Trg Slavija
- Začetnik teme 2012
- Datum pokretanja
Предлог Пашићевског решења за Славију, у основи:
- укида се кружни ток
- трг укључује постојећу фонтану, која тако од промашене постаје погођена инвестиција
- трг укључује нову репрезентативну зграду са јавном наменом и пешачки врло активним приземљем, што привлачи пешаке.
Индикативно је показан и тунел за пешаке до улице С. Саве, која постаје пешачка зона.
Као што показују скице погледа из ваздуха, тако би Славија, од постојеће урбанистичке "рупе" града, која је трг само у имену, постала прави репрезентативни трг, сличан Пашићевом, и веза на пешачку зону улице С. Саве и Врачарског платоа.
П.С.
Лакоћа протока аутомобила није приоритет, штавише није ни пожељно да велики број аутомобила бира Славију за свој брз пут.
- укида се кружни ток
- трг укључује постојећу фонтану, која тако од промашене постаје погођена инвестиција
- трг укључује нову репрезентативну зграду са јавном наменом и пешачки врло активним приземљем, што привлачи пешаке.
Индикативно је показан и тунел за пешаке до улице С. Саве, која постаје пешачка зона.
Као што показују скице погледа из ваздуха, тако би Славија, од постојеће урбанистичке "рупе" града, која је трг само у имену, постала прави репрезентативни трг, сличан Пашићевом, и веза на пешачку зону улице С. Саве и Врачарског платоа.
П.С.
Лакоћа протока аутомобила није приоритет, штавише није ни пожељно да велики број аутомобила бира Славију за свој брз пут.
Алтернативни, амбициознији предлог, са пешачком зоном која се продужава до Врачарског платоа - шетате од фонтане до храма С. Саве и обрнуто.
Улица Краља Милутина, испред Народне Банке Србије, и остале попречне улице, преузимају везу возила између два паралелна правца.
Улица Краља Милутина, испред Народне Банке Србије, и остале попречне улице, преузимају везу возила између два паралелна правца.
И трећа варијанта:
- укида се само јужни део кружног тока
- фонтана спојена само према југу - са Ул. С. Саве, за пешачку зону фонтана-храм
- нема нове зграде.
Ова варијанта није тако привлачна и пожељна као претходне, али је најлакша и најбржа за изведбу.
Као и прва варијанта, и ова може бити прва фаза реализације претходне варијанте (са пешачким тргом на обе стране фонтане).
У привременом одсуству нове репрезентативне зграде на северу, ЈАТ кулу (хотел Славија) би требало дотерати и у изгледу и у (више јавној) намени, нарочито у приземљу.
П.С.
У овом концепту, велелепни споменик некоме се може сместити на садашњем платоу.
- укида се само јужни део кружног тока
- фонтана спојена само према југу - са Ул. С. Саве, за пешачку зону фонтана-храм
- нема нове зграде.
Ова варијанта није тако привлачна и пожељна као претходне, али је најлакша и најбржа за изведбу.
Као и прва варијанта, и ова може бити прва фаза реализације претходне варијанте (са пешачким тргом на обе стране фонтане).
У привременом одсуству нове репрезентативне зграде на северу, ЈАТ кулу (хотел Славија) би требало дотерати и у изгледу и у (више јавној) намени, нарочито у приземљу.
П.С.
У овом концепту, велелепни споменик некоме се може сместити на садашњем платоу.
SRBO
Advanced
Може и тако, јефтиније је сигурно него мој предлог да се "упетља"
Ovo ne rešava ni jedan od glavnih problema Slavije. Pešaci koče protok vozila prelazima, ali ako se pešaci izmeste dalje (kao što su uradili), onda se prostor umrtvljuje i ne služi ničemu (treuntno stanje). Pritom ne vidim svrhu platoa na Slaviji, kad prisustvo pešaka tamo zavisi isključivo od prisustva javnog prevoza (što je opet vidljivo trenutnim stanjem nakon izmeštanja stanica dalje od kružnog toka). Ovo bi samo dodatno ubilo saobraćaj u gradu.
Иако је предлог само концептуално урбанистички, па је нова зграда била показана као најобичнија кутија, ево пар шаљивих слика да назначи како је то одлично место за нову иконичну зграду у Београду, близу иконичног храма С. Саве.
Стил је ствар личног укуса, да ли неко жели супер-традиционални или супер-модерни, лепи или ружни.
Слободно замислите, скицирајте или фотомонтирајте какву зграду би Ви ту радо видели.
П.С.
Коментар за Г. Миах, који пише: "Ovo ne rešava ni jedan od glavnih problema Slavije. Pešaci koče protok vozila."
