Trolejbusi

[Дошљак]

Ипак би МАЗ 215 тролејбус са петоро врата био пун погодак за линије 40 и 41.

 

[Bender Rodriguez]

Ne znam šta se sve komentarisalo za CAFove ali ako se sećam, jedna od zamerki je bila što imaju tesna sedišta i malo rukohvata. Što je kritika sasvim na mestu. Stoji ono da su oni valjda u originalu rađeni za širi kolosek, ali ako možemo da sužavamo koloseke, širinu ljudi baš i ne možemo. A rukohvata uvek treba da bude dovoljno, ne samo što su naši vozači takvi nego što je generalno i takav saobraćaj ovde. Za ostale kritike ne znam.

Što se tiče BKMova, oni su najprostije rečeno radni konji. Završavaju posao a drže se solidno (u poređenju sa prosekom GSPa i u poređenju s onim šta je nama ovde ''sređeno vozilo''). Kao neko ko se skoro 25 godina vozio Zijačama (dok nisu potpuno izbačene oko 2012,2013 kad već) meni su ovi ''novi'' BKMovi(2000-2083 serija) iz ugla putnika sasvim udobna i prijatna. Jedina veća zamerka je im je to nesrećno vešanje zbog kog stalno nešto čuka, trese i sabija kičmu kad god se pređe preko rupe. Sve ostalo im je ok. Sedišta su udobna, klimatizovani su, lepo izgledaju, tihi su, brzi i prostrani. *

* Naravno sve ovo što pišem, odnosi se na priču kad je vozilo ispravno i održavano. Kad se sedišta redovno čiste i krpe rupe od vandala, kad klima radi, i kad je sve zašrafljeno i zategnuto. E sad, to što GSP ima svoje, drugačije norme šta znači ''ispravno vozilo'' od nas putnika i forumaša... to je druga priča. Ali kažem, to su vozila koja kad su u ispravnom stanju, osim što čukaju po rupama, meni kao putniku su skroz ok. A koristim ih svakodnevno.

A s obzirom da su još i među najočuvanijim vozilima u odnosu na prosek vozila u GSPu, da su za naše uslove skoro kupljeni i da su za njih date sočne pare, plus da je to bila jedna od retkih situacija da GSP napokon standardizuje ceo jedan svoj depo/pogon... čisto sumnjam da će se menjati nečim drugim u skorije vreme.

 

[Kesha]

Nisu CAF tramvaji rađeni za široki kolosek, već je konfiguracija enterijera, pa i dizajn eksterijera isključivo na izboru kupca. Mogla se izabrati 2+1 konfiguracija sedišta. O malobrojnim manama CAF tramvaja je već bilo reči, pa da se ne vraćamo ponovo na to.

Nisu BKM-ovi baš tako veliki radnici. Druga serija jeste bolja od prve, ali su i oni imali dosta problema, a i o tome je već bilo reči. Vešanje im jeste dosta loše odrađeno, pošto jako teško podnose pohabane ulice. Osovine su mislim RABA-ine, al sumnjam da je u tome problem. Greška je uzimati toliki kontingent vozila odjednom, s obzirom da će isto tako svi odjednom početi da posustaju. Uglavnom, nemam ništa protiv vozila proizvedenih u Rusiji i Belorusiji, jer ipak i njihova industrija ima šta da pokaže na tom polju. Dosta njihovih proizvođača sarađuje ili je u vlasništvu konzorcijuma poreklom iz EU i Japana. AUTO VAZ je preuzeo Renault-Nissan, KAMAZ sarađuje sa Mercedesom, imaju nemali broj proizvođača specijalnih kamiona i mašina (grupa GAZ, URAL itd). Opet, sve navedeno se odnosi na Rusiju, dok Belorusi pomalo zaostaju za konkurencijom iz svog komšiluka. MAZ doduše radi kamione u saradnji sa nemačkim MAN-om, ali autobusi im nisu mnogo napredovali poslednjih godina. BKM je možda malo i napredovao, ali naša iskustva jednostavno nisu dovoljno dobra bila do sad za nastavak saradnje. Možemo ipak uzeti makar i manji kontingent troli iz EU. Recimo, Škoda u saradnji sa IVECO-om, mislim, ima dobar, a opet ne tako skup proizvod poput onih trola koje proizvodi kompanija HESS iz Švajcarske. Ne mora biti baš top što bi se reklo, al zato je tu i neka srednja klasa sa verujem povoljnijim odnosom uloženo dobijeno u poređenju sa onim što dobijamo nabavkom BKM, pa i MAZ trolejbusa.

 

[Biciklistkinja]

Jeftinije i bolje je popraviti ulice da budu ravne nego kupovati trole koje dobro podnose rupe. To je ono što se ovde radi na rešavanju posledica, a ne na rešavanju uzroka.

