Šta je novo?

Trg Republike & Pozorisni trg

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=469412#p469412:7wk2qihh je napisao(la):
milos.tro » 04 Avg 2017 02:56 pm[/url]":7wk2qihh]Opera na Trgu - Milan Pališaški
Arh. prezentacija - Đorđe Đorđević
Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1
izvor.Akademija Arhitekture Srbije
file.php

file.php

file.php


Ne dopada mi se :(
 
Taškent.

Ista ekipa je žestoko lobirala da Gradska galerija ne bude izgrađena na Trgu i uz političke okolnosti koje su joj išle na ruku, očigledno uspela u tome.

A onda idu i drugima popuju šta je dobra arhitektura.

Послато са SM-G900F уз помоћ Тапатока
 
Некако је ова зградурина прегломазна, а и затвара се поглед према јако лепом сату на Дому војске.
 
Dopada mi se kompaktnost prostora, pod uslovom da ceo trg bude pesacka zona, ali ovaj "klon" narodnog pozorista je losa tranziciona arhitektura, narocito krov.
 
Ružno.

Nego, je l' ovo raspisan neki konkurs za uređenje tog prostora, ili je autor ovo isprojektovao onako, što bi se reklo, "za svoju dušu"?
 
Srećom, za svoju dušu.

Provlači se po javnosti već godinama, uz jako lobiranje, pre svega AAS, ali i beofašističkih malograđana koji kukaju kako ne žele Operu u "dunavskim trstikama", već na Trgu, budući da su, je li, ljudi koji idu u Operu svi iz centra grada i neće da se cimaju tamo, negde, na nekakav seljački Novi Beograd da bi uživali u predstavama.

Grozno je bilo koliko je odličan projekat za Gradsku galeriju na Trgu bio napadan, sakaćen, kritikovan i polivan govnima sa idejom da se progura ovo sranje.
 
Ni meni se projekat ne sviđa, ali moram da napomenem da je autor nažalost preminuo u 90. godini, i to na dan kad je projekat postovan ovde pre neki dan.
 
Ne razumem, zbog čega toliko menjati Beograd, rušiti staro, graditi novo pa još kopirati staro, popunjavati praznine itd. itd. Šta fali sadašnjem izgledu Trga? Neka se poprave fasade (operu ako su perive), trotoari, kolovozi i šta je još potrebno pa da zablista. Staklenu zgradu eliminisati i ako bi bilo moguće bolje rešiti saobraćaj kada već ne može da se izmesti, to samo metro rešava.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=152125#p152125:2tqektpd je napisao(la):
vucko » Sub Nov 19, 2011 3:59 am[/url]":2tqektpd] Opere i filharmonije graditi na drugom mestu,recimo negde na NBG,valja i tamo malo prebaciti kulturnih objekata,muzeja i.td.
Apsolutno bez opravdanja. Pa upravo ti sadržaji su nužni centru grada.


Ovaj predlog mi se čini najprhvatljivijim. Jeste pisan 2011. ali godina nije od uticaja bez obzira na današnje stanje i planove:

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=152325#p152325:2tqektpd je napisao(la):
Galeks » Ned Nov 20, 2011 7:02 pm[/url]":2tqektpd] Slazem se sa ovim... Ideja da se srusi staklenac je nesto sto bi bilo fenomenalno. Mnogo je ruzna zgrada za takav trg. Sto se dogradjivanja tice, nema potrebe za tim, mogla bi tu jedna lepa celina da se napravi sa dosta zelenila sa niskim rastinjem da ne bi zaklanjalo turistima zgrade, a opet da trg malo prodise. Medjutim mislim da je ovde najveci problem okretnice autobusa, kao i neprakticna raskrsnica.
 
Meни искрено на тргу највише смета онај чардак од надоградње иза биоскопа Балкан, штрчи ми и смета више чак и од стакленца.
 
