Trg Slavija

[stf]

Slavija danas ne liči ni na šta, ali nikada i nije ličila ni na šta - to je istorijska konstanta tog prostora.

Zato mi i nije jasno za čim treba žaliti?!?!!?

 

[Zuma]

Pravi odgovor bi morao biti veoma dugačak. Ali ukratko (nije vezano za Slaviju):

Grad deluje humanije. Manje zgrade, humanih dimenzija, puno javnog prostora za druženje, nema automobila, i grad nije, umesto naselje za ljude, skoro kompletno pretvoren u komercijalnu mašinu-fabriku za stanovanje i stvaranje novca, a ljudi u bezličnu de-individualizovanu sirovinu koja se u tom cilju obrađuje 24 časa dnevno. Nažalost to je globalni trend i nije naša krivica. Ali ovo sledeće jeste.

Postoji utisak da su tada, pogotovo u odnosu na trenutne vlasti, daleko ozbiljnije i čak stručnije (međunarodni konkursi, poštovanje procedura ...) pristupali uobličavanju grada tako da postane prava Evropska metropola. Mada je moguće da ovde grešim. To je samo običan utisak formiran na osnovu sasvim slučajnog skupa delimičnih informacija.

 

[Пантограф]

Грешиш, Зума, поприлично. Београд се доста стихијски развијао до Другог светског рата, урбанистички планови нису реализовани, ретко који јавни простор је могао да буде уобличен како је замишљено (замишљано), а понајмање главни градски тргови, Теразије и Славија - регулација потоњег је безуспешно планирана пуне две деценије. Међу изузецима је Престолонаследников (Студентски) трг, који је "средио" наш познати академичар, проф. Милутин Борисављевић, да би потом, годинама, у дневном листу "Време" имао колумну у којој је јадиковао над чињеницом да је Београд постао хронично неуређен и "диваљ" град.

 

[Zuma]

Onda se izvinjavam. Kao što sam i rekao, ovo drugo je bio samo utisak, formiran na osnovu čestog spominjanja raznih konkursa i rasprava o izgledu Beograda iz tog vremena. Imajući u vidi koliko javna rasprava DANAS ima izgleda da promeni bilo šta, delovalo mi da razlika ipak postoji.

 

[stf]

Разлика између некадашњег времена и данашњег у пракси готово да не постоји. Ево, један од најинтересантнијих примера настанка једног од историјских квартова сам окачио на теми о Амфитеатру.
Један од најпознатијих примера јесте крња реализација првог урбанистичког плана Емилијена Јосимовића чије најбоље замисли и то баш оне о јавним просторима - нису реализоване. Или пак чињеница да су неки данашњи јавни простори настали ратним разарањима, а планирани јавни простори нису никада изграђени.

Предратни урбанистички развој Београда није био много бољи, ни квалитетнији од данашњег. Ондашњи капитал је исто градио у висину више од предвиђених параметара у централним зонама, а насеља типа Булбудер, Ђерам, Црвени Крст, Душановац су и прве београдске Калуђерице - настале стихијски без урбанистичких планова.

 

[razgradjevinar]

Zuma » 28 Jun 2017 11:32 am[/url]":18hsuz3f]
Grad deluje humanije. Manje zgrade, humanih dimenzija, puno javnog prostora za druženje, nema automobila, i grad nije, umesto naselje za ljude, skoro kompletno pretvoren u komercijalnu mašinu-fabriku za stanovanje i stvaranje novca, a ljudi u bezličnu de-individualizovanu sirovinu koja se u tom cilju obrađuje 24 časa dnevno. Nažalost to je globalni trend i nije naša krivica.

stvarno svasta. i danas postoje gradovi 'humanih" dimenzija pa svako kome smeta guzva i automobili, ulicna rasveta, mogucnost da u bilo koje doba dana ili noci kupi sta mu je potrebno.. moze BEZ IKAKVIH PROBLEMA da se preseli u sredinu po njegovoj meri. dozvolices valjda mogucnost da nismo svi puskom naterani da zivimo u ovom kazamatu i da dobar deo stanovnika beograda nije to zato sto mora nego zato sto to zeli. u vreme koje ti idealizujes sem manjka automobila bilo je i manjka vremena, smena u kozarskoj radionici trajala je mnogo duze nego tvoja ili moja a da ne govorimo o vikendu ili placenom godisnjem odmoru, bolovanju... besmisleno je i pokusati napraviti paralelu a ne jos tvrditi kako je nekada bilo bolje

drugo, tvoje pravo da smatras ljude oko sebe sirovinama koej enemo posmatraju kako ih neko obradjuje 24 casa, moguce je i da si se sticajem okolnosti okruzio bas takvima, ljudi sa kojima ja biram da providim svoje slobodno vreme su vrlo individualni i posebni, svako na svoj nacin. usudio bih se da tvrdim da su mnogo individualniji nego nasi pretci koje gledamo na starim slikama na kojima manje vise postoje samo cetri lika - seljak i seljanka i gospodin i gospodja od kojih prvi troje imaju brkove a cetvrta, gospodja, nosi na glavi korpu voca

 

[Zuma]

Nažalost ne vidim ni jedan način da se iole kratko odgovori na nešto ovako komplikovano. Ovde se praktično zahteva da se krene u teoriju. Od toga šta doprinosi kvalitetu života u gradu i od čega to zavisi. Šta je bilo dobro i loše i nekada, a šta sada. Pa koji su kompromisi u urbanizmu tobože "nužni", a ustvari kako se u društvu deli novac i moć. Da li treba pasivno pristati na to. Šta je slobodan izbor, a na šta se ljudi prisiljavaju političkim i ekonomskim sistemom. Itd. Nažalost ne vidim naročitu korist od trošenja silnog vremena na takve stvari.

 

[relja]

stf » 28 Jun 2017 10:37 am[/url]":1n97i4rl]Slavija danas ne liči ni na šta, ali nikada i nije ličila ni na šta - to je istorijska konstanta tog prostora.

Zato mi i nije jasno za čim treba žaliti?!?!!?

Za skoro dva milona eura.

 

[Galeks]

Добро, треба бити поштен да није фонтана та која баш толико ружи изглед Славије, већ све око фонтане. Митићева рупа, простор паркинга, скраћене зграде око Мекдоналдс ресторана...

 

[relja]

To je tačno. Ali je porazno da i pored uložene ogrome sume u fontanu - veći efekat ima uklanjanje preostalih zgrada u delu između NBS i kružnog toka....

 

[stf]

Ево још једног у низу текстова који демантују све романтизаторе прошлих времена, као и оне који упорно тврде да "никад није било горе" ... и да се на време оградим. Тачно је да текст говори о времену окупације када је генерално град лоше функционисао, али сам издвојио делове који описују понашање грађана или пак власти а који никакве везе немају са окупацијом, већ са нашим менталитетом који је збунио и Немце ...

Прво, интересантна црнохуморна опаска на почетку текста:

ZLONAMERNICI će, posle ovog teksta, možda reći kako Nemci nisu u Srbiji poraženi u Drugom svetskom ratu zbog nevolja na ratištima. Izgleda da im nije bilo jasno kako da savladaju varoške komunalne probleme.
Lako je njima, reći će neko, oni su otišli, a mi smo ostali. I ne umemo da izađemo sa mnogima od tih, istih problema na kraj ni do dana današnjeg.

Описује се и немачка регулација Славије коју очито Немци нису "уништили" како се тврди, већ заправо уредили урбанистички хаос. Као што написах у предходном посту, велики део Београда није имао урбанистичке планове и градило се стихијски "како је коме пало на памет". Исто као и дан данас ...

- U martu 1942. godine štampa piše kako su stvoreni preduslovi za rekonstrukciju najvažnijih gradskih saobraćajnica - kaže Ristanović. - Tada je, opet aktuelizovano pitanje Trga Slavija, koji "ni za 20 godina nije dobio svoju regulaciju".

List "Novo vreme" koji je izlazio za vreme okupacije piše da je plan potpisao predsednik Gradske opštine Dragi Jovanović, kao i da se vodilo računa "da trg bude što mirniji, koliko je to moguće s obzirom na saobraćaj, a da saobraćaj bude uređen tako da se odvija uredno i bez zastoja"

А сад мало о менталитету грађана ...

OPŠTINSKE novine su prenosile negativne navike građana kojima su se "čudile nemačke vlasti". Osnovni problem bio je nepravilno prelaženje ulice što je primoralo Nemce da na raskrsnice postave saobraćajce koji su kažnjavali prekršioce.

Okupatori nisu mogli da se načude ni onim Beograđanima koji su koristili svoje automobile u privatne svrhe, iako im je to bilo strogo zabranjeno.

Ristanović skreće pažnju i na ponašanje u gradskom prevozu. Tadašnji novinari se čude zašto "mlađi sede, a stariji stoje!?"

- Trebalo bi uvesti pravilo da mlađi ustupaju mesto starijima, a da žene i deca imaju prvenstvo - piše u tekstu "Kako da se uredi beogradski gradski saobraćaj". - Prema neučtivim putnicima, pijancima, treba oštro postupati.