 

[Bender Rodriguez]

Kesha » Pon Maj 28, 2018 9:02 pm[/url]":2fnfbrf2]Nisu CAF tramvaji rađeni za široki kolosek, već je konfiguracija enterijera, pa i dizajn eksterijera isključivo na izboru kupca. Mogla se izabrati 2+1 konfiguracija sedišta. O malobrojnim manama CAF tramvaja je već bilo reči, pa da se ne vraćamo ponovo na to.

Ok, onda je to glupost onog ko ih je naručio takve.

Greška je uzimati toliki kontingent vozila odjednom, s obzirom da će isto tako svi odjednom početi da posustaju.

Istina, al s druge strane takva zamena voznog parka donosi standardizaciju. Sva vozila će koristiti iste delove, iste servisere, iste obuke, pa na kraju krajeva i iste falinke koje će lakše moći da se predvide i spreče (kad krene isti kvar na 5 vozila logično je očekivati ga i na ostalim). Kao i sve u inženjerstvu, i tu svaka pojava ima i svoje loše i svoje dobre strane. Sad je samo pitanje šta kome više odgovara. Neka preduzeća nemaju problem sa šarenolikim voznim parkom, a nekima je to najgora noćna mora i vole kad im je sve uniformno.

Što se tiče Beloruskih vozila, mislim da koliko si blag prema Ikarbusu toliko si prestrog prema BKMu. Naš Ikarbus eto napreduje poslednjih 20 godina ali sporo i traljavo. Sad, BKM i MAZ stoje poslednjih 10 godina, ali su zato baš pre 15-20 napravili velike korake napred. 90ih su BKMovi bili Zijače na steroidima (tako su i krenuli), a sve što je tad dolazilo sa područja ex-SSSR(danas ZND) izgledalo je isto kao i u vreme Brežnjeva. Onda 2000ih masa fabrika širom ZNDa menja list, i od rogobatnih kanti stižu do nečega što je tad bilo u rangu npr našeg Ikarbusa.
Isto tako, kao što Ikarbus voli da se drži istih tržišta i kupaca, i da pravi po sistemu ''kolko para tolko muzike'', tako i BKM koristi tržište exSSSR, koje ne traži toliko inovacije i komfor nego robusnost i jednostavnu jeftinu proizvodnju. Oni se fokusiraju na ZND, i tamo gde nije ZIU u službi, BKM jeste.

Treba imati u vidu i da je Belorusija 90ih i 2000ih imala mnoštvo problema i troškova, pa su opet uspeli da održe privredu i da napreduju. Njihova industrija nije omiljena na EU tržištu zato što se ni ne fokusira na njega, zbog sankcija. Nego se drže ZND. Mada potpisujem da kad bi im zapad otvorio vrata, da bi i njemu imali šta da ponude. Eto Štedler im je dao da rade neke serije po licenci, a njihove teške mašine(BelAZ i MZKT) poručuju iz celog sveta. A i po nastupu i poslovnoj politici deluju ozbiljnije nego npr naš Jugoimport ili (bivši) FAP, koji su u svakom pogledu potpuno izgubljeni u prostoru i vremenu.

Opet kažem, iz ugla putnika, BKMovi su mašine radni konji, čak bih rekao i više - neka zlatna sredina, kompromis, između komfora i cene. Svakako i oni pate od nekih falinki, al nisu ni te falinke toliko strašne ako se sve to redovno održava, a ovde je to od vajkada bio i ostao problem.

 

[Kesha]

Biciklistkinja » Pon Maj 28, 2018 10:30 pm[/url]":2byf4u5t]Jeftinije i bolje je popraviti ulice da budu ravne nego kupovati trole koje dobro podnose rupe. To je ono što se ovde radi na rešavanju posledica, a ne na rešavanju uzroka.

Pa sad, nije baš ni da BKM dolazi iz zemlje gde je sve idealno, a na kraju krajeva proizvodnja za tržišta u razvoju podrazumeva da će vozila raditi u otežanim uslovima eksploatacije. Ne znam dal se sećaš donacije Austrije u vidu par zglobnih trola Graf&Stift, mislim da je Grac u pitanju. Jedina mana tih trola je to što su bile malo trome, al zato su nudile do tad neviđeni komfor i tišinu putovanja za taj tip vozila. Vešanje odlično i pored činjenice da su predviđene za rad u civilizovanom svetu. Njihova sedišta su završila u par zglobnih BKM trola. Rashodovane su naravno usled nedostatka delova, jer ipak su odudarale od ostatka voznog parka, a verovatno da do delova nije bilo lako ni doći zbog godine proizvodnje pomenutih. Sva vozila namenjena eksploataciji u gradskim sredinama su tvrda. Nije to problem, već je problem što pri nailasku na malo veću neravninu dolazi do vrlo jakog i neprijatnog udarca, što baš i nije normalno, a pričamo u drugoj seriji BKM trola.