@Дошљак Bravo. Staklenac i nije tako ruzna zgrada, koliko je sve ostalo oko nje ili na njoj ruzno (reklame np.)
Taj "cardak" sa crvenim krovom je medju top 5 rugla u Beogradu. Ujedno, slika i prilika naseg drustva.
 
Taj чардак на тргу, онај чардак у Сарајевској код скретања за Дринску, куће на зградама код Карађорђевог парка (Небојшина од Интернационалних бригада до Хаџи Милентијеве), и морам рећи Економски факултет су најружније надоградње у Београду и волео бих да их једног дана сруше или прилагоде околини.
 
Na Trgu Republike je najgore, jer je - na Trgu Republike.
Sam Knez Mihajlo non stop gleda u taj krov i ne moze da veruje sta vidi.
 
Ja poznajem decka ciji je otac izgradio taj cardak.
Kad sam ga pitao za to, kaze da je sve legalno i da ima dokumentaciju za stanove.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=469672#p469672:1gsqkipv je napisao(la):
Homer Jay » 06 Aug 2017 08:58 am[/url]":1gsqkipv]Srećom, za svoju dušu.

Provlači se po javnosti već godinama, uz jako lobiranje, pre svega AAS, ali i beofašističkih malograđana koji kukaju kako ne žele Operu u "dunavskim trstikama", već na Trgu, budući da su, je li, ljudi koji idu u Operu svi iz centra grada i neće da se cimaju tamo, negde, na nekakav seljački Novi Beograd da bi uživali u predstavama.

Grozno je bilo koliko je odličan projekat za Gradsku galeriju na Trgu bio napadan, sakaćen, kritikovan i polivan govnima sa idejom da se progura ovo sranje.


Нажалост, већини грађана би се допао тај несрећни објекат, јер се "добро уклапа у околину", што показује и резоновање на неким темама овде на форуму.


@Спасиотект
Јесте, легално је. Град сад треба да откупи то и да поруши, тј. да плати за сопствену глупост (односно, ми да платимо за злодело оних што су нас водили, што, реално, стално и радимо).
 
Тачно тако. Легално али естетски криминално. Да се откупе станови у том крову и зграда врати у првобитно стање.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=469684#p469684:thc1756i je napisao(la):
GOJE » 06 Aug 2017 10:48 am[/url]":thc1756i]Ni meni se projekat ne sviđa, ali moram da napomenem da je autor nažalost preminuo u 90. godini, i to na dan kad je projekat postovan ovde pre neki dan.

Au :( iako stojim iza svega što sam rekao o projektu, sad se osećam nekako bezveze. Ispalo je da "pišam" po delu čoveka koji samo što je umro...
 
@Homer Jay
Ne osećaj se bezveze. Zaboravih autora lepe misli "O mrtvima govori istinu, prema živima imaj obzira"
 
Mislim, čak, da je AAS postavila ove slike na dan njegove smrti kao neku vrstu posvete autoru, u smislu - evo, da vidite koga smo izgubili. Uz najdublje poštovanje prema pokojniku (nadam se da ga kao čovek zaslužuje), ostao sam zgrožen nad ovim što sam video. I pitao sam se: ako jedna esnafska organizacija, koja ne propušta priliku da istakne da okuplja najviđenije članove struke, sve same umne glave od integriteta, talenta i ostvarenosti, kao blistavi primer vrednosti svoga upravo upokojenog člana ističe jedno anahrono, nemaštovito, pa u tom smislu i za lokaciju unazađujuće delo, onda odista ne znam kako da imam visoko mišljenje o pomenutom udruženju? Ono što je iz ovog prikaza značajnije je da se, barem meni, otkrilo da je omraženi hotel Courtyard by Marriott sa druge strane Narodnog pozorišta daleko zdraviji dodatak prostoru i da svojim "egzibicionizmom" zapravo pokazuje više poštovanja prema okolnom nasleđu od dela koje mu se pukom reinterpretacijom u zastrašujuće zakasnelom izrazu navodno klanja.
 
Poseban momenat mi je kompromisno "da se raja ne naljuti" resenje za bioskop Balkan. No, mislim da nema vise smisla da komentarisemo taj rad.

Trg Republike kao da je zaboravljen. Niko vise ne spominje uredjenje i rekonstrukciju.
 
Na Trgu je od skora uveden novi režim semafora koji je potpuno debilan. Vozila koja se uključuju iz Vasine sad čekaju na semaforu ispred Narodnog pozorišta mnogo duže nego ranije. Uz to, produženo je čekanje za pešake na semaforu preko Kolarčeve ispred zgrade Jugoeksporta. A da stvar bude gora, sam semafor, koji je nekad bio ''jedan te isti'', sad je podeljen u dva dela koji puštaju istovremeno, ali se zatvaraju u različitim terminima. I sad se često dešava da reka ljudi stigne do ostrva, i nastavlja da prelazi, a saobraćaj naleće na njih. Posebno u onom delu gde iz krivine naleće saobraćaj iz Francuske.

Uz to su ostali svi oni problemi koji su i ranije gnjavili taj trg - čak dva sigurna, i vrlo duga crvena svetla za trolejbuse 28/41 koji dolaze iz Makedonske (jedan kod Staklenca i drugi dijagonalno od Pozorišta) i onaj čuveni pešački semafor na početku Francuske odmah pored NP, koji je nemoguće preći ''u jednom cugu'' i gde masa ljudi redovno pretrčava.

Ajd' mogu da razumem ovo duže čekanje za vozila iz Makedonske i Vasine, pošto se sad Vasina vodi kao ulica gde idu samo GSP i taksiji, pa se manje vozila nakuplja na semaforu... Ok, nije baš fer prema korisnicima javnog prevoza koji tu najviše ispašta al ajd... Ali ovo što je urađeno sa semaforom za pešake ispred zgrade Jugoeksporta mi je stvarno nebulozno.
 
Sad me podseti. 90-ih nam je bilo mesto okupljanja kod ulaza u Staklenac (tu je nekada bila radnja Yu-Nike, pa samo ja to mesto i dalje zovem tako) i napamet sam naučio raspored paljenja svih semafora koji se odatle vide (šta ću kada sam uvek dolazio na vreme)
 
ПРЕУРЕЂЕЊЕ ДЕЛА ЈЕЗГРА ГРАДА СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ

Нови Трг републике, стари „Стакленац”

Прва фаза преуређења дела централног градског трга почиње 2018. – „Стакленац” још није виђен за одстрел. – Аутобуска стајалишта на Тргу републике требало би да буду уклоњена

Аутор: Далиборка Мучибабић субота, 12.08.2017. у 21:33

Вла­сни­ци 40 ло­ка­ла у ТЦ „Трг ре­пу­бли­ке”, по­пу­лар­ном „Ста­клен­цу”, уга­си­ће 30 све­ћи­ца на ро­ђен­дан­ској тор­ти 2019. јер до та­да обје­кат ко­ји је 1989. са­гра­ђен као при­вре­ме­ни, не­ће би­ти по­ру­шен.

