Šta je novo?
Od:
Filteri

Tri nova kružna toka na Novom Beogradu kod TC Ušće

direktno.rs

Šapić je juče uvredio srpske inženjere: Sad mu je stigao odgovor od Saobraćajnog fakulteta! | Beograd | Direktno

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić odlučio je da problem saobraćajnih gužvi u glavnom gradu reši postavljanjem semafora uz kružne tokove, a najveća novina biće semafori u najkomplikovanijoj kružnoj raskrsnici - Slaviji. Međutim, gradonačelnik smatra da naši saobraćajni stručnjaci nisu u...
direktno.rs direktno.rs


Dobro došli u klub kolege sa Saobraćajnog, i nas sa FPN-a međnarodnog smera političari karakterišu kao nesposobne za rad u resoru! ☺️🙋‍♂️
 
Ima alternativa ovome u obliku SMT-a preko BPP (a da, ups, zaboravite)…u stv mali metro (uh, ni ovo ne moze)…ma pređite svi na bicikle i to je to (uh, ček, ima li staza svuda)…ma znate šta, zaboravite da sam išta napisao
 
zlatnidecko je napisao(la):
Ne znam da li ste primetili, ali guzve su svuda vece nego prosle godine. Evo Tosin bunar prema Zemunu se raspada, guzva je cesto od Pariske komune do Prilaza.
Kliknite za proširenje...
Setimo se na tu temu i uvođenja (vraćanja) najbesmislenijih semafora na raskrsnici Prvomajska-Zlatiborska-Prilaz-Novogradska, te se stvara čep koji se preliva na sve strane, uključujući Pariske komune. Malo je off topic, mada i nije :unsure:
 
zlatnidecko je napisao(la):
Ne znam da li ste primetili, ali guzve su svuda vece nego prosle godine. Evo Tosin bunar prema Zemunu se raspada, guzva je cesto od Pariske komune do Prilaza.
Kliknite za proširenje...
Ima vise kola. 2010. je bilo 470 000, 2022. oko 600 000 putnickih u Bg. E sada da li je u poslednjih godinu jos vise skocio broj, nema statistike jos uvek.
Dobro i ovako funkcionise sa tolikom kolicinom saobracaja, a nikakvih inovacija. Sve glavne zakrzljale ulice su i dalje zakrzljale kao i 2010. Nista od bitnih ulica nije prosireno i nece ni biti.

Da nije bilo komunizma, ne bi imali ni terazirski tunel, ni te petlje koje imamo sada.
 
Došli smo do tačke kada imamo previše kola (obratite pažnju samo koliko ne BG tablica imamo u gradu poslednjih godina) i kada se rade stvari bez ikakve analize u upliva nezavisnih stručnjaka.
 
Opa, evo jednoga sa kičmom

„Izrečena tvrdnja je netačna i uvredljiva prema mnogobrojnim stručnjacima koji su se školovali na Univerzitetu u Beogradu i koji su svoje znanje, veštine i decenije rada posvetili unapređenju saobraćajne struke, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. U tom smislu, smatramo neutemeljenim tvrdnje pojedinaca koji, očigledno, nisu upoznati sa stanjem i razvojem saobraćajne struke“, rekao je u pisanoj izjavi za N1 prof. Nikola Čelar, diplomirani inženjer saobraćaja i šef Katedre za planiranje i regulisanje saobraćaja Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.
Kliknite za proširenje...
 
n1info.rs

Profesor Saobraćajnog fakulteta demantuje Šapića: Kod Ušća suprotan koncept od onoga što je stav struke

Katedra za planiranje i regulisanje saobraćaja Saobraćajnog fakulteta demantovala je izjavu Aleksandra Šapića da u našoj zemlji ne postoje stručnjaci za Slaviju.
n1info.rs n1info.rs


Profesor Saobraćajnog fakulteta demantuje Šapića: Kod Ušća suprotan koncept od onoga što je stav struke​

Ekonomija Autor: N. V. O. 30. okt 202413:58

Katedra za planiranje i regulisanje saobraćaja Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu demantovala je izjavu gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića da u našoj zemlji ne postoje stručnjaci iz oblasti saobraćajnog inženjerstva koji bi se bavili kružnim tokom na Slaviji i postavljanjem semafora u samom kružnom toku, što je gradonačelnik najavio. Kada je u pitanju kružni tok na Ušću, šef katedre profesor Nikola Čelar za N1 kaže da je primenjen koncept suprotan od onoga što je stav struke.