Можда нисте читали текст уз слике, који каже: "Лакоћа протока аутомобила није приоритет, штавише није ни пожељно да велики број аутомобила бира Славију за свој брз пут."
Према томе, овај предлог заиста не решава ниједан од главних проблема Славије, за неког као Г. Миах, ком су главни проблеми лакши проток возила, ког коче пешаци.
За неког ком су главни проблеми Славије то што нема пешака (јер су их избацили они који виде лак проток возила као приоритет центра града - што ту само привлачи још више возила и ствара више закрчења), ово решава главне проблеме Славије, и граду даје један фантастичан нови пешачки трг, повезан са храмом пешачком зоном, те спасава велелепну фонтану од садашњег позиционог бесмисла.
Стил је ствар личног укуса, да ли неко жели супер-традиционални или супер-модерни, лепи или ружни.
Слободно замислите, скицирајте или фотомонтирајте какву зграду би Ви ту радо видели.
П.С.
Коментар за Г. Миах, који пише: "Ovo ne rešava ni jedan od glavnih problema Slavije. Pešaci koče protok vozila."
Можда нисте читали текст уз слике, који каже: "Лакоћа протока аутомобила није приоритет, штавише није ни пожељно да велики број аутомобила бира Славију за свој брз пут."
Према томе, овај предлог заиста не решава ниједан од главних проблема Славије, за неког као Г. Миах, ком су главни проблеми лакши проток возила, ког коче пешаци.
За неког ком су главни проблеми Славије то што нема пешака (јер су их избацили они који виде лак проток возила као приоритет центра града - што ту само привлачи још више возила и ствара више закрчења), ово решава главне проблеме Славије, и граду даје један фантастичан нови пешачки трг, повезан са храмом пешачком зоном, те спасава велелепну фонтану од садашњег позиционог бесмисла.
Pročitao sam ja sve, ne brinite. Ja samo vidim da Vi i dalje pristupate urbanističkim rešenjima ne-urbanistički. Slavija je pretežno saobraćajni čvor, ne pešački. Gušenjem saobraćaja da biste spojili pešake ne postižete ništa osim da dodatno pogoršate stvar. Pritom, ponavljam, i ti pešaci koji su tu, tu su prvenstveno zbog presedanja sa jednog vozila GSPa na drugi, ne zato što rade pešačko razgledanje od Hrama do Kalemegdana. Da ne pominjem da najveći broj ljudi ne bi voljno ni u ludilu prepešačio od Hrama do Kalemegdana ako ima opciju prevoza, ma kakvu građevinu vi montirali pored fontane. Ne možete na silu da iščupate saobraćajni čvor iz centra grada bez ikakve adaptacije ostatka grada i da očekujete 0 posledica, posebno ne uz obrazloženje da bi Vama tako lepše izgledalo.
Urbano planiranje se ne zasniva na estetici i na tome šta je Vama (ili bilo kome drugom) lično lepo i interesantno. Urbano planiranje se zasniva na detaljnoj analizi postojećih kapaciteta i načina korišćenja, zatim potreba i nedostajućih funkcija neposredne lokacije, šireg i užeg okruženja i globalne lokacije (grada), kao i efekata koje će projekat koji predložite na osnovu prvih analiza imati na sve to. A onda kada sve to preradite i prepravite sto puta, pa raspletete tako da funkcioniše, možete da pričate o tome šta uraditi da Vam izgleda "lepo" (pod navodnicima jer je i to šta je lepo vrlo promenjljivo od osobe do osobe).
Urbano planiranje se ne zasniva na estetici i na tome šta je Vama (ili bilo kome drugom) lično lepo i interesantno. Urbano planiranje se zasniva na detaljnoj analizi postojećih kapaciteta i načina korišćenja, zatim potreba i nedostajućih funkcija neposredne lokacije, šireg i užeg okruženja i globalne lokacije (grada), kao i efekata koje će projekat koji predložite na osnovu prvih analiza imati na sve to. A onda kada sve to preradite i prepravite sto puta, pa raspletete tako da funkcioniše, možete da pričate o tome šta uraditi da Vam izgleda "lepo" (pod navodnicima jer je i to šta je lepo vrlo promenjljivo od osobe do osobe).
Поштовани Г. Миах,
Драго ми је да сте прочитали све што написах. Молим, само тако наставите.
Очито имамо два потпуно различита схватања шта добар урбанизам јесте.
Добар урбанизам је за мене урбанизам за пешаке, а за Вас урбанизам за возила.
Мене не занима много естетика (шта лепо изгледа), зато сам фотомонтаже стилова назвао шаљивим и дао два сасвим супротна стила.
Занима ме квалитетан живот града, где су приоритет људи а не машине, пешаци а не аутомобили.
Ваш приступ урбанизму, као функционализму саобраћаја, ме занима само као ствар коју треба одлучно одбацити где год се појави - јер је произвео само урбане катастрофе, као оваква Славија.
Не занима ме одржавање нечег што јесте таквим, само зато што такво јесте, на што се Ви фокусирате.
Занима ме шта би нешто било боље да буде.
Славија, по својој централној локацији, није место за велико саобраћајно чвориште, већ за лепи градски трг.
Где пешаци неће ту бити само због преседања аутобуса, него због фонтане, дружења на тргу, јавних намена у новој згради, као на Тргу Републике или Пашића.
Као на Славији каква је животна некад била, док је било мање аутомобила, а више киоска.
Уместо рушења, треба градити.
Огромне саобраћајне петље су по својој природи анти-урбане, па зато спадају на коридоре аутопутева и на периферију града.
Брзи превоз (метро, аутопутеви, аутопречице) се у хуманом граду укопава.
Зар ћемо остати запамћени као садо-мазохистичка генерација, која не зна направити ниједан нови лепи трг за људе, већ зна правити само анти-урбана саобраћајна чворишта, чак и у центру града?
А људи, због икаквог угодног доживљаја, морају да иду у градске просторе које су направиле старе генерације пре 2. светског рата.
Пишете:
"Da ne pominjem da najveći broj ljudi ne bi voljno ni u ludilu prepešačio od Hrama do Kalemegdana ako ima opciju prevoza."
Одговарам:
Највећи број људи би био пресрећан кад би имао могућност да пешачи од Калемегдана до храма.
То је идеал хуманог београдског урбанизма већ деценијама.
Например пракса пешачке улице Краља Милана, за шетњу од Калемегдана до Славије, Недељом.
Као што су милиони у Риму или неком другом таквом граду, и грађани и туристи, пресрећни тиме да цели дан могу пешачити по граду.
То је идеал светског хуманог урбанизма већ више од пола столећа, након одбацивања ЦИАМ-овског функционализма и америчког града за аутомобиле, чији принципи изгледа руководе Ваше саобраћајно размишљање.
Градска управа, следећи успешан пример Љубљане, је напокон схватила добробити пешачкога града и кренула у том смеру.
Добробити и за грађане, и за економију кроз приход од туриста.
Сада се ради да се пешачки повеже Калемегдан и Михаилова са "Београдом на води".
Али значајније је пешачки повезати Калемегдан и Михаилову са храмом С. Саве, јер су то две највеће атракције града.
Све оно што се гради у "Београду на води" није ни близу атрактивно као храм, нити има ишта близу од његове емоционалне важности.
Људе треба научити основе хуманог урбанизма:
- да се у центар града иде јавним превозом,
- да је добар и хуман град онај ко је добар за пешаке, а лош за аутомобиле, као што већина успешних старих градова (где посетиоци у правилу иду) доказују својим пешачким зонама и уским улицама, које имају дефиницију за човеково мерило и брзину.
Град (и било шта друго) се далеко боље, здравије и угодније доживљава шетњом него вожњом у аутобусу или аутомобилу.
Јер смо направљени као људи од крви и меса, са брзином 5 км/час, а не као машине са брзином 50 км/час.
Брза храна је лоша храна. Брзи град је лош град.
Брзи живот је кратак живот, као што доказују сви ови несрећници који масовно гину у аутомобилском саобраћају овог врелог месеца.
Пешачење је здраво, а вожња у седалу нездрава - ту је један од основа масовних болести (као срца) богатих земаља, где људи не пешаче.
Надам се да ћу имати још прилике за одлучно одбацивање катастрофалног саобраћајно-функционалистичког поимања града, и брањење пешачког града - спорог, здравог и угодног.
Дајем две слике као илустрацију овог супростављања: града-за-аутомобиле (којег Ви заступате), наспрам града за пешаке (којег заступам).
Драго ми је да сте прочитали све што написах. Молим, само тако наставите.
Очито имамо два потпуно различита схватања шта добар урбанизам јесте.
Добар урбанизам је за мене урбанизам за пешаке, а за Вас урбанизам за возила.
Мене не занима много естетика (шта лепо изгледа), зато сам фотомонтаже стилова назвао шаљивим и дао два сасвим супротна стила.
Занима ме квалитетан живот града, где су приоритет људи а не машине, пешаци а не аутомобили.
Ваш приступ урбанизму, као функционализму саобраћаја, ме занима само као ствар коју треба одлучно одбацити где год се појави - јер је произвео само урбане катастрофе, као оваква Славија.
Не занима ме одржавање нечег што јесте таквим, само зато што такво јесте, на што се Ви фокусирате.
Занима ме шта би нешто било боље да буде.
Славија, по својој централној локацији, није место за велико саобраћајно чвориште, већ за лепи градски трг.
Где пешаци неће ту бити само због преседања аутобуса, него због фонтане, дружења на тргу, јавних намена у новој згради, као на Тргу Републике или Пашића.
Као на Славији каква је животна некад била, док је било мање аутомобила, а више киоска.
Уместо рушења, треба градити.
Огромне саобраћајне петље су по својој природи анти-урбане, па зато спадају на коридоре аутопутева и на периферију града.
Брзи превоз (метро, аутопутеви, аутопречице) се у хуманом граду укопава.
Зар ћемо остати запамћени као садо-мазохистичка генерација, која не зна направити ниједан нови лепи трг за људе, већ зна правити само анти-урбана саобраћајна чворишта, чак и у центру града?
А људи, због икаквог угодног доживљаја, морају да иду у градске просторе које су направиле старе генерације пре 2. светског рата.
Пишете:
"Da ne pominjem da najveći broj ljudi ne bi voljno ni u ludilu prepešačio od Hrama do Kalemegdana ako ima opciju prevoza."
Одговарам:
Највећи број људи би био пресрећан кад би имао могућност да пешачи од Калемегдана до храма.
То је идеал хуманог београдског урбанизма већ деценијама.
Например пракса пешачке улице Краља Милана, за шетњу од Калемегдана до Славије, Недељом.
Као што су милиони у Риму или неком другом таквом граду, и грађани и туристи, пресрећни тиме да цели дан могу пешачити по граду.
То је идеал светског хуманог урбанизма већ више од пола столећа, након одбацивања ЦИАМ-овског функционализма и америчког града за аутомобиле, чији принципи изгледа руководе Ваше саобраћајно размишљање.
Градска управа, следећи успешан пример Љубљане, је напокон схватила добробити пешачкога града и кренула у том смеру.
Добробити и за грађане, и за економију кроз приход од туриста.
Сада се ради да се пешачки повеже Калемегдан и Михаилова са "Београдом на води".
Али значајније је пешачки повезати Калемегдан и Михаилову са храмом С. Саве, јер су то две највеће атракције града.
Све оно што се гради у "Београду на води" није ни близу атрактивно као храм, нити има ишта близу од његове емоционалне важности.
Људе треба научити основе хуманог урбанизма:
- да се у центар града иде јавним превозом,
- да је добар и хуман град онај ко је добар за пешаке, а лош за аутомобиле, као што већина успешних старих градова (где посетиоци у правилу иду) доказују својим пешачким зонама и уским улицама, које имају дефиницију за човеково мерило и брзину.
Град (и било шта друго) се далеко боље, здравије и угодније доживљава шетњом него вожњом у аутобусу или аутомобилу.
Јер смо направљени као људи од крви и меса, са брзином 5 км/час, а не као машине са брзином 50 км/час.
Брза храна је лоша храна. Брзи град је лош град.
Брзи живот је кратак живот, као што доказују сви ови несрећници који масовно гину у аутомобилском саобраћају овог врелог месеца.
Пешачење је здраво, а вожња у седалу нездрава - ту је један од основа масовних болести (као срца) богатих земаља, где људи не пешаче.
Надам се да ћу имати још прилике за одлучно одбацивање катастрофалног саобраћајно-функционалистичког поимања града, и брањење пешачког града - спорог, здравог и угодног.
Дајем две слике као илустрацију овог супростављања: града-за-аутомобиле (којег Ви заступате), наспрам града за пешаке (којег заступам).
PIGLET
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 13.06.2007.
- Poruke
- 900
- Pohvaljen
- 1.561
Slavija jeste prvenstveno saobracajni cvor i sva pesacka ili velika vecina kretanja su uslovljeni konekcijama tj vezama JPa.
Ovom izvedbom je obesmisljeno prvobitno resenje sa podzemnom pesackim prelazima koji bi prvenstveno koristili pesacima (najkraci put od polazne do ciljne tacke), a samim tim i protocnosti saobracaja jer bi eliminisali ukstanja tokova u nivou sto bi omogucilo brzo napustanje KTa sto je sad uzrok zagusenja.
Naravno da ti podzemnu prolazi trebaju biti humani: prodavnice sa strane, dobra rasveta, odrzavanje cistoce..Dokaz za to su sasvim funkcionalni prolazi u Bul. M .PUPINA, Terazijama, Sajmu...
E sad zasto je projekat iznenjen treba pitati "naucnike" iz gradske uprave.Mozemo samo da pretpostavimo...
Ovom izvedbom je obesmisljeno prvobitno resenje sa podzemnom pesackim prelazima koji bi prvenstveno koristili pesacima (najkraci put od polazne do ciljne tacke), a samim tim i protocnosti saobracaja jer bi eliminisali ukstanja tokova u nivou sto bi omogucilo brzo napustanje KTa sto je sad uzrok zagusenja.
Naravno da ti podzemnu prolazi trebaju biti humani: prodavnice sa strane, dobra rasveta, odrzavanje cistoce..Dokaz za to su sasvim funkcionalni prolazi u Bul. M .PUPINA, Terazijama, Sajmu...
E sad zasto je projekat iznenjen treba pitati "naucnike" iz gradske uprave.Mozemo samo da pretpostavimo...
Поштовани Г. Пиглет,
Жалосна чињеница да Славија јесте првенствено саобраћајни чвор а не градски трг, није за мене разлог да подржавам одржање таквог непожељног постојећег стања.
Већ је разлог да постојеће стање критикујем као концептуално погрешно, и предлажем много кориснији концепт пешачког трга.
Разумем ваш скептицизам:
Ако градска управа није било довољно мудра и увиђајна да направи пешачке тунеле, како од ње очекивати да направи пешачки трг?
Међутим, оптимиста сам јер сматрам да градска управа (да би остала на власти или дошла на власт) учи из својих грешака, или грешака својих претходника.
Сам живот нам пре или после покаже шта је добро а шта није, као што нам је јасно показала реновација Славије.
Жалосна чињеница да Славија јесте првенствено саобраћајни чвор а не градски трг, није за мене разлог да подржавам одржање таквог непожељног постојећег стања.
Већ је разлог да постојеће стање критикујем као концептуално погрешно, и предлажем много кориснији концепт пешачког трга.
Разумем ваш скептицизам:
Ако градска управа није било довољно мудра и увиђајна да направи пешачке тунеле, како од ње очекивати да направи пешачки трг?
Међутим, оптимиста сам јер сматрам да градска управа (да би остала на власти или дошла на власт) учи из својих грешака, или грешака својих претходника.
Сам живот нам пре или после покаже шта је добро а шта није, као што нам је јасно показала реновација Славије.
V
Vračarac
Guest
Dr.c potpisujem svaku rec, jos kao primer staviste Rim grad u kojem sam proveo 2 najlepse godine zivota uceci jezik. Pesacka zona koja se pravi kod nas u meni budi secanje na Rim i na citavu Italiju. Piazza Navona i fontana cetiri reke nema dalje 
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.361
- Pohvaljen
- 48.140
Koliko pisanija i filozofiranja oko nečega što je već gotovo i što se neće menjati. I da bi se na kraju sve svelo na ovakvu izjavu:
P.S.
A da, i ove komparativne slike su takođe onako baš lepo odrađene. Dva ekstrema, sa dva različita kraja sveta. A sve u nastojanju da se izgradi teza da Beograd kao čvorište Balkana sa svojih 1,6 miliona stanovnika treba da se ugleda na usputno stajalište Ljubljanu sa svojih čitavih 400.000...
Ovo nadmašuje čak i neka poređenja i izvođenja koja se mogu čuti u Skupštini...
P.S.
A da, i ove komparativne slike su takođe onako baš lepo odrađene. Dva ekstrema, sa dva različita kraja sveta. A sve u nastojanju da se izgradi teza da Beograd kao čvorište Balkana sa svojih 1,6 miliona stanovnika treba da se ugleda na usputno stajalište Ljubljanu sa svojih čitavih 400.000...
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=648552#p648552:3pocxbdg je napisao(la):Vračarac » Sre Avg 14, 2019 1:46 pm[/url]":3pocxbdg]Pesacka zona koja se pravi kod nas u meni budi secanje na Rim i na citavu Italiju. Piazza Navona i fontana cetiri reke nema dalje
U kom li ti filmu živiš, blago tebi...
Коментар на:
"Koliko pisanija i filozofiranja oko nečega što je već gotovo i što se neće menjati."
Ништа није већ толико готово да се једном неће мењати.
Славија је толико концептуално лоше реновирана да ће се убрзо морати мењати, јер људи не трпе дуго да се за њихов новац и за њихов живот праве такве ствари.
Где редар њих новчано кажњава за претрчавање улице са које је скинут пешачки прелаз, уместо да се судски гоне сви они који су смислили и одобрили такво прогањање пешака.
У вези замерке на "примере са два различита краја света", пешачки тргови и ауто-петље се налазе и у Риму, и у скоро сваком светском граду.
Поанта је у томе да пешачки тргови припадају градским и стамбеним центрима, а ауто-петље обилазницама и главним ауто коридорима.
Разлика у броју становника не значи да се Београд не треба угледати на Љубљану, и остале градове (мале или велике), у оном шта су они урадили боље и пре.
Ако сматрате да се не треба угледавати на Љубљану и остале градове са доминатно пешачким концептом за центар града, на кога сматрате да се треба угледати?
"Koliko pisanija i filozofiranja oko nečega što je već gotovo i što se neće menjati."
Ништа није већ толико готово да се једном неће мењати.
Славија је толико концептуално лоше реновирана да ће се убрзо морати мењати, јер људи не трпе дуго да се за њихов новац и за њихов живот праве такве ствари.
Где редар њих новчано кажњава за претрчавање улице са које је скинут пешачки прелаз, уместо да се судски гоне сви они који су смислили и одобрили такво прогањање пешака.
У вези замерке на "примере са два различита краја света", пешачки тргови и ауто-петље се налазе и у Риму, и у скоро сваком светском граду.
Поанта је у томе да пешачки тргови припадају градским и стамбеним центрима, а ауто-петље обилазницама и главним ауто коридорима.
Разлика у броју становника не значи да се Београд не треба угледати на Љубљану, и остале градове (мале или велике), у оном шта су они урадили боље и пре.
Ако сматрате да се не треба угледавати на Љубљану и остале градове са доминатно пешачким концептом за центар града, на кога сматрате да се треба угледати?
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.361
- Pohvaljen
- 48.140
Jedno je ugledanje, drugo je slepo kopiranje. Neki na ovom forumu to nikako da nauče.
Слепо копирање? Где га видите?
Пешачки концепт за град није ништа шта је измислила Љубљана прошле године, то је доминантни концепт савременог урбанизма, од напуштања ЦИАМ-изма и града за аутомобиле још давних 1960-тих.
(Например, конзултирајте чувену књигу "Смрт и живот великих америчких градова" Џејн Џејкобс, из давне 1961-е.)
Пешачки концепт за град није ништа шта је измислила Љубљана прошле године, то је доминантни концепт савременог урбанизма, од напуштања ЦИАМ-изма и града за аутомобиле још давних 1960-тих.
(Например, конзултирајте чувену књигу "Смрт и живот великих америчких градова" Џејн Џејкобс, из давне 1961-е.)
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.361
- Pohvaljen
- 48.140
Kako vam samo ne dosadi da svake godine drvite o tom ''automobilskom urbanizmu''...
Kad god se na Beobuildu javi neki urbanistički problem, uvek se javi ekipa ljudi sa unapred spremljenim odgovorom - automobilski urbanizam je kriv za sve. Nema automobila, nema problema. Uvedimo pešačke zone i svi naši problemi će se rešiti.
Kad god se na Beobuildu javi neki urbanistički problem, uvek se javi ekipa ljudi sa unapred spremljenim odgovorom - automobilski urbanizam je kriv za sve. Nema automobila, nema problema. Uvedimo pešačke zone i svi naši problemi će se rešiti.
Наравно да ми не досади.
Говорим то "сваке године", одувек, знајући из личног искуства колико су бољи и здравији градови који су имали свести и снаге да проведу тај концепт.
Неће ми досадити све док тај концепт пешачког града не постане доминантан у свести већине људи, и тиме дође до преуређења у хумани град.
Тако да не живим у оваквом ауто закрчењу, загађењу и анти-урбанизму саобраћајних чворова.
Јер аутомобилски анти-урбанизам, кроз свест људи, јесте досада био крив за погрешно "решавање" већине урбаних проблема, као што катастрофа на Славији одлично показује.
П.С.
Дарко Марушић је Церак Винограде пројектовао пре 1980-те. Миле Лојаница блок 19а пре 1977-е. Са пешачким концептом.
Али је урбанизам града нажалост све до сада (2019-те) остао у домену саобраћајаца који су бринули о протоку возила много више него о укупној квалитети живота у граду.
Говорим то "сваке године", одувек, знајући из личног искуства колико су бољи и здравији градови који су имали свести и снаге да проведу тај концепт.
Неће ми досадити све док тај концепт пешачког града не постане доминантан у свести већине људи, и тиме дође до преуређења у хумани град.
Тако да не живим у оваквом ауто закрчењу, загађењу и анти-урбанизму саобраћајних чворова.
Јер аутомобилски анти-урбанизам, кроз свест људи, јесте досада био крив за погрешно "решавање" већине урбаних проблема, као што катастрофа на Славији одлично показује.
П.С.
Дарко Марушић је Церак Винограде пројектовао пре 1980-те. Миле Лојаница блок 19а пре 1977-е. Са пешачким концептом.
Али је урбанизам града нажалост све до сада (2019-те) остао у домену саобраћајаца који су бринули о протоку возила много више него о укупној квалитети живота у граду.
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.361
- Pohvaljen
- 48.140
U šumi je najzdravije.
Zakrčenja se rešavaju boljim planiranjem saobraćajnica, pogotovu na duge staze i/ili njihovim boljim regulisanjem.
Zagađenje se rešava uvođenjem novih tehnologija. I ne, ne zavisi samo od auspuha automobila.
Saobraćajni čvorovi su sasvim normalna pojava. Gde su ljudi, tu je i saobraćaj. Gde je saobraćaj, tu su i čvorišta.
Kriviti automobil za sve moguće i nemoguće probleme i teškoće života u gradu je ravno okrivljivanju struje za klimatske promene. Da, i jedno i drugo su doneli neke probleme. Ali i jedno i drugo su za nešto više od pola veka odveli ljudsku rasu od konjskih zaprega do putovanja na Mesec.
Al aj da se ostaje samo na krivljenju automobila. Nego neki ovde biste da proterate svaki mogući točak vozila iz gradova. Da se vratimo na konje i opanke jer ulepšane razglednice od pre sto godina deluju tako romantično...
P.S.
I manite me tih praznih priča o zdravlju. Slušao sam tako i pre par godina kako će svi u centru više da se kreću i dobiju bolju kondiciju kad se uvedu pešačke zone. Pa eto, koga god mrzi da hoda ili da se koristi vozila, uze sebi električni trotinet. Toliko o pešačenju i kretanju. Kad god slušam kako će pešačke zone da nas pretvore u atlete, ko da slušam domaće političare kad pričaju kako će povećanjem cena cigareta da nateraju Srbe da se odreknu duvana...
Zakrčenja se rešavaju boljim planiranjem saobraćajnica, pogotovu na duge staze i/ili njihovim boljim regulisanjem.
Zagađenje se rešava uvođenjem novih tehnologija. I ne, ne zavisi samo od auspuha automobila.
Saobraćajni čvorovi su sasvim normalna pojava. Gde su ljudi, tu je i saobraćaj. Gde je saobraćaj, tu su i čvorišta.
Kriviti automobil za sve moguće i nemoguće probleme i teškoće života u gradu je ravno okrivljivanju struje za klimatske promene. Da, i jedno i drugo su doneli neke probleme. Ali i jedno i drugo su za nešto više od pola veka odveli ljudsku rasu od konjskih zaprega do putovanja na Mesec.
Al aj da se ostaje samo na krivljenju automobila. Nego neki ovde biste da proterate svaki mogući točak vozila iz gradova. Da se vratimo na konje i opanke jer ulepšane razglednice od pre sto godina deluju tako romantično...
P.S.
I manite me tih praznih priča o zdravlju. Slušao sam tako i pre par godina kako će svi u centru više da se kreću i dobiju bolju kondiciju kad se uvedu pešačke zone. Pa eto, koga god mrzi da hoda ili da se koristi vozila, uze sebi električni trotinet. Toliko o pešačenju i kretanju. Kad god slušam kako će pešačke zone da nas pretvore u atlete, ko da slušam domaće političare kad pričaju kako će povećanjem cena cigareta da nateraju Srbe da se odreknu duvana...
Закрчења се решавају бољим планирањем саобраћајница само за неког са свести и очима саобраћајног инжењера из 1950-тих.
За све остале, боље планирање саобраћајница ствара бољи проток аутомобила, што привлачи више аутомобила у градски центар.
Па Вам онда треба још боље планирање и још више саобраћајница и томе никад краја.
То су људи (као споменута Џејн Џејкобс) давно уочили и видели да то води само до повећања проблема града - све више путева и ауто-петљи, а све мање хумане урбане структуре: улица, тргова и паркова.
Дошло је до урбанистичке "смрти великих америчких градова".
Тако да је у светском урбанизму 1960-тих настала реакција на аутомобилски анти-урбанизам, и оживљавање великих америчких градова, па и свуда по свету.
Све се то догађало задњих 50-ак година.
А ви пишете како су нас аутомобили и струја одвели до Месеца, као да је одлазак на Месец иком на земљи нешто помогао у животу, или смањио загађење и закрчење у ком живимо.
Ауто загађење ваздуха је дуго и одлично документовано као једно од главних узрочника разних болести.
У овом релативно сиромашном друштву, поседовање аутомобила се види као знак успеха у животу.
У искуснијим друштвима, непримерено коришћење аутомобила се све више сматра неморалним уништавањем града, планете, и живота за нас.
Требам напоменути да нисам неко ко жели да, како пишете "protera svaki mogući točak vozila iz gradova. Da se vratimo na konje i opanke".
Мислим да аутомобили имају своје место у савременом друштву, првенствено за међуградски превоз, и на електрични погон.
Али постојеће стање односа друштва и аутомобила ме подсећа на однос болесника који има знакове рака плућа и грла, али не жели да смањи прекомерно пушење.
П.С.
Ако приче о здрављу сматрате "празним", онда стварно нема смисла да Вам ишта покушавам објаснити, па више и нећу покушавати.
За све остале, боље планирање саобраћајница ствара бољи проток аутомобила, што привлачи више аутомобила у градски центар.
Па Вам онда треба још боље планирање и још више саобраћајница и томе никад краја.
То су људи (као споменута Џејн Џејкобс) давно уочили и видели да то води само до повећања проблема града - све више путева и ауто-петљи, а све мање хумане урбане структуре: улица, тргова и паркова.
Дошло је до урбанистичке "смрти великих америчких градова".
Тако да је у светском урбанизму 1960-тих настала реакција на аутомобилски анти-урбанизам, и оживљавање великих америчких градова, па и свуда по свету.
Све се то догађало задњих 50-ак година.
А ви пишете како су нас аутомобили и струја одвели до Месеца, као да је одлазак на Месец иком на земљи нешто помогао у животу, или смањио загађење и закрчење у ком живимо.
Ауто загађење ваздуха је дуго и одлично документовано као једно од главних узрочника разних болести.
У овом релативно сиромашном друштву, поседовање аутомобила се види као знак успеха у животу.
У искуснијим друштвима, непримерено коришћење аутомобила се све више сматра неморалним уништавањем града, планете, и живота за нас.
Требам напоменути да нисам неко ко жели да, како пишете "protera svaki mogući točak vozila iz gradova. Da se vratimo na konje i opanke".
Мислим да аутомобили имају своје место у савременом друштву, првенствено за међуградски превоз, и на електрични погон.
Али постојеће стање односа друштва и аутомобила ме подсећа на однос болесника који има знакове рака плућа и грла, али не жели да смањи прекомерно пушење.
П.С.
Ако приче о здрављу сматрате "празним", онда стварно нема смисла да Вам ишта покушавам објаснити, па више и нећу покушавати.
Da bi se Slavija oslobodila za pešake, saobraćaj mora pod zemlju. Ako se saobraćaju daje prioritet onda da bi se ubrzao saobraćaj, pešaci moraju pod zemlju. A po svemu sudeći pod zemlju na Slaviji ne može ništa, dal’ zbog podzemnih voda ili nekih instalcija, uglavnom neki razlog postoji i mislim da je pisano već o tome na forumu.
Sva ostala rešenja su ni tamo ni vamo. Eventualno kao funkcionalno rešenje mogu se napraviti kreativne pešačke pasarele, ali i to je vizuelno upitno.
Sva ostala rešenja su ni tamo ni vamo. Eventualno kao funkcionalno rešenje mogu se napraviti kreativne pešačke pasarele, ali i to je vizuelno upitno.
Молим, не подмећите ми оно што нисам написао.
Није моја теза била да се проблем саобраћаја "решава лошим пројектовањем саобраћајница".
Проблем саобраћаја у граду се решава добрим пројектовањем саобраћајница, а оно је у хуманом урбанизму овакво:
Пројектовање саобраћајница је које ће малим и спорим протоком возила, и пешачким зонама које треба обилазити, и скупим паркирањем, и препрекама против брзине, итд, одбијати возаче, а не привлачити их.
Такво хумано и добро пројектовање саобраћајница можете видети у горњем предлогу за преуређење Славије у стварни пешачки трг.
Није моја теза била да се проблем саобраћаја "решава лошим пројектовањем саобраћајница".
Проблем саобраћаја у граду се решава добрим пројектовањем саобраћајница, а оно је у хуманом урбанизму овакво:
Пројектовање саобраћајница је које ће малим и спорим протоком возила, и пешачким зонама које треба обилазити, и скупим паркирањем, и препрекама против брзине, итд, одбијати возаче, а не привлачити их.
Такво хумано и добро пројектовање саобраћајница можете видети у горњем предлогу за преуређење Славије у стварни пешачки трг.