Го­ди­на­ма се при­ча о ње­го­вом укла­ња­њу што је зва­нич­но по­твр­ђе­но 2015. по­бед­нич­ким ре­ше­њем ур­ба­ни­стич­ко-ар­хи­тек­тон­ског кон­кур­са за уре­ђе­ње Тр­га ре­пу­бли­ке ко­је на том ме­сту пред­ви­ђа кул­тур­но зда­ње са га­ле­ри­ја­ма, књи­жа­ра­ма и са­ла­ма за кон­фе­рен­ци­је, док би ис­под ње­га тре­ба­ло да бу­де га­ра­жа са 500 пар­кинг ме­ста. Да­тум из­град­ње но­вог објек­та за­сад ни­ко са си­гур­но­шћу не мо­же да по­твр­ди, а од ње­га за­ви­си ка­да ће по­пу­ца­ти ста­кле­не но­ге тр­жног цен­тра, а цен­трал­ни бе­о­град­ски трг ко­нач­но би­ти ре­гу­ли­сан.
Об­но­ва Тр­га Ни­ко­ле Па­ши­ћа и Те­ра­зи­ја за две године
Ре­кон­струк­ци­ја Тр­га Ни­ко­ле Па­ши­ћа и Те­ра­зи­ја пре­ма про­јек­ту ар­хи­те­ка­та Зо­ри­це Са­ви­чић и Зо­ра­на Дми­тро­ви­ћа по­че­ће 2019. го­ди­не, на­ја­вљу­је Ми­лу­тин Фо­лић, град­ски ур­ба­ни­ста. Овај ар­хи­тек­тон­ски дво­јац пред­ви­део је да се по­сто­је­ћа фон­та­на на Тр­гу Ни­ко­ле Па­ши­ћа за­ме­ни во­до­ско­ком са мла­зни­ца­ма из по­да и она ће за­у­зе­ти ма­њу ква­дра­ту­ру од са­да­шње. Де­ко­ра­тив­но под­но осве­тље­ње на ула­зу у Дом син­ди­ка­та на­гла­си­ће зна­чај ове кул­тур­не ин­сти­ту­ци­је, а клу­пе ће би­ти ре­ди­зај­ни­ра­не. Ис­пред До­ма На­род­не скуп­шти­не осми­сли­ли су рас­ко­шну фон­та­ну док би ауто­мо­би­ле са пар­кин­га из­ме­сти­ли у под­зем­ну га­ра­жу ко­ја ће се гра­ди­ти у Влај­ко­ви­ће­вој ули­ци. Гу­сти др­во­ре­ди улеп­ша­ли би обе стра­не Те­ра­зи­ја, а об­но­вље­ни под­зем­ни про­ла­зи по­ста­ли би но­ви ин­фо пунк­то­ви пре­сто­ни­це.

Али се зна да пр­ва фа­за сре­ђи­ва­ња Тр­га ре­пу­бли­ке, од­но­сно про­сто­ра из­ме­ђу На­род­ног му­зе­ја, До­ма штам­пе и На­род­ног по­зо­ри­шта стар­ту­је сле­де­ће го­ди­не. Нај­пре се об­на­вља 10.000 ква­драт­них ме­та­ра, по­ја­шња­ва Зо­ри­ца Са­ви­чић, ар­хи­тек­та ко­ја је са Зо­ра­ном Дми­тро­ви­ћем осво­ји­ла пр­ву на­гра­ду за уре­ђе­ње три цен­трал­на јав­на про­сто­ра – Тр­га ре­пу­бли­ке, Ни­ко­ле Па­ши­ћа и Те­ра­зи­ја.

– Пе­шач­ки део Тр­га ре­пу­бли­ке сре­ђи­ва­ће се без ра­ди­кал­них ин­фра­струк­тур­них за­хва­та. Би­ће по­пло­чан гра­ни­том де­бљи­не де­сет цен­ти­ме­та­ра и ди­мен­зи­ја ме­тар са ме­тар. Пред­ви­де­ли смо и укла­ња­ње жар­ди­ње­ра јер до­дат­но бло­ки­ра­ју иона­ко ма­ли про­стор за пе­ша­ке. Од­ре­ђи­ва­ње га­ба­ри­та не­ка­да­шње Стам­бол ка­пи­је ко­ја се на­ла­зи­ла у том про­сто­ру мо­гло би да успо­ри об­но­ву јер су по­треб­на ар­хе­о­ло­шка ис­пи­ти­ва­ња. Не оче­ку­је­мо да на­ђе­мо остат­ке ка­пи­је, али ће­мо зна­ти ода­кле до­кле се про­сти­ра­ла и тај про­стор ће би­ти дру­га­чи­је по­пло­чан ка­ко би по­ло­жај ка­пи­је из вре­ме­на ка­да је Бе­о­град био опа­сан шан­цем био уоч­љи­ви­ји – ис­ти­че Са­ви­чи­ће­ва.

