[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=458783#p458783:2gxwnlhj je napisao(la):
stf » 15 Jun 2017 11:13 am[/url]":2gxwnlhj]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=458765#p458765:2gxwnlhj je napisao(la):
Zuma » 15 Јун 2017 09:29 am[/url]":2gxwnlhj]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=458729#p458729:2gxwnlhj je napisao(la):
stf » 15 Jun 2017 07:00 am[/url]":2gxwnlhj]@ Zuma
Које би оправдање било, са урбанистичког аспекта да се реализује твој предлог? Будући да решење које предлажеш у урбанистичко - архитектонском смислу својом формом не може бити трг ...
Ime i forma tog prostora, da li je u pitanju trg ili nešto drugo, nisu važni.
Није истина Зума, итекако су важни. Трг као концепт јавног простора има јасно дефинисану форму још од античких времена и никада се није мењао, па ни у модерном урбанизму 21. века.
Rešenja ne diktiraju samno želje za čistim formama već ono što je moguće ostvariti. Naravno da bi antički pešački trg bio vrlo lep, ali se na Slaviji stiče čak 6 ulica, od kojih su 5 veoma prometne. Zbog toga se njena funkcija kao saobraćajnog čvora nikako ne može eliminisati. Međutim, ona istovremeno leži i na osi Kalemegdan-Hram, dakle na nečemu što bi MORALO postati jedan od najživljih pešačkih poteza u gradu. Pošto imamo sukob dve važna potrebe moramo ići na kompromis. On je srećom ovde moguć i ne naročito bolan. Saobraćajni centar Slavije, kružni tok, ionako je skoro potpuno izmaknut izvan centra ose ulica Kalemegdan-Hram, što se lepo vidi i ovde.
Dovoljno je dodati pešački prostor u polukrugu oko saobraćajnog dela Slavije, otprilike baš na pešačkoj osi ulica Kalemegdan-Hram, pa dobijamo hibridni prostor trg -raskrsnica, koji bez prevelikih funkcionalnih i estetskih sukoba zadovoljava obe potrebe, i saobraćajnu i pešačku. Glavni deo pešačkog toka bi uglavnom bio prostorno izmaknut, dakle pored glavnog dela saobraćajnog toka. Na priloženoj skici je budući pretežni deo ovog rekereativno-turističkog kretanja pešaka i njihov deo prostora Slavije označen tamno plavim linijama. Uostalom, upravo ovakvo mešanje dve različite zone je urađeno i na aktuelnom rešenju, samo na manjem prostoru, i uopšte ne izgleda loše. Harmonizacija ova dva različita dela se dakle može izvesti otprilike kao na renderu, ali na većoj površini.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=458765#p458765:2gxwnlhj je napisao(la):
Zuma » 15 Јун 2017 09:29 am[/url]":2gxwnlhj] Slavija treba da bude privlačna pešacima, nešto vredno privremenog zadržavanja tokom šetnje. Ali konačni urbanistički cilj je obezbediti budućnost najvažnijoj istorijskoj osi grada, dakle čvrsto, u jednu nerazdvojnu i živu celinu povezati ceo potez Kalemegdan - Hram Svetog Save.
Заокруживање Славије изградњом околних блокова није у конфликту са идејом коју предлажеш о оси Калемегдан - Храм. Ти блокови који треба да се изграде не затварају поменуту осу. Они морају да се изграде како би Славија коначно добила форму трга.
Samim svojim postojanjem oni direktno na glavni pešački tok ubacuju ogromnu raskrsnicu bez stvaranja prostora preko koga je pešaci mogu savladati, a da potpuno ne promene "opušteni" ambijent u kome očekuju da se nalaze. Dodatni blokovi time (previše uskim trotoarima) prekidaju i završavaju ovu pešačku osu.
Проблем са Славијом јесте у томе што је она у саобраћајном смислу превише битна и немогуће ју је укинути и "дати пешацима". А самим тим, Савија није трг. Да би то постала, одузима се део грађевинског земљишта правилне, правилне геометријске површине и конвертује у јавни простор. Говорим о платоу испред НБС.
Тај плато је дефинисан још од времена Бранислава Јовина, који важи, и даље, за нашег највећег и најписменијег урбанисту. Он је први предвидео тај плато који данас коначно настаје. Регулациона линија будуће зграде у Митићевој рупи је тада померена да би са овим платоом Јовин формирао правилну форму трга. Уз затварање Краља милана за саобраћај, први пут предложено такође од стране Јовина, а потом и помињано од стране садашњих градских власти добија се заокружена целина и поменута оса Калемегдан-Храм.
Дакле, Имамо саобраћајни сквер са фонтаном у средини, и поред њега имаћемо трг у правој форми те речи. Али околни блокови морају да се израде да би Славија постала коначно - складна урбанистича целина.
Pravilna geometrijska površina se ionako dobro vidi samo iz aviona, pa je ljudima na tlu, sa uvek ograničenim i agresivno popunjenim vidikom, daleko manje bitna od sadržaja i ambijenta koji su neposredno oko njih. To je apstraktni koncept koji ima više značaja na fakultetu i tabli za crtanje, u pojednostavljenoj predstavi stvarnosti, nego u praksi.
A plato ispred NBS, mada sam za sebe lep, nije dovoljan. On je u ovom rešenju više neka vrsta teatra, klupa u pozorištu, prostor koji svoj smisao na inače ružnoj, bučnoj i neprijatnoj saobraćajnoj raskrsnici iscrpljuje u samo jednoj stvari, u stvaranju mesta za gledanje fontane. A to ovde nije dovoljno. Fontana je zanimljiva kao samo JEDNA OD atrakcija, ne kao jedina. Prilično je glupo i kičerajski da mase ljudi godinama uporno pešače duž Kralja Milana samo da bi seli i gledali zagađenu i bučnu raskrsnicu u čijoj je sredini fontana. Sam koncept je glup. Ali ako je ona samo jedna od atrakcija, u relativno prostranom i prijatnom pešačkom okruženju, sa dodatnim uslugama, nešto zanimljivo za usputno zadržavanje, ali ipak na putu ka konačnom cilju na Vračarskom platou i u Hramu, onda ona IMA smisla. Ne kao konačni cilj, nego UZ sve ostalo na osi Kalemegdan-Hram.
Ne vidim od kakve je koristi geometrijska pravilnost ako su njena posledica uski trotoari gde igla ne može da padne na zemlju, sem na 1/6 ugla od 360 stepeni, gde je mali trg "za posmatranje fontane". Da li stvarno veruješ da će neko biti trajno fasciniran fontanom koja peva, ili beskrajno zahvalan urbanisti što Slavija ima pravilan oblik, iako svaki dan mora da se gura sa jedno milion ljudi na ukupno 2 metra širine?