sa načelima upravnog opšteg postupka. Takođe, zakonom je predviđen i rok od 8 dana za prijavu radova, što ponovo nije sprečilo grad, Direkciju i ATM BG da krenu sa kopanjem ulica i to isključivo noću i za vreme policijskog časa”, navodi se u saopštenju.
Iako su o slučaju obavestili nadležnu Građevinsku inspekciju, policiju i komunalnu miliciju, rečeno im je da niko od njih nije nadležan. A na zahtev Udruženja upućen Sekretarijatu za inspekcijske poslove kojim su ukazali na nezakonistost odgovoreno im je samo da će njihov zahtev biti uzet u razmatranje.
Kulminacija
Sve je, kako kažu, kulminiralo 27. aprila kada da je pomenuta firma u Venizelosovoj i Ulici Žorža Klemansoa nastavila građevinske radove odmah po početku policijskog časa.
Nezadovoljni građani su tako izašli na ulice 28. aprila, dok je u toku bio policijski čas, kako bi sprečili radove. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je govoreći o protestu građana, naveo da su na Dorćolu te večeri napadnuti i prebijeni radnici. Međutim, iz Udruženja “Komšije sa Dorćola” su demantovali ove navode.
“Od samog početka su protesti na Dorćolu bili spontana i mirna okupljanja građana, nezadovoljnih postupanjem nadležnih, koje preti da ugrozi njihova elementarna prava. Stanari Dorćola su do sada izlaskom na ulicu sprečavali kršenje zakona, jer su smatrali da je to njihova građanska dužnost. Na molbe upućene nadležnim državnim organima, često su građani upućivani na Građevinsku inspekciju, koja nije odgovarala na telefonske pozive”, navodi se u saopštenju Udruženja.
Kako navode, osim napada od predsednika Aleksandra Vučića, sve učestaliji su i oni od premijerke Ane Brnabić i zamenika gradonačelnika Gorana Vesića.
Ali, kako kaže aktivista Udruženja “Komšija sa Dorćola” Vuk Tapušković, njihova borba je ipak je dala i neke rezultate.
“Uspeli smo da ih usporimo i zaustavimo na određeno vreme. Pravno se borimo na nekoliko frontova da bismo ih trajno zaustavili. Cela trasa se gradi stihijski i bez poštovanja Detaljnog plana regulacije grada Beograda. Radi se o privremenoj trasi prema nekom Master planu, da bi se saobraćaj sa Studentskog trga premestio u naše ulice, a da bi se gore napravila velika garaža koju treba da počnu da grade Kinezi”, objašnjava Tapušković za Istinomer.
Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda je nakon protesta izdala saopštenje u kojem je navela da se radovi obustavljaju do ukidanja vanrednog stanja, iako su radovi bili i planirani i prijavljeni, a da će podneti krivične prijave protiv predsednika opštine Stari Grad Marka Bastaća i njegovih saradnika koji su, kako su naveli, zaustavili radove.
Inače, rešenje za sporni deo trase najpre je odbačeno, da bi zatim bilo odobreno.
“Odbačeno je na osnovu 9 tačaka, a onda magično odobreno tri nedelje kasnije. I dalje nemaju pravosnažno rešenje niti prijavu radova na tom delu trase, ali su nagrnuli sa radovima za vreme policijskog časa da to proguraju na silu”, priča nam Vuk.
Izgradnjom trolejbuske mreže, kako kaže, svesno se žrtvuje Dorćol.
“Naše ulice i infrastruktura celog kraja ne mogu da podnesu ovaj saobraćaj, a kamoli nove linije trolejbusa. Novi terminus (okretnica) u Dunavskoj treba da prihvati preko dvadeset linija gradskog saobraćaja, što znači da oni svesno žrtvuju Dorćol koji će potpuno upropastiti, radi nepotrebnih kapitalnih projekata preko kojih je najlakše uzimati novac od građana”, kaže naš sagovornik.
Ovo Udruženje je inače, još krajem marta podnelo dva zahteva za dostavljanje informacija od javnog značaja, zbog sumnje da se vanredno stanje moglo zloupotrebiti kako bi se radovi okončali u najkraćem mogućem roku.
Prvi zahtev podnet je Sekretarijatu za urbanizam, i traženo je da se dostave spisi i kompletna tehnička dokumentacija u vezi sa izmenom trase trolejbuske linije. Drugi je upućen komunalnoj inspekciji opštine Stari grad s pitanjem po kom osnovu je Zelenilo Beograd seklo drveće. Odgovore, međutim, nisu dobili.
Inače, Udruženje zbog izgradnje trolejbuske mreže protestuje još od oktobra 2019. godine.
Kao problem navode to što Grad ne poštuje aktuelni Generalni urbanistički plan koji se primenjuje do 2021. godine. Prema ovom Planu, kako navode iz Udruženja, u okviru rasterećenja saobraćaja u centru grada, predviđena je izgradnja terminusa Dunavska, čime se formira trolejbuski prsten na Dorćolskoj padini, preko ulica Dobračina, Vasina, Tadeuša Košćuška i Dunavska. Međutim, od toga se odustalo, pa se sada ovde, navode, gradi “privremena tehnička linija” za izvlačenje trola do depoa vredna oko četiri miliona evra. Zbog čega se gradi takva linija, nikome nije jasno, kažu nam iz Udruženja. Jedino što žele stanari, jeste da se ispoštuje postojeći Urbanistički plan.
“Mreža se gradi da bi se ukinuli trolejbusi u centru”
Iz Udruženja građana “Vratimo trolu 28”, čiji su aktivisti podržali protest na Dorćolu, za Istinomer kažu da je glavni problem sa izgradnjom ove mreže “što se ona gradi kako bi se mogli ukinuti trolejbusi u centru”.
“Smatramo da je najbitniji rezultat protesta bio privlačenje pažnje široj javnosti na problem koji muči građane već više od pola godine. Naš glavni cilj je opstanak ekološkog trolejbuskog prevoza u centru grada. Mi smo imali dva sastanka sa gradskim sekretarom za gradski saobraćaj Jovicom Vasiljevićem pre vanrednog stanja, ali bez rezultata. Nisu nam dostavljeni ni obećani zapisnici ni podaci o brojanju putnika, tako da ćemo nastaviti sa prikupljanjem potpisa i drugim akcijama čim situacija to bude dozvolila”, kažu iz Udruženja.
