ПРЕУРЕЂЕЊЕ ДЕЛА ЈЕЗГРА ГРАДА СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ
Нови Трг републике, стари „Стакленац”
Прва фаза преуређења дела централног градског трга почиње 2018. – „Стакленац” још није виђен за одстрел. – Аутобуска стајалишта на Тргу републике требало би да буду уклоњена
Аутор: Далиборка Мучибабић субота, 12.08.2017. у 21:33
Власници 40 локала у ТЦ „Трг републике”, популарном „Стакленцу”, угасиће 30 свећица на рођенданској торти 2019. јер до тада објекат који је 1989. саграђен као привремени, неће бити порушен.
Годинама се прича о његовом уклањању што је званично потврђено 2015. победничким решењем урбанистичко-архитектонског конкурса за уређење Трга републике које на том месту предвиђа културно здање са галеријама, књижарама и салама за конференције, док би испод њега требало да буде гаража са 500 паркинг места. Датум изградње новог објекта засад нико са сигурношћу не може да потврди, а од њега зависи када ће попуцати стаклене ноге тржног центра, а централни београдски трг коначно бити регулисан.
Обнова Трга Николе Пашића и Теразија за две године
Реконструкција Трга Николе Пашића и Теразија према пројекту архитеката Зорице Савичић и Зорана Дмитровића почеће 2019. године, најављује Милутин Фолић, градски урбаниста. Овај архитектонски двојац предвидео је да се постојећа фонтана на Тргу Николе Пашића замени водоскоком са млазницама из пода и она ће заузети мању квадратуру од садашње. Декоративно подно осветљење на улазу у Дом синдиката нагласиће значај ове културне институције, а клупе ће бити редизајниране. Испред Дома Народне скупштине осмислили су раскошну фонтану док би аутомобиле са паркинга изместили у подземну гаражу која ће се градити у Влајковићевој улици. Густи дрвореди улепшали би обе стране Теразија, а обновљени подземни пролази постали би нови инфо пунктови престонице.
Али се зна да прва фаза сређивања Трга републике, односно простора између Народног музеја, Дома штампе и Народног позоришта стартује следеће године. Најпре се обнавља 10.000 квадратних метара, појашњава Зорица Савичић, архитекта која је са Зораном Дмитровићем освојила прву награду за уређење три централна јавна простора – Трга републике, Николе Пашића и Теразија.
– Пешачки део Трга републике сређиваће се без радикалних инфраструктурних захвата. Биће поплочан гранитом дебљине десет центиметара и димензија метар са метар. Предвидели смо и уклањање жардињера јер додатно блокирају ионако мали простор за пешаке. Одређивање габарита некадашње Стамбол капије која се налазила у том простору могло би да успори обнову јер су потребна археолошка испитивања. Не очекујемо да нађемо остатке капије, али ћемо знати одакле докле се простирала и тај простор ће бити другачије поплочан како би положај капије из времена када је Београд био опасан шанцем био уