1947. - 1948. Na beogradskim ulicama se pojavio trolejbus koji je saobraćao na trasi Kalemegdan - Slavija i nosio broj linije 1. U smeru ka Slaviji trolejbus je saobraćao kroz Knez Mihailovu
Iste te godine smo od Italijana kupili 16 Fiata, što su ustvari bili i prvi trolejbusi. Naravno pre toga su ukinute tramavajske linije koje su saobraćale na tom pozetu. Odmah nakon toga dodata je i linija 11. Pedesetih godina uspostavljene su linije ka Zemunu.
1969. doneta je odluka o ukidanju linije 13 i 16 :ohno: Obrazložnje je bilo da te linije koče razvoj autoputa kroz Beograd, kao i izgradnju stambenih blokova :nuts: Međutim neki izvori govore da su tada imali manja električne energije, pa je trenutno rešenje bilo preći na fosilna goriva.
1973. ukinuta i 15, kao i ostale linije. Ostala 11 koju su tako željno hteli da ukinu, ali kao naš dragi GSP se jako usprotivio, tako da je ta godina bila kritična za opstanak trolejbusa u Beogradu.
Osamdesetih počinje revitalizacija, a 1985. je uvedena nova trasa linije 41, u periodu od '81-'85 je izgradjeno oko 20km kontaktne mreže i 1986. uvedena 40.
Današnja kontaktna mreža
1988. je najviše novca uloženo u razvoj JGP, izgradju i obnovu depoa, tramvajskih i trolejbuskih linija.
Sledeće godine, 1989. uveden je jedinstveni tarifni sistem u čijem sklopu su se nalazili: GSB, Lasta,
Beovoz i ATP Pančevo.
U istom razdoblju je planirano uvođenje elektronske kontrole saobraćaja "SAKS", davanje prioriteta na raskirsnicama, posebno šinskim vozilima. S početkom osamdesetih su uvedini električni poništavači karata, što je omogućilo uvođenje dnevnih, sedmičnih i polumesečnih karata, kao i karata koje su vremenski ograničene na manje vremeneske intervale. Plan zamene starih elektromagnenih skretnica (i danas se iste koriste), novim sa daljinskim upravljanjem.
Istih godina godina su postavljeni lokatori autobusa na liniji 65, na terminusima kao i na nekim stajalištima su postavljeni displeji sa informacijama. Displeji su sadržali broj vozila na liniji, smer kretanja, gde se vozilo nalazi i
najvažnije za koliko minuta pristiže na stajalište. Ovaj sistem je dobro funkcionisao do 1991. kada je ukinut zbog nedostatka sredstava.
Stanje devedesetih je suvišno komentarisati. Kada ovo pročitate vidi gde je GSB bio tih godina. Pokušavali su još tada da uvedu lociranje i praćenje linija, zatim zamenu skretnica, a naši danas kupu tramvaje a skretnice i dalje od pre II svetskog rata.
I za kraj plan razvoja trolejbuske mreže:
Izvor slika
zeka, Railserbia.NET