Bender Rodriguez

Naravno da Rusi itekako imaju šta da pokažu u auto industriji, a i komercijalni program im nije za potcenjivanje, i u tome se slažemo. Međutim, ovde je više bilo reči o proizvodnom programu beloruskog BKM-a i MAZ-a. Znam samo da su BKM trole stigle sa dosta problema. Recimo, na velikom broju njih klima uopšte nije radila, izolacija instalacija na krovu je bila dosta loše odrađena, pa je bilo i elektriziranja, a znale su i same da ubrzaju. Već sam pisao da su i same konstrukcije pucale. Moguće da je tome kumovalo i pomenuto vešanje. ZIU je već druga priča. Bilo je i dobrih i loših serija. Prve su bile još i najbolje. Bilo je primeraka koje su sastavile skoro 30 godina rada bez značajnih kvarova. Jedino što su trulile, al trule i BKM trole samo tako. Kasnije je već kvalitet opadao sa propadanjem celokupne privrede SSSR-a.

Ne mislim da sam strog prema BKM-u u odnosu na Ikarbus. Ne mogu se baš autobusi i trolejbusi direktno porediti, sem ako i autobus nije pogonjen strujom Elektro vozila imaju vrlo malo mehaničkih delova, a samim tim potencijalno i manje kvarova, tj bar bi tako trebalo da bude. A po gore napisanom, to ipak nije slučaj sa BKM trolama. Treba imati u vidu i poprilično masovnu proizvodnju i beloruskih i ruskih proizvođača raznih tipova vozila, kao i mnogo bolje uslove na tržištu, s obzirom da im je pomenuto poprilično gladno i za autobusima i za kamionima, i uopšte za svim mogućim tipovima vozila. U prilog tome ide i prisustvo kineskih proizvođača komercijalnih vozila u prilično velikom broju. Trolejbusa takođe imaju svuda, pa kakvi god bili, lako će rasprodati domaću proizvodnju, tim pre što mislim da kapacitetom teško da neki proizvođač trola iz EU može da ih zadovolji. Zato možda i izgleda da sam previše kritičan prema BKM-u, pa i MAZ-u, jer su ipak proizveli nama dobro poznata vozila u hiljadama primeraka do sad, pa opet imaju probleme i nedostatke, i to ne baš tako sitne.

 

[Express]

Šteta što GOŠA Smederevska Palanka nije uzeo licencu Škoda Ostrov 22Tr.

Beograd je početkom 21. veka bio blizu veće nabavke ovih trolejbusa, međutim odbijeno je u korist ex-SSSR veza.

Moj otac je radio sa gradom i dolazili nam Česi kući sa prospektima. Sećam se slike ljubičastog prototipa na kome je pisalo 12 Doudlevce. To je naselje u Plzenju.

U odnosu na tadašnji Sovjetski solo vozni park ove zglobne niskopodne Škode su bile kao svemirski brodovi.

Najveća narudžbina je došla iz Brna za 8 vozila. Sa sve dva prototipa plus jednim 22Tr AC koji je završio u Segedinu napravljeno ih je ukupno svega 13 što je znatno manje od broja dovoljnog za postizanje ekonomske isplativosti. Škoda Ostrov 22Tr je bio poslednji proizvod fabrike.

Inače pomenuti model predstavlja zglobnu verziju modela 21Tr koji je počeo da se proizvodi 10 godina ranije. Njih je napravljeno znatno više. Osim trolejbusa postojao je i solo autobus Škoda 21Ab koji je proizveden u manjem broju.

Karakteristika ovih modela jeste velika svetla širina ulazišta koja iznosi čak 1360mm. Zglobni model je specifičan i po tome što umesto četvora ima petora vrata od kojih su treća i četvrta jednokrilna širine 680mm. Ovo je posledica pomeranja zglobnog mehanizma nazad bez smanjenja međuosovinskog rastojanja između druge i treće osovine kako bi se sprečilo prelaženje treće osovine preko ivičnjaka na oštrim krivinama (promena ugla praćenja treće osovine). Umesto toga sredina zglobnog mehanizna se istura na suprotnu stranu vozila.

Zglobna verzija ima duplo veću instaliranu snagu motora od solo verzije (dva motora iste snage, 2x140kW ili 2x175kW) što je u suprotnosti sa odnosom snage i mase kod autobusa.

Očigledno se radi o vozilu namenjenom prevozu velikog broja putnika na usponima nesavladivim šinskim vozilima, recimo trasa linija 46 ili 50 u Beogradu.

Autorska prava za ove modele je moguće kupiti. Time bi bila otvorena mogućnost ugradnje Škoda Transportation Plzenj opreme kao što bi to radila Škoda Ostrov da nije zatvorena.

Škoda Transportation Plzenj samo nadograđuje eketroopremu na prazne gotove šasije autobusa proizvođača kao što su IVECO (bivši Irisbus Karosa, iz češke fabrike), Solaris (i pored toga što Solaris sam proizvodi Trollino modele) ili SOR.

U spojleru priložene slike:

Spojler

^^^Škoda Ostrov 22Tr, Brno serija 2004. god.

^^^Škoda Ostrov 22Tr AC prototip 2006. god., Segedin

Deo prospekta na Nemačkom jeziku sa dijagramom i slikom prototipa 22Tr koji je bio na testu u Plzenju na liniji 12.

 

[direktor]

Znaci moze da se spakuje u ikarbusu takodje to bi bio odlican potez

 

[Дошљак]

Занимљива ова Шкода, стварно би било сјајно да је Гоша узела лиценцу. У том неком периоду је донешена по мени погрешна одлука да се набаве тролејбуси и ЕМВ серије 412 из СССР уместо из Гоше.

 

[hiavata]

Mislim da su EMV RVR-ovi plaćanji (da li delimično ili kompletno) prebijanjem duga i slično, tj nije bilo 100% plaćanje, tako da je to uticalo na izvor odakle su uzimani. Možda nije tačna informacija, nisam potpuno siguran.

 

[Дошљак]

Oтприлике су на исти фазон Клириншког дуга и они и Зијаче. На исти дуг су набављени и Мигови 29 за војску. Moje мишљење је да би било боље да су видели дуг на нешто друго да искористе, нпр. метро, а да ми финансирамо и развијемо домаће ЕМВ и тролејбусе.

 

[solecar]

Vozaču trolejbusa 10.000 dinara kazne zbog priče mobilnim

Saobraćajna policija u Beogradu kaznila je vozača trolejbusa na liniji 28 novčanom kaznom od 10.000 dinara jer je tokom vožnje razgovarao mobilnim telefonom.
Svi ostali vozači na toj liniji koje je saobraćajna policija kontrolisala koristili su slušalice ili hends fri (hands-free) uređaj, navodi se u saopštenju MUP-a.
Dodaje se da su pripadnici saobraćajne policije sproveli kontrolu da li vozači Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd poštuju saobraćanjne propise, kao i da će ova akcija biti nastavljena i u narednom periodu.

izvor: studio B

 

[igorsimic]

Da li se to meni cini, ili direkcija slabije kaznjava vozace zbog toga sto ih nema dovoljno, pa se plase da nece na kraju stvarno imati ko da vozi i ovo malo sto imaju? Pisao sam im za jedan polazak na 21 bukvalno svaki dan covek krene ranije.. Na odgovor direkcije se ceka kao da sam trazio literaturu nuklearne fizike - 30 dana. Kazu mi obavili su oni razgovor i vozac je upozoren i naredni dan covek krene tacno na vreme! Ja reko konacno poceo da radi kako treba posao, i nije dugo trajalo to. Vec dan posle opet po starom, krene po 4 minuta pre polaska! Ne znam da li moze prestati bahatost pojedinih vozaca? Za liniju koja ide na 8 minuta u spicu stvarno je mnogo da krenu 4 minuta pre vremena al dzaba boli uvo i njih i direkciju.

Inace evo jedna slicica

 

[MidnightParkour]

Zašto su sklonili metalni poklopac od točkova?

 

[becks89]

igorsimic » 31 May 2018 04:44 pm[/url]":2rg5ylp4]Da li se to meni cini, ili direkcija slabije kaznjava vozace zbog toga sto ih nema dovoljno, pa se plase da nece na kraju stvarno imati ko da vozi i ovo malo sto imaju? Pisao sam im za jedan polazak na 21 bukvalno svaki dan covek krene ranije.. Na odgovor direkcije se ceka kao da sam trazio literaturu nuklearne fizike - 30 dana. Kazu mi obavili su oni razgovor i vozac je upozoren i naredni dan covek krene tacno na vreme! Ja reko konacno poceo da radi kako treba posao, i nije dugo trajalo to. Vec dan posle opet po starom, krene po 4 minuta pre polaska! Ne znam da li moze prestati bahatost pojedinih vozaca? Za liniju koja ide na 8 minuta u spicu stvarno je mnogo da krenu 4 minuta pre vremena al dzaba boli uvo i njih i direkciju.

Inace evo jedna slicica
download/file.php?id=51539

Pa rok je 30 dana, zato ti i odgovaraju nakon 29
Elem, jel se polazak ispred njega održava po redu vožnje, možda se dešava da ga nema ili da i on ode ranije, pa da se ovaj nesretnik samo drži intervala. Ne vidim poentu bežanja 4 min ranije, on je tu 8h, pa 8h...

 

[igorsimic]

Ma oni sami prekrajaju polaske kako ko hoce. Desilo se skoro, jutro spic i nije odrzan polazak. Vec se ono stvorila guzva al svi racunaju sledeci cim dodje odma ce da krene da bi se drzao intervala, al u stvari kada je dosao sledeci on umesto da omah krene covek lagano pije kaficu 8 minuta da bi tek onda krenuo sto je i rezultiralo da pola ljudi kod Dr. Velizara Kosanovica nije moglo da udje u 21.

Popodne je tek druga prica, tada prvi polazak krene kasnije 2-3 minuta i skupi se guzva u njemu, a sledeci polazak krene 4 minuta ranije prakticno se sustignu i prate se do kraja. Prvi prepun a drugi par putnika a posle nema nijedne 21 po 15 minuta.

Direkcija i te gluposti nema vajde od tolikog pisanja, nema nista od toga. Oni kao obave razgovor sa vozacem 30 dana posle on covek verovatno ne zna sta je juce bilo a kamoli pre 30 dana tako da nema uticaja to jako malo a i oni sami nesto ne pucaju od zainteresovanosti. Imam jedno 5 prijava i isto toliko odgovora za taj isti polazak ali ne vredi..

 

[becks89]

Ovo drugo, to je standard priča, drugi beži od gužve, lagano za ovim, drži ga na stanicu, po našem standardnom metodu i ako su dva ista u stanici, uđi u prvi.
Ovaj prvi se slomi, kasni na naredni polazak, a drugi lagano stiže u njegovo vreme i pravi sebi duplu pauzu.
Direkcija niti ima mogućnosti da kazni niti koga to zanima, ne mogu ni privatnike za koje su nadležni da kontrolišu, generalno anarhija gde god kreneš. Nema tu pravde ni prava, a ni razuma. Poentu ne vidim da bežiš ranije, smena ti je 8h, pa 8h.

 

[Bender Rodriguez]

MidnightParkour » Sub Jun 02, 2018 9:16 pm[/url]":278j6qee]

Zašto su sklonili metalni poklopac od točkova?

Zato što ih mrzi da zavrću šrafove. Plus poklopac po poklopac, četiri na svakom vozilu, pa tako 83 puta... skupi se tu lepa sumica kod otkupljivača sekundarnih sirovina...

 

[becks89]

Prvo niti je metalni, niti je poklopac, ima svoj naziv, ratkapna. Dobar deo toga je bio složen na Dorćolu, vremenom se "izgubilo".
Ne znam kakve šrafove pominješ, ratkapna se montira na drugi princip, na metalni obruč se kači ratkapna, koja ima svoje "zube" pa se tehnički po principu natezanja namešta. Pored estetike koja je jedina prednost, mana je što ne možeš kontrolisati brezone na točku, bez da svaki put skidaš ratkapne. Skineš ih par puta i pucaju, po komadu se kreću oko 25e, što nije mali trošak.

 

[Bender Rodriguez]

Znam odlično kako se zove, upotrebio sam reč poklopac jer je Parkour tako napisao. Samo sam se pitao kad će da se nađe neko da cepidlači zbog toga.

becks89 » Uto Jun 05, 2018 10:30 pm[/url]":3vgqh7iy] vremenom se "izgubilo".

Reci lepo - pokralo se i rasprodalo.

Ne znam kakve šrafove pominješ, ratkapna se montira na drugi princip, na metalni obruč se kači ratkapna, koja ima svoje "zube" pa se tehnički po principu natezanja namešta. Pored estetike koja je jedina prednost, mana je što ne možeš kontrolisati brezone na točku, bez da svaki put skidaš ratkapne. Skineš ih par puta i pucaju, po komadu se kreću oko 25e, što nije mali trošak.

E baš zbog tog stava (koji praktikuje GSP i svaki treći stanovnik ove zemlje) živimo u brlogu već decenijama. Čim nešto zahteva određenu količinu vremena, para ili truda da bi izgledalo lepo, odma ide onaj čuveni stav ''aaa ko ga j***... '' Zato imamo GSP vozila koja izgledaju kao iz Mad Max sveta, otrcane zastave na državnim institucijama, policijska i kola hitne pomoći sa po tri ''uniforme'' i različita natpisa, fasade gde svako fura svoju priču, grafite na spomenicima, itd itd...

 

[becks89]

Bender Rodriguez » 05 Jun 2018 09:45 pm[/url]":ubl32wgw]
E baš zbog tog stava (koji praktikuje GSP i svaki treći stanovnik ove zemlje) živimo u brlogu već decenijama. Čim nešto zahteva određenu količinu vremena, para ili truda da bi izgledalo lepo, odma ide onaj čuveni stav ''aaa ko ga j***... '' Zato imamo GSP vozila koja izgledaju kao iz Mad Max sveta, otrcane zastave na državnim institucijama, policijska i kola hitne pomoći sa po tri ''uniforme'' i različita natpisa, fasade gde svako gura svoju priču, grafite na spomenicima, itd itd...

Nisam tebe ni ispravljao, treba precizirati, jer poklopac je nešto drugo.
Napisao sam "Izgubilo", mislim da je jasno.
Znaš kako, takve neke stvari jako mali broj ljudi zanima i intresuje, bave se time u nekim manjim sistemima.
Kod mene u firmi, 12 vozila ima i svi imaju ratkapne, nije nimalo mali trošak, pogotovo što se često gube, obzirom na rovove od saobraćajnica. Kad se pregleda stanje brezona, dok skineš i vratiš napatiš se, a jako su krhke. Najbolje rešenje su ratkapne, koje su kao prsten preko felne, ne mogu spasti, a može se do šrafova, samo što je cena još veća. E sad, već to prelazi u neke zaluđenike i perfekcionizam, koji retko gde možeš sresti, neko bi karakterisao i kao ludost.

 

[Bender Rodriguez]

Pa ovde se to karakteriše kao ludost. U razvijenom svetu se karakteriše kao nešto što se podrazumeva. Nešto o čemu se uopšte ni ne polemiše, nego se samo prosto uradi. Probaću da budem kratak pa ću reći samo da kako vreme više prolazi to više shvatam značaj onoga što ja zovem ''reprezentativnost''. Bilo preduzeća, fabrike, zemlje, institucije, pa čak i pojedinca.

Ljudi u svetu ne vode računa o svom izgledu, o svom domu, o svom vozilu, pa onda o službenom vozilu, o zgradi, o čemu god... samo zato što 1) imaju para 2)zato što ih teraju propisi/norme. Nego (i) zato što vole to. Zato što shvataju koliko to znači. Da nije isto kad dolaziš na štrokavo i zapušteno radno mesto i kad dolaziš negde gde ti je lepo i sređeno. Ili da li se voziš u vozilu koje ''bitno da se kotrlja'' i u vozilu u kome ti je zapravo lepo i prijatno,a ujedno odaje i utisak ozbiljnosti onog koji mu je vlasnik.

Da ne dužim previše (jer teško mi je da pričam o tome u čisto pisanoj formi) citiraću post sa istom tematikom koji sam svojevremeno napisao o Železnici i njihovom (ne)poimanju reprezentativnosti, imidža, ugleda, kako god ga nazvali... Pa koga ne bude mrzelo nek baci pogled.

Spojler

Bender Rodriguez » Uto Avg 15, 2017 11:53 am[/url]":10zngen7]Apsolutno se slažem sa Stevom. Jasno je da je besparica, jasno je da je prioritet funkcionalnost a ne estetika. Ali ima granica do koje treba ići u tome. Ovde se, nažalost, ta granica drži jako nisko.

Postoji nešto što se zove reprezentativnost. Koji ne podrazumeva samo imidž kompanije i njen PR, nego i to kakva poslovna kultura vlada unutar nje, kako se firma odnosi prema zaposlenima, ali i kako se zaposleni odnose prema firmi i njenoj imovini.

Dok u drugim zemljama bilo koji komad imovine firme ne napušta garažu/depo/radionicu sve dok ne izgleda kao da je staro tek mesec dana, ovde se primenjuje politika ''samo da radi''. Tako je sa vozovima, tako je sa GSPom, vozilima gradskih i hitnih službi, sa inventarom institucija, sa mašinama u fabrikama... tako je čak i sa zgradama. Što nije strašno ako se to dešava ''negde iza kulisa'' i samo u domaćoj, ograničenoj upotrebi. Ali kad šalješ takve primer(k)e širom zemlje i inostranstva, to onda šalje poruku aljkavosti i neprofesionalnosti.

Uz to, srozava se firma kao institucija. Recimo, drugačije se ponaša vozač koji sedi u starom, ali čistom i ispravnom tramvaju, i vozač koji sedi u novijem tramvaju kome čak i kabina izgleda kao svinjac. U Americi vatrogasci, mašinovođe, kamiondžije i vozači autobusa ne lickaju svoja vozila samo zato što moraju. Nego zato što vole. Zato što se ponose time. Sramota ih je da se voze u vozilu koje nije ispravno ili je vidljivo oštećeno i sramota ih je da ostave nered kolegama i budućim generacijama radnika. Čak i kad su im plate male, svi do jednog imaju taj osećaj reprezentativnosti i to što rade, rade uz 100% kapaciteta i privrženosti.

Ali kažem, to je jednostavno i dalje stran koncept ovde i kad ljudima kreneš da pričaš o tome većina te samo bledo gleda. Ili te pitaju dal si normalan da daješ pare da se menja polomljena maska kombija ako i dalje stoji na mestu. Ili da menjaš kolica u vozu koja su iz doba Tita samo zato što su ''malo čuknuta''.
I zato se neretko dešava da nas strane firme i investitori zaobilaze ili da se neka naša preduzeća, čak i kad su funkcionalna, prodaju za daleko manje pare nego što bi se očekivalo. Pričam naravno o slučajevima gde se sve radi transparentno i po PSu, ne o nameštenim tenderima i muljažama.

E sad, istina kad si pravno lice i kad bi da držiš kriterijume svaka intervencija te košta para, a zatim i vremena i nekih resursa, te da je nekad prosto nemoguće održavati granicu na istom nivou non stop. Ali kao što rekoh u prvom pasusu citiranog posta - ovde se ta minimalna granica drži jako jako nisko. I jako retko se podigne a kad treba da se spusti to uvek može.
I premda je to neretko zbog besparice, iskustvo mi je pokazalo da se mnogo češće radi o prostom nemaru prema svemu. Jednostavno ovde ima mnogo ljudi koji pate od jednog seksualnog problema - boli ih patka za sve oko sebe. Uključujući i same sebe. A kamoli bilo šta što nije njihovo.

 

[becks89]

Bender Rodriguez » 05 Jun 2018 10:09 pm[/url]":3vum77z5]Pa ovde se to karakteriše kao ludost. U razvijenom svetu se karakteriše kao nešto što se podrazumeva. Nešto o čemu se uopšte ni ne polemiše, nego se samo prosto uradi. Probaću da budem kratak pa ću reći samo da kako vreme više prolazi to više shvatam značaj onoga što ja zovem ''reprezentativnost''. Bilo preduzeća, fabrike, zemlje, institucije, pa čak i pojedinca.

Ljudi u svetu ne vode računa o svom izgledu, o svom domu, o svom vozilu, pa onda o službenom vozilu, o zgradi, o čemu god... samo zato što 1) imaju para 2)zato što ih teraju propisi/norme. Nego (i) zato što vole to. Zato što shvataju koliko to znači. Da nije isto kad dolaziš na štrokavo i zapušteno radno mesto i kad dolaziš negde gde ti je lepo i sređeno. Ili da li se voziš u vozilu koje ''bitno da se kotrlja'' i u vozilu u kome ti je zapravo lepo i prijatno,a ujedno odaje i utisak ozbiljnosti onog koji mu je vlasnik.

Da ne dužim previše (jer teško mi je da pričam o tome u čisto pisanoj formi) citiraću post sa istom tematikom koji sam svojevremeno napisao o Železnici i njihovom (ne)poimanju reprezentativnosti, imidža, ugleda, kako god ga nazvali... Pa koga ne bude mrzelo nek baci pogled.

Spojler

Bender Rodriguez » Uto Avg 15, 2017 11:53 am[/url]":3vum77z5]Apsolutno se slažem sa Stevom. Jasno je da je besparica, jasno je da je prioritet funkcionalnost a ne estetika. Ali ima granica do koje treba ići u tome. Ovde se, nažalost, ta granica drži jako nisko.

Postoji nešto što se zove reprezentativnost. Koji ne podrazumeva samo imidž kompanije i njen PR, nego i to kakva poslovna kultura vlada unutar nje, kako se firma odnosi prema zaposlenima, ali i kako se zaposleni odnose prema firmi i njenoj imovini.

Dok u drugim zemljama bilo koji komad imovine firme ne napušta garažu/depo/radionicu sve dok ne izgleda kao da je staro tek mesec dana, ovde se primenjuje politika ''samo da radi''. Tako je sa vozovima, tako je sa GSPom, vozilima gradskih i hitnih službi, sa inventarom institucija, sa mašinama u fabrikama... tako je čak i sa zgradama. Što nije strašno ako se to dešava ''negde iza kulisa'' i samo u domaćoj, ograničenoj upotrebi. Ali kad šalješ takve primer(k)e širom zemlje i inostranstva, to onda šalje poruku aljkavosti i neprofesionalnosti.

Uz to, srozava se firma kao institucija. Recimo, drugačije se ponaša vozač koji sedi u starom, ali čistom i ispravnom tramvaju, i vozač koji sedi u novijem tramvaju kome čak i kabina izgleda kao svinjac. U Americi vatrogasci, mašinovođe, kamiondžije i vozači autobusa ne lickaju svoja vozila samo zato što moraju. Nego zato što vole. Zato što se ponose time. Sramota ih je da se voze u vozilu koje nije ispravno ili je vidljivo oštećeno i sramota ih je da ostave nered kolegama i budućim generacijama radnika. Čak i kad su im plate male, svi do jednog imaju taj osećaj reprezentativnosti i to što rade, rade uz 100% kapaciteta i privrženosti.

Ali kažem, to je jednostavno i dalje stran koncept ovde i kad ljudima kreneš da pričaš o tome većina te samo bledo gleda. Ili te pitaju dal si normalan da daješ pare da se menja polomljena maska kombija ako i dalje stoji na mestu. Ili da menjaš kolica u vozu koja su iz doba Tita samo zato što su ''malo čuknuta''.
I zato se neretko dešava da nas strane firme i investitori zaobilaze ili da se neka naša preduzeća, čak i kad su funkcionalna, prodaju za daleko manje pare nego što bi se očekivalo. Pričam naravno o slučajevima gde se sve radi transparentno i po PSu, ne o nameštenim tenderima i muljažama.

E sad, istina kad si pravno lice i kad bi da držiš kriterijume svaka intervencija te košta para, a zatim i vremena i nekih resursa, te da je nekad prosto nemoguće održavati granicu na istom nivou non stop. Ali kao što rekoh u prvom pasusu citiranog posta - ovde se ta minimalna granica drži jako jako nisko. I jako retko se podigne a kad treba da se spusti to uvek može.
I premda je to neretko zbog besparice, iskustvo mi je pokazalo da se mnogo češće radi o prostom nemaru prema svemu. Jednostavno ovde ima mnogo ljudi koji pate od jednog seksualnog problema - boli ih patka za sve oko sebe. Uključujući i same sebe. A kamoli bilo šta što nije njihovo.

Neću se složiti sa tobom oko toga da je besparica razlog. Mnogo drugačije sam gledao na situaciju pre nego što sam počeo da radim u saobraćajnom preduzeću, ja mislim da smo među par firmi gde se stavljaju isključivo original delovi i gde se isti menjaju preventivno. Da budem pošten, kada sam počeo, jako čudno mi je bilo to sve, ali vremenom došao sam i do suštine.
U toku radnog dana 9 vozila saobraća redovno, radi se o preko 150 polazaka na 4 linije, u dve godine koliko sam ovde, nije održan jedan polazak, a jedan je održan sa zakašnjenjem više od 5 minuta. Znači 150 polazaka dnevno, jedan u 2 godine nije održan. Da napomenem, prosek godina je preko 10, a svi su preko 600.000km. Dakle, nije filozofija održavanja novog vozila.
Vratimo se na priču oko održavanja, ako držiš do rejtinga, ne želiš da ti se kvare vozila, jeste uložićeš novac ranije, ali nećeš gubiti polaske, novac, rejting. A deo kao deo, moraćeš zameniti, preventiva je ključ svega, za svaku intevenciju postoji arhiva, kad, šta, kako. Ako je rok 20.000km, menja se na 15000, koštaće te pa će te koštati, danas ili za 10 dana, moraćeš menjati, ništa nisi uštedeo, ništa nisi zaradio, ali nisi urušio rejting.
Dobra slika se gradi godinama, a pada u sekundi.
Ono što je totalno naopako kod nas, neko ko voli svoj posao i trudi se je nenormalan, a normalno je fušariti. Poremećene su nama norme, zato i radimo ovako.

 

[Bender Rodriguez]

Dobro u svakom slučaju mislim da se slažemo da neki osnovni nivo reprezentativnosti mora da postoji, a da se ovde on drži jako nisko.
Nego...

PREŽIVEO PUKOM SREĆOM: Kontaktna trola pešaku isekla vrat!
S. B. M. - G. N. | 06. jun 2018. 11:16 | Komentara: 10

Incident na uglu Kneza Miloša i Nemanjine ulice. Muškarac, star 56 godina, zbrinut u Urgentnom centru

U NESVAKIDAŠNjEM saobraćajnom incidentu, koji se dogodio u utorak oko 16 časova na uglu ulica kneza Miloša i Nemanjine, lakše je povređen pešak, muškarac star 56 godina. On je pukom srećom preživeo, kada je kontkatna trola sa linije 41L spala sa žice i isekla mu vrat! Čovek je kolima Hitne pomoći u svesnom stanju prevezen u Urgentni centar, gde su ga lekari zbrinuli.

Okolnosti ove nesreće zasada su misterija. Ipak, dramatičnoj sceni prisustvovali su i prolaznici, i putnici iz vozila, koje se kretalo ka Banjici.
- Čovek je prelazio ulici, a trola mu je išla u susret - kažu očevici. - U sledećem trenutku, muškarac je bio na asfaltu, ali vozilo ga nije oborilo.

Kako su nam potvrdili iz Dispečerskog centra GSP, ovo je nesvakidašnji slučaj, a mogao je da se završi fatalno.
Pročitajte još - UŽAS U BEOGRADU: Starijem čoveku trolejbus prešao preko ruke!

- Troline motke su pale i oslobodio se konopac. Prolaznika je zakačio po vratu, podigao ga i bacio na asfalt. U konopcu nema struje. Radim 30 godina i ne pamtim da se ovako nešto dogodilo. Sreća, pa je čovek lakše povređen, kanap je mogao da ga prekolje - kaže zaposleni iz Dispečerskog centra.

Tokom policijskog uviđaja, trolejbuske linije u smeru ka Banjici bile su u zastoju, a saobraćaj se u ovom delu grada odvijao otežano.

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... sekla-vrat

Nikad nisam video ovako nešto... :shock:

 

[Somi303]

Дешава се вртно зато што "шерпа" није намотала канап назад, то сам приметио на доста тролејбуса. Када се трола спусти канап остаје да виси уместо да се намота, добро је да човек није настрадао.

Послато са SM-G930F уз помоћ Тапатока