Kidanja mreže su kod nas uobičajena iz više razloga: loše stanje (neuredno održavano) pojedinih kritičnih delova mreže, loše stanje vozila (trolnih glava, klizača, samih trolnih motki, opruga na njima, vazdušnih jastuka na vozilu, loše stanje ulice - rupe, neravnine...).
Takođe, u doba godine kada se naglo smenjuju vremenske prilike nisu neuobičajena teža kidanja. Sada temperatura naglo pada ujutru i celokupna mreža se jako skuplja i zateže. Sezonski se sprovodi zatezanje i popuštanje, ali sada je problem kad je jutarnja temp oko nule, a dnevna ide ka 30.
Sama Slavija je poseban problem. Ukrštaju se i prepliću tramvajska i trolejbuska mreža gde je najveći problem njihova različita visina (trolejbuska je niža). Drugi problem je veliki raspon i nemogućnost postavljanja nekakvih fiksnih nosača, jer sa ovakvim konceptom raskrsnice ne mogu bandere biti unutra. Zato se preko cele površine plete, u pravom smislu reči, mreža koja je vrlo nategnuta, i kada se udruži nekoliko faktora koje sam malopre naveo, uz moguće slaganje prirodnog oscilovanja mreže sa nekim udarom, nije nemoguć i višesatni zastoj.
Najveći zastoj za koji znam je bio oko 6h kada je padanje motki kod Ruda izazvalo lančanu reakciju ka 25.maju i ka mostu preko autoputa. Zaljulja se mreža, popadaju motke i trolejbusima koji nisu baš blizu, a kako su obe deonice sa većim brzinama i tu su moguća kidanja. I onda sve kule rade satima da to zakrpe, nastane haos i krkljanac u celom gradu, osakati se više linija uzimanjem vozila da pokriju trolejbuske polaske, a sve već kasni...
U Beogradu su tzv. lovci motki uvek demontirani, koji god trolejbusi da su u pitanju, jer su zbog neravnih ulica često sami zbacivali trole. Oni sprečavaju da trola kada spadne, pod dejstvom opruge ode uvis i zakači nešto što pod inercijom vozila posle puca i kida se.