Da prepričam suštinu onog što je rekla.
Umesto redovno procedure ide se na direktne pogodbe države sa stranim izvođačima. Tako se ugovara i cena, pa ne znamo kolika bi bila prava tržišna cena, zato što nema konkursa i više ponuđača koji predlažu cene i međusobno se takmiče. Nego koliko se dogovore u kafani. Tako se dogovaraju i šta treba da se radi. A onda, pošto je to direktna pogodba, a ne javna nabavka, bukvalno sve može da bude i tajna.
Zatim, redovni redosled poteza bi bio :
studije potreba i analize -> idejni projekat -> građevinski projekat -> građenje -> projekat izvedenog stanja
Međutim u ovim pogodbama uglavnom se ugovara da sve radi ista firma. Zato oni mogu da više stvari rade paralelno, pa bude brže ako se političarima žuri. Pa se obično preskače prethodni, javni građevinski projekat, nego se direktno od idejnog projekta ide u gradnju. Kad se ona završi, onda se nacrta to što je napravljeno, šta god to bilo. Tako se uradi projekat izvedenog stanja, a onda UNAZAD i građevinski projekat. Dakle kakav je građevinski projekat prethodno TREBAO BITI da bi se kao njegov rezultat posle dobilo baš to što je izvođač stvarno napravio, šta god to bilo.