Ako vas nešto od pomenutog asocira na današnje vreme - evo i primera kako je "prvi sneg iznenadio putare", a da je tramvajski saobraćaj prve ratne zime bio potpuno zaustavljen. Novine ipak pišu kako "građani nisu ni pomislili da očiste i ostružu led" sa ulica.

neprilike su pravili i oni građani "koji su nesavesno čisteći led sa krovova prekidali električne kablove, što je prekidalo pravilno snabdevanje električnom energijom i dovodilo u opasnost prolaznike".

Делове текста о проблемима изношења смећа нисам цитирао јер је то превасходно последица бомбардовања приликом којег су уништена комунална возила. Али, за ове горе цитиране ситуације, нису криви ни рат, ни окупација ...

Цео текст на:
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... omunalcima

 

[boca-ica]

stf, kad vec navodiš NEgradsko ponašanje gradjana Bgda iz tog posle ratnog vremena

...Прво, интересантна црнохуморна опаска...
...А сад мало о менталитету грађана ...

onda moram i da dopunim
da je Bgd kao i svi dr. gradovi
ostao iz različitih razloga bez dobrog dela starosedeoca,
čije ,,oslobodjeno,, mesto su zauzimale pridošlice (često i prebahato o čemu su pisane i knjige na pr. Kosančićev venac br 7)

Takav primer je dat u ekranizaciji Velike seobe, gde je šaljivo prikazana scena -kada uveče duvaju u sijalicu da je ugase - :lool:
a iz tog vremena i potiće ona Bgd pošalica za novopečene Beogradjane
... ,,da pri prelazu ulice preskaču tranvajske šine... ,,

Ko god i odakle bio , kao i sada, ipak jesu svi Beogradjani ,
samo neki umeju da nas i ,,uveseljavaju,, uredno nas potsecajuci i na našu veru , da treba ponekad i da se krstimo :lol:


Nego, hoce li ikada doči do zaokruživanja Slavijinog pešačkog (trotoarskog) prstena ?

 

[Zuma]

Stf,

trenutno loše ponašanje običnog naroda koje proizilazi iz inercije i starog načina života, ako ga treba menjati, ne bi trebalo da ima mnogo veze sa urbanističkim odlukama koje donose profesionalci imajući u vidu budućnost. Tako da ovaj primer iz okupacije nije relevantan.

Takođe, bar što se mene tiče, ne postoji "romantizacija prošlih vremena". Postavljanje starih slika je, sem istorijske vrednosti, i način da se vizuelno ukaže na neke loše aspekte modernih gradova, a pogotovo naših trenutnih urbanističkih odluka, tako što se direktno na slikama pokažu odgovarajući pozitivni aspekti nekadašnjeg života u gradu. Nigde se ne tvrdi da život u modernom gradu nema niz pozitivnih strana, niti da život u nekadašnjem Beogradu nije imao niz negativnih. A još manje se iskazuje opšta, ukupna, ocena kvaliteta života nekad i sad.

Ne moram da ti objašnjam zašto se recimo automobilski koncept centra grada sada smatra lošim. Umesto da neko izgubi silno vreme pričajući o teoriji, može da pokaze sliku modernog Beograda gde se ljudi provlače kroz pola metra slobodnog prostora na trotoaru, odmah pored stare slike gde čitava širina ulice praktično pripada pešacima. Pa ima mesta i za stajanje, i za druženje i za šetnju. Šta je bolje? To je očigledno. Ne kaže se da drugi aspekti nisu bili lošiji, nego se pokazuje koliko je korisno imati veći javni prostor i implicitno traži da se ta potreba na nov način zadovolji i u novim gradovima. Ili kad ja kažem da je na Slaviji važnije ostaviti slobodan prostor svuda oko nje, gde god ima mesta, nego iz savršeno nepoznatog razloga tvrdoglavo "pratiti postojeću regulaciju", pa napraviti još dve nebitne zgrade, onda se i to lakše shvata kad se vizuelno VIDE prednosti javnog prostora. Bez obzira kad je to bilo, pošto niko ne predlaže da bukvalno rekonstruišemo stari Beograd, nego da učimo iz iskustva, i onda to iskustvo kreativno primenjujemo u novim projektima.

 

[astrodule]

Ja mislim da se automobilski koncept centra grada može rešiti sa mnogo novih garaža u koje bi se sklonila sva vozila koja se trenutno parkiraju po iscrtanim parking mestima na kolovozu, a naročito na trotoaru. Mesta za te garaže postoje (svi oni napušteni placevi po centru grada, a može i podzemna, mada je to skuplje rešenje)

Kada bi se sklonila sva ta parkirana vozila bilo bi mesta za biciklisitčke staze u centru i tada povećati cenu za parkiranje u centru i problem rešen.

 

[Пантограф]

Ne postoji "automobilski koncept centra Beograda", nikad nije ni postojao. Znate li kako izgledaju "automobilski gradovi"? U njima sve važne saobraćajnice teže da postanu autoputevi; ako se i ukrštaju u nivou, nema pešačkih prelaza itd. U Evropi takvih gradova, praktično, nema; u Kini su svi do jednog takvi (uz delimičan izuzetak Šangaja); u SAD su uglavnom takvi, osim Njujorka, San Franciska itd.

Novi Beograd je, eventualno, automobilski grad u pokušaju, ni on nije to uspeo da postane, a o centru da ne govorimo. To nema veze sa životom.

 

[Zuma]

A ti onda upotrebi bilo koji drugi termin koji na širokoj publici dovoljno razumljiv način prenosi činjenicu da u Beogradu za pešake nema mesta, da su glavni automobili, a ne ljudi. Zar je zaista toliko teško izdvojiti poentu poruke?

 

[astrodule]

Ja bih koristio termin: "zauzeće kolovoza i trotoara parking mestima u sadejstvu sa neradom policije koja ne sprečava na zadovoljavajuć način zaustavljanje i parkiranje na kolovozu van obeleženih parking mesta".

Ako vam je dugačko, možete koristi skraćenicu "zkitpmussnpknsnznzipnkvopm"

 

[Пантограф]

То на слици је, једноставно, неред, неуређено друштво, а не некакав концепт.

 

[JohnnyLee]

тако је. то је општа возачка некултура (у целој Србији, не само у Београду), која нема везе ни са каквим концептом

 

[stf]

Boco,

И та теза да су дошљаци проблем је мит који није истинит. Ја познајем двоје староседелаца Београда који се понашају горе од најгорег дођоша. Од пљувања шлајмаре по Кнезу па на даље ...

Zuma,

Као што ти Пантограф и Џони појаснише ... омашио си поенту.

 

[Zuma]

Ne, niste u pravu. Ti uski prolazi za pešake su tipične slike po čitavom Beogradu, a takvo ponašenje je objektivna posledica realnih mogućnosti, dakle urbanističkog koncepta ili bar stvarnog stanja stvari, a ne neki iracionalni hir nekulturnih Beograđana. Ljudske zajednice se nikada ne ponašaju asocijalno u većini, to je protivno ljudskoj prirodi. Ogromne mase ljudi u grupi spontano pronalaze optimalno ponašanje. Ne nužno zakonito ili moralno, nego optimalno. A ako nešto ne valja, krivi su urbanisti, ne narod. Vaspitanje, pravila i kazne mogu samo u manjoj meri da koriguju ponašanje, ali ne ako su uslovi previše loši. U ovom slučaju, ako zaista nema mesta, ako se urbanisti brinu samo kako pronaći mesto za još neku zgradu umesto više garaža i više javnog prostora za pešake. Vaspitanje je tek sekundarni regulator, objektivne mogućnosti su primarni.

 

[astrodule]

Za skoro sve probleme na Novom Beogradu je kriva Policija što ne kažnjava.

Tamo gde nema dovoljno parking mesta nema ovakvog bahaćenja.

 

[Drakche]

Resenje je da se tacno obeleze mesta dozvoljena za parkiranje, a sve sto je van toga strogo po dzepu.

 

[astrodule]

Sve je već obeleženo i postoje kazne i zakonska regulativa, ali je problem što onaj ko je zadužen za kontrolu toga to ne radi redovno.

 

[Zuma]

A u međuvremenu, pravo prvenstva na svaki slobodni prostor u Beogradu će i dalje imati investitor i zgrada, a ne trotoar, trg ili park? Čak toliko da u BNV-u i Skyline-u trotoari nemaju bitno veću širinu od onih u starom gradu, iako su zgrade XY puta više? Ovaj drugi čak i uzima od već postojećeg parka. Ili da je i trotoar oko Slavije sasvim dovoljne širine, pa možemo dodati još zgrada na prazne placeve, a jedan parkić ispred banke je tobože SASVIM dovoljan? Moram vas obavestiti da vas sa takvim "konceptom" korišćenja gradskog prostora vaspitanje naroda neće baš daleko odvesti.