Ауто­бу­ска ста­ја­ли­шта на Тр­гу ре­пу­бли­ке тре­ба­ло би да бу­ду укло­ње­на, је­ди­но би тро­леј­бус у пр­вој фа­зи мо­гао да са­о­бра­ћа уста­ље­ном тра­сом све док се не из­ме­сти окрет­ни­ца са Сту­дент­ског тр­га, а Ва­си­на ули­ца пре­тво­ри у пе­шач­ку.

Да би Трг ре­пу­бли­ке за­и­ста по­стао трг и цар­ство за пе­ша­ке, осим но­вог кул­тур­ног објек­та на ме­сту „Ста­клен­ца” ар­хи­тек­те су пред­ло­жи­ле из­ме­шта­ње ауто­бу­ске окрет­ни­це и по­ста­вља­ње др­ве­не кал­др­ме до До­ма вој­ске. Бу­ду­ће кул­тур­но зда­ње има­ће 15.000 ква­драт­них ме­та­ра и би­ће исте ви­си­не као На­род­но по­зо­ри­ште. Без об­зи­ра на то што ар­хи­тек­те Са­ви­чић и Дми­тро­вић на ме­сту „Ста­клен­ца” ни­су ви­де­ли згра­ду опе­ре, ни­је ис­кљу­че­но да бу­ду­ћи обје­кат бу­де дом и за опе­ру и за га­ле­ри­ју.

– Си­гур­но је да ће згра­де ко­ја ће за­ме­ни­ти „Ста­кле­нац” би­ти на­ме­ње­на за кул­ту­ру што је по­твр­ђе­но и план­ским до­ку­мен­том. За­то пре­го­ва­ра­мо са Ми­ни­стар­ством кул­ту­ре ка­ко би­смо до­шли до нај­бо­љег ре­ше­ња, а у игри су опе­ра, ба­лет и га­ле­ри­ја па чак и ком­би­на­ци­ја не­ких од тих са­др­жа­ја. Мо­жда ак­ти­ви­ра­мо ста­ре иде­је за ту ло­ка­ци­ју. Ни­је не­из­во­дљи­во и да се рас­пи­ше но­ви кон­курс за бу­ду­ће зда­ње кул­ту­ре на Тр­гу ре­пу­бли­ке – об­ја­шња­ва Ми­лу­тин Фо­лић, град­ски ур­ба­ни­ста.

Ако из­бор пад­не на опе­ру, на до­бит­ку ће би­ти за­го­вор­ни­ци ини­ци­ја­ти­ве ста­ре по­ла ве­ка да се на том ме­сту на­ђе баш та­кав обје­кат. За то се бо­ри­ло и Удру­же­ње „Опе­ра на Тр­гу ре­пу­бли­ке” са Жи­ва­ном Са­ра­ман­ди­ћем на че­лу. Оно је при­хва­ти­ло про­је­кат ар­хи­тек­те Ми­ла­на Па­ли­ша­шког (пре­ми­нуо про­шле не­де­ље) ко­ји је на Пла­тоу Зо­ра­на Ђин­ђи­ћа пред­ви­ђао оба објек­та: га­ле­ри­ју и опе­ру.

Зда­ње опе­ре пре­ма ње­го­вој за­ми­сли има­ло би сце­ну, гле­да­ли­ште и гар­де­ро­бу и би­ло би по­ве­за­но под­зем­ним про­ла­зом са На­род­ним по­зо­ри­штем. Но­ви­је ам­би­ци­је за про­стор да­на­шњег Пла­тоа Зо­ра­на Ђин­ђи­ћа и „Ста­клен­ца” у фо­кус су ста­ви­ле га­ле­ри­ју за ко­ју је пре 13 го­ди­на ор­га­ни­зо­ван кон­курс а опе­ра је од­ба­че­на јер се сма­тра­ло да је про­стор не­до­вољ­но ве­ли­ки за та­кву згра­ду. По­бед­нич­ко ре­ше­ње по­ди­гло је ве­ли­ку ме­диј­ску пра­ши­ну и су­ко­би­ло ар­хи­тек­те, што ни­је не­у­о­би­ча­је­но и пре је прак­са не­го из­у­зе­так. За­то се ре­ше­ње за тај део Тр­га ре­пу­бли­ке тра­жи ду­же од шест де­це­ни­ја.

При­вре­ме­на за­ме­на при­вре­ме­ним објек­ти­ма
„Ста­кле­нац” је по­диг­нут као за­ме­на за дру­ге при­вре­ме­не објек­те – ме­тал­не ки­о­ске ко­ји су до 1988. го­ди­не би­ли на том ме­сту. У то вре­ме ре­кон­стру­и­са­но је и На­род­но по­зо­ри­ште јер је тре­ба­ло улеп­ша­ти град за са­мит По­кре­та не­свр­ста­них 1989. го­ди­не. Из­град­ња ТЦ „Трг ре­пу­бли­ке” по­ве­ре­на је „Енос Енер­го­про­јек­ту” ко­ји је фи­нан­си­рао тај по­сао, био из­во­ђач и про­јек­тант објек­та од око 2.500 ква­драт­них ме­та­ра са ста­кле­ном фа­са­дом. Све до­зво­ле су из­да­те на де­сет го­ди­на, а ло­ка­ли су про­да­ва­ни за по 4.000 та­да­шњих не­мач­ких ма­ра­ка, ка­же Ду­шан Па­де­жа­нин, управ­ник „Ста­клен­ца”. Вла­сни­ци обје­ка­та, до­да­је он, ни­ка­да ни­су до­би­ли зва­нич­но оба­ве­ште­ње да ће тр­жни цен­тар би­ти по­ру­шен, а сва­ка ме­диј­ска об­ја­ва на ту те­му не­га­тив­но се од­ра­жа­ва на по­сло­ва­ње „Ста­клен­ца”.

– Чим се по­ме­не ру­ше­ње, за­куп­ци от­ка­зу­ју и тек по­сле два-три ме­се­ца успе­ва­мо да из­да­мо ло­ка­ле. „Ста­кле­нац” до­бро по­слу­је, са­мо је­дан ло­кал је пра­зан. Обје­кат ре­дов­но одр­жа­ва­мо, про­ме­ни­ли смо ке­ра­ми­ку на ула­зу, ре­флек­то­ре, оти­ра­че, спу­сти­ли смо пла­фо­не… Пла­ћа­мо по­рез на имо­ви­ну у екс­тра зо­ни, обез­бе­ђе­ње, за­јед­нич­ку стру­ју – на­бра­ја Па­де­жа­нин.

Вла­сни­ци ло­ка­ла по­ку­ша­ли су да ле­га­ли­зу­ју обје­кат, али у то­ме ни­су успе­ва­ли за­то што при­вре­ме­на гра­ђе­вин­ска до­зво­ла ни­је до­каз о ре­ше­ним имо­вин­ско­прав­ним од­но­си­ма, а без сво­јин­ске осно­ве не мо­же се из­да­ти на­кнад­на гра­ђе­вин­ска и упо­треб­на до­зво­ла ко­ју би до­би­ли да ло­ка­ле мо­гу да оза­ко­не.

http://www.politika.rs/scc/clanak/38683 ... -Staklenac
 
Meni iz ovog članka nije sasvim jasno šta je pisac hteo da kaže što se tiče saobraćaja i toga šta će biti pešačka zona.
 
Vrh