Ali i pored šifonjera hotela Slavije i kockastog tv-a NBS, meni je najružniji pogled ka strani Meka. Umesto da prema konfiguraciji terena koji se penje, dole budu više zgrade, a gore niže da bi se uskladila visinska linija, ovde imamo naopaku situaciju da su u dolini niže zgrade, a na visini više čime smo dobili efekat polumračne rupe ili tunela. Pored visinske linije "a la" Babini zubi, da ne pričamo o neusklađenosti i ružnoći arhitekture pojedinih remek dela naših vajnih arhitekata. Tu strane su zacementirali da je ni bogotac ne može izlečiti, ala su je opravili svaka im čast.
Zapravo cela Slavija je jedno vežbalište naših netalentovanih arhitekata, koje pritom atakuje na naš vid i oštećuje čulo lepote nas posmatrača.