„Izrečena tvrdnja je netačna i uvredljiva prema mnogobrojnim stručnjacima koji su se školovali na Univerzitetu u Beogradu i koji su svoje znanje, veštine i decenije rada posvetili unapređenju saobraćajne struke, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. U tom smislu, smatramo neutemeljenim tvrdnje pojedinaca koji, očigledno, nisu upoznati sa stanjem i razvojem saobraćajne struke“, rekao je u pisanoj izjavi za N1 prof. Nikola Čelar, diplomirani inženjer saobraćaja i šef Katedre za planiranje i regulisanje saobraćaja Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.

Gradonačelnik Šapić je ocenu o srpskim saobraćajnim stručnjacima izneo dok je podučavao medije i građane kako će se ubuduće koristiti semaforisani kružni tok kod Ušća. Šapić je tom prilikom najavio postavljanje semafora i na drugim kružnim tokovima u gradu, a prvi sledeći na redu je Autokomanda.

Profesor Čelar kaže da „na žalost“ stručnjake sa Saobraćajnog fakulteta niko nije konsultovao prilikom planiranja i izrade ovih projekata, dodajući da „drugačije stručno mišljenje, u ovoj situaciji i pretpostavljamo i u mnogim sličnim, nije bilo poželjno“.

„Stručno mišljenje po pitanju navedenog je nedvosmisleno u celoj struci, ne samo na Saobraćajnom fakultetu – kružne raskrsnice se apriori nikada ne primenjuju u rešavanju problema zagušenja, odnosno povećanju kapaciteta, takozvane protočnosti“, ističe profesor.

On objašnjava da kapacitet kružnih tokova direktno zavisi od „vrednosti protoka vozila“, što znači – ukoliko je protok veći, kapacitet je manji.

„Najefikasniji način regulisanja saobraćaja na osnovnoj uličnoj mreži je primena klasičnih direktnih semaforisanih raskrsnica upravljanih u realnom vremenu sa usklađivanjem rada semafora duž određenih koridora ili u zonama (tzv. ‚pametni semafori‘). Semaforisana kružna raskrsnica nema veći kapacitet od klasične semaforisane raskrsnice i predstavlja iznuđeno rešenje“, kaže profesor.

Kada su u pitanju konkretne raskrsnice o kojima gradonačelnik govori, on kaže da je na primeru kružnog toka kod Ušća primenjen suprotan koncept od onoga što je stav struke.

„Generalno, logičan životni ciklus kružne raskrsnice da se, posle decenija rada, transformiše u semaforisanu kružnu, a nakon dostizanja određenog saobraćajnog opreterećenja ista dekomponuje u klasičnu (direktnu) semaforisanu raskrsnicu. Na primeru kružnog toka na Ušću primenjen je suprotan koncept, odnosno korak u nazad. Zaključak je da navedena transformacija u kružnu nije imala nikakvo stručno opravdanje“, izjavio je profesor.

Kada je u pitanju postavljanje semafora u kružnom toku na Slaviji, on objašnjava da bi to zahtevalo ozbiljniju građevinsku rekonstrukciju, uz eliminaciju ukrštanja sa pešačkim tokovima, sa formiranjem traka u kružnom toku između susednih prilaza za nakupljanje vozila i ističe da je u trenutnoj situaciji to nemoguće izvesti.

Međutim, pre Slavije gradska uprava će se baviti postavljanjem semafora na Autokomandi. Profesor ni u ovom slučaju ne veruje da će semafori poboljšati situaciju.

„Primena svetlosnih signala na Autokomandi je veoma upitna i možda bi bolja varijanta bila ići u smeru transformacije u klasičnu semaforisanu raskrsnicu sa primenom automatskih ili adaptibilnih sistema rada signala (tzv. ‚pamentnih semafora‘). Odabir odgovarajućeg saobraćajnog rešenja na navedenim lokacijama bi zahtevalo detaljne analize kako funkcionisanja predloženih rešenja na nivou pojedinačnih raskrsnica tako i uticaja predloženih rešenja na šire okruženje“, ukazuje sagovornik N1.

Saobraćajne gužve u Beogradu narasle su do te mere da prete da dovedu do potpune blokade saobraćajnog sistema, rekao je nedavno za N1 saobraćajni inženjer Gradimir Stefanović.

Profesor Čelar kaže da je problem saobraćajnog zagušenja u Beogradu višedecenijski i da ima karakter progresivnog napredovanja, što je, prema njegovim rečima, isto svuda u svetu.

Dodaje da se do rešenja može doći kombinacijom mera koje se tiču saobraćaja, ali u većoj meri i urbanizma.

„Rešenja za ublažavanje zagušenja potrebno je potražiti u kombinaciji mera poput kompletiranja nedostajuće saobraćajne infrastrukture, primene savremenih sistema upravljanja, unapređenju javnog prevoza, forsiranju nemotorizovanih vidova kretanja, izrade planova održavanja i slično., ali i u dosta većoj meri u sferi urbanizma – kontrolisane gradnje, zauzimanja zelenih površina, kontrole stepena motorizacije, demografske politike i sično“, objašnjava profesor Čelar.
 
Ovaj saobraćajni haos, koji će za dva dana postati još gori, sada već pravi toliko ogromnu štetu funkcionisanju grada da to već prelazi u oblast kriminala. Pošto se šteta pravi ne samo pojednicima, jer je pogođen ogroman procenat ukupnog stanovništva, nego i biznisu od koga grad živi. On ne može uspešno da funkcioniše ako prevoz između bilo koje dve tačke oduzima najveći deo radnog vremena. To je apsud i nešto se radikalno mora menjati.

Zbog toga bih predložio da se sa promenama krene malo temeljnije, od samih korena problema, a to je za početak informisanje. Da li su postojale ozbiljne analize saobraćaja? Da li je postojao projekat ili ne? Kakav, ako jeste? Ko ga je uradio? Šta je u njemu pisalo kao predlog, ako je išta bilo predloženo? Ko nije hteo da odradi ono što su stručnjaci u tim analizama predlagali, ako su nešto predlagali. Kada se to desilo? Sa kojim oblazloženjem izvršnih odluka? Ko ih je doneo? Neka komisija? Šapić? Neko drugi? Ili je Šapiće hteo, a neko nije hteo da da pare? Ili je neko smatrao da bi pravo rešenje predugo trajalo? Ili niko ni od "stručnjaka" nije znao šta je pravo rešenje, jer su svi sposobni davno otpušteni? Drugi opet kažu da Saobraćajni fakultet niko ništa nije pitao? Da li je to tačno? Itd, itd.

Ovo je besmisleno bauljanje u totalnom mraku. Javnost ne zna ništa ni o čemu, a to je osnovni i apsolutno neophodni element funkcionisanja države. Zbog toga se stvari mogu popraviti SAMO AKO SE KRENE ODATLE. Funkcionisanje javne uprave mora biti javno. Sve što je našim parama plaćeno mora biti javno, lako i brzo dostupno, sem ako eksplicitno nije proglašno tajnim. A i onda se mora znati bar ko je to naredio i sa kojim opravdanjem. I bar TA informacija onda mora biti javna.

Ne sme se dozvoliti da postoji bilo koja stručna analiza koja je javnosti nedostupa. Ili set podataka, kao recimo merenja intenziteta saobraćaja ili nešto slično. Ili osnovne odluke sa sednica gradskih vlasti. Sve to mi plaćamo našim parama i zato rezultati pripadaju nama. Pretvaranje javne vlasti u tajnu vlast je najveća sramota upravo nas. Ako novinarima ne daju informacije, ili ako oni ne rade svoj posao, onda je to zadatak opozicije. Ona mora da ima službu kojoj je čitav zadatak da odmah objavljuje SVE dokumente gradske vlasti koji nisu objavljeni, a za koje ne postoji legalno doneta odluka o tajnosti. A i ako je tako, onda na sva zvona treba da objave KO je doneo takvu odluku, o čemu, i sa kakvim obrazloženjem. Čemu uopšte služi opozicija ako ne rade ni tako elementarnu stvar?

Ovo je dakle sama osnova svega. Početna tačka i koren same mogućnosti rešavanja problema Beograda. A to je dostupnost svih informacija. Prvo moramo uopšte znati šta se dešava. Pošto ove stalne a jalove tužbalice kako nam je teško, vremenom počinju da bivaju otužne ako se pri tome ne radi čak ni ono na šta imamo zakonsko pravo. Na potezu je dakle opozicija koja bi trebala da ima više pristupa informacijma od nas pošto su deo državnog aparata i imaju jasno zakonsko pravo na informisanost. Oni treba da organizuju centar za informisanje javnosti ako to već izvršna vlast ne radi. Inače više ne treba ni glasati za njih jer onda nemaju svrhu.

Kao primer, evo kakva je bila javnost rada gradske vlasti davne 1897. godine. U Opštinskim Novinama su redovno objavljivani zapisnici sa sednica, sa čak i najsitnijim detaljima. Nije li skoro farsično da smo danas, u sred informacione ere, gde je za objavljivanje potrebno samo pritisnuti taster, svetlosnim godinama daleko od nivoa informisanosti i demokratije iz 1897. godine?

Rad odbora opstinskog 1898.01.01.png
 
Треба приметити да је професорово стручно мишљење дијаметрално супротно и од Беобилдовског аксиома да је "кружни ток бољи од класичне семафоризоване раскрснице".

Хоће ли се сад неко наћи да захтева повратак на старо, боље?
 
Пантограф je napisao(la):
Треба приметити да је професорово стручно мишљење дијаметрално супротно и од Беобилдовског аксиома да је "кружни ток бољи од класичне семафоризоване раскрснице".

Хоће ли се сад неко наћи да захтева повратак на старо, боље?
Kliknite za proširenje...
Што се мене тиче, помало личи на:
1730295556518.png
 
Знајући ово друштво верујем да ће сви наћи консензус око једне петљетине која ће девастирати урбани и приобални простор. Назад у 1950-у!

Ценим да нико на саобраћајном факултету није чуо ни за принцип смиривања тензије у саобраћају, успорења али уједначавања просечне брзине, повећања тампон зона, пешачких наспрам коловозних површина, смањења превеликих радијуса скретања у раскрсницама...
 
Консензуса нема и неће га бити.
Свако ко би покушао да на било који начин људе ограничи у погледу коришћења аутомобила не би изгурао мандат.
Дакле - аутомобилизација.
Са друге стране, када нека саобраћајница треба да се прошири или да се изгради нова ту поред проблема финансирања долазимо и до "проблема" експропријације.
Ни "крајцовање" зелених површина науштрб проширења не наилази на одобравање.
Дакле - нећемо аутомобилизацију.
Шта преостаје? Градски превоз.
Градски превоз који 2/3 људи који га користе или не плаћа или не жели да плати.
Свако ко би заиста радио на томе да искорени културу шверцовања и престао да купује социјални мир и гласове такође не би изгурао мандат јер је највећа јерес рећи да градски превоз мора да се плати.
И тако у круг.
 
Предлагао је Добровић петљу ("саобраћајни зглоб") на конкурсу за уређење Савске падине. Краљина. После је у приватној коресподенцији писао: "Па шта, има и у Стокхолму". Ко Гангула! Пише то код Марте Вукотић Лазар, или другде.

Приобални булевар по Гангулиној замисли не сме да се спроведе испред прилаза мостовима у истом нивоу. Једноставно - не сме. Коваљевски га је пре рата планирао у два нивоа. Ово сад је саобраћајно најнеписменија идеја свих времена.

По мени је овде решење вратити на старо и не омогућавити везу од Бранковог до "Новог српског" моста, тј. циљано оставити мрежу у зони Старог сајмишта закржљалом. Веза са савским блоковима преко Милентија Поповића је издржала пробу времена - нема никад застоја ка блоковима (ка Теразијском тунелу ће, нормално, увек бити застоја).
 
Poslednja izmena:
Petlja je uvek ružna i kvari prostor, ali kod Brankovog mosta nema drugog rešenja. Na relativno malom prostoru (za taj nivo saobraćaja) se sustiče neverovatnih ŠEST magistralnih ulica: Bulevar Mihajla Pupina, Bulevar Nikole Tesle, Milentija Popovića, Vladimira Popovića, budući veliki most umesto ovog koji se ruši i Brankov most. Naravno da je veće zagušenje u starom delu Beograda koje se prenosi i ovde, ali ovo je ipak previše ukrštanja velikih ulica da bi se moglo bez ozbiljne petlje. Čak i kad bude napravljen metro i tunel, i ako se insistira na smanjenju saobraćaja, što naravno treba raditi, ovde bez petlje vremenom neće moći da bude bitno bolje. Jedostavno ima previše magistralnih ulica koje se ulivaju u relativno malu površinu. Pri tome na sreću ima dovoljno prostora za petlju: Između nedovršene zgrade NIS-a i tržnog centra, i između Milentija Popovića i Sajmišta. Tu je sada livada.
 
Rešenje je prosto, makar što se tiče raskrsnice:
Razbucati kružno ostrvo, asfaltirati i iscrtati ponovo trake, ne dirati prošireni deo kolovoza do daljnjeg.
I to je privremeno rešenje, zato što nam predstoji povezivanje sa Vladimira Popovića, a to podrazumeva nivelaciju terena zbog trenutnog blagog pada ka toj strani, tako da će se uskoro ponovo raditi rekosntrukcija.
Suštinski - jedan vikend po lepom vremenu uz dobru organizaciju, i haos se vraća na malo umerenije stanje kakvo je bilo pre kružnog toka.

Rešenje što se tiče gradonačenika je još prostije, samo to već nije inženjerski problem....
 
Da, to je vrlo moguće, i to smo ranije spominjali, gradnjom TC Ušće je zauvek izgubljena prilika da se napravi denivelisano isključenje u desno, pa ispod bulevara do Vladimira Popovića.
Ali, u krajnoj liniji, i bez tog levog skretanja sa mosta, ako se samo uradi uključenje na most iz V. Popovića, smanjuje se pritisak na M.Pupina i M. Popovića, vozila iz "Gagarinovih" blokova bi samo produžila pravo u V. Popovića.

A onda bi i naknadna skretanja levo, ova postojeća, bila lakša, duži može i interval...
 
Ja rusa osim u kaficima i na vracarskim trotoarima nisam video, a saobracaj se pogorsao u svim delovima grada ukljucujuci i elitno mirijevo 3 . Ali dobro moze se reci da je za kolaps u saobracaju kriva post korona i rat u ukrajini lakse je tako
 
Ne vidim da nezadovoljstvo gradjana moze da ima bilo kakav efekat na funkcionisanje gradske vlasti.
Ono sto se piše na ovom forumu je prema tome besmisleno.
Sve te ideje i predlozi se nece ostvariti.
Beograd je 2 do 3 puta izabrao Šapica. MIslim da mu je ovo 3. put. Beograd je oduvek zeleo ovo. Ljudi su slobodni da voze, kao u Kairu, samo im nije rekao da ako svi hoce da ostvare istu zelju da je to nemoguce. A to ogranicenje je osnovni imperativ civilizacije. Tako, odustali smo od civilizacije, kao i u slucaju aero zagadjenja. Ovo je trijumf nase hajducke tradicije. Mozda bi imalo smisla da se na automobile postave celicni kljunovi (ramming devices) pa da ljudi silom probijaju raskrsnice. Pa ko ima najaca kola, prolazi. Ko je najveci delija.

Deautomobilizacija kao najlogicnije resenje je nemoguca.
Za gradjane je vožnja automobila daleko vise od pitanja statusa.
To je pitanje identiteta jer se preko posedovanja i voznje automobila gradjani identifikuju sa nekim zamišljenim boljim životom i tako nalaze mir sa samim sobom.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh