[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=491447#p491447:166p6ynu je napisao(la):
Astrotrain » 11 Nov 2017 08:17 pm[/url]":166p6ynu]Намерно сам спомињао већ два или три пута Богословију и Нови Београд не би ли ми ико објаснио због чега тамо нема никаквог колапса ни у највећем шпицу, а на Славији ће га кажу многи бити. И даље чекам да ми неко објасни.
Ево, ја сам саобраћајни инжењер. Нисам друмац већ железничар, али ми није страна теорија токова, те грубе процене, у циљу фокусирања на поље детаљних истраживања.
Општина Нови Београд - кружни ток представља центар у систему булевара, који сваки посебно има већи капацитет у односу на делове саобраћајне мреже на који су надовезани. Ка Земуну, на пар километара почињу улице профила 1+1. Ка Кругу двојке, улице на левој обали имају већи капацитет него на десној. Ка Тошином бунару и Савским блоковима усмерен је ка улицама чији капацитет није до сада потпуно искоришћен, изузев аутопута. А када су у питању токови везани директно за везу са аутопутем, они нису толико интензивни да би се стварала загушења.
Богословија: Семафор на излазу са Панчевачког моста контролише загушење саобраћаја на Богословији, премештајући колоне возила на сам мост. У супротном, било би много горе. Исто тако, семафор на почетку Вишњичког врши функцију контроле улива у кружни ток. Ка перферији, често се загушује правац Маријане Грегоран-Драгослава Срејовића, али ако то примете возачи, имају могућност да користе никада загушене Вишњички и Миријевски булевар као алтернативне правце. Сам правац Мије Ковачевића-Рузвелтова буде повремено загушен, али због претходних контрола улива, то не буде тако да се пренесе на сам кружни ток.
Славија је окружена стално загушеним улицама без алтернатива, са или без пешачких прелаза. Највеће проблеме је представљало чекање аутомобила на улазак у Краља Милана и Маршала Толбухина. Једино место где су пешаци стварно утицали на загушење је почетак Булевара ослобођења, али и то је могло бити решено простим другачијим распоредом стајалишта јавног превоза. За време јавног конкурса за Славију пре 5-6 година, један од радова је био неархитектонски, примедба једног саобраћјног инжењера на саобраћајни концепт решења, због великог броја нових конфликтних тачака.
Али оно што је једино функционално одржив концепт, без улажења у естетику, јесте смањење сметњи за пешачки, бициклистички и јавни превоз, док ће аутомобилски остати трајно нефункционалан у вршним сатима, па таман да се удвостручи број саобраћајних трака на свим прилазима. У том смислу, могуће је да ће ово решење остварити позитиван утицај на бољи превоз, али само уколико се забрани и строго кажњава свако заустављање аутомобила на пресецањима са спољним кругом намењеним јавном превозу. А тада, долазимо до парадоксалне ситуације, ако већ возила са 2 трамвајске, 4 тролејбуске и 8 аутобуских линија повремено затварају прилазе Немањиној, плус још 3 трамвајске затварају или само улаз, или само излаз, чему онда толико смета пешачки на том месту? Па, ја ћу први ту да претрчавам када видим трамвај/тролу и то управо зато што сам саобраћајни инжењер. Дужност интелектуалаца је да крше законе који су у супротности са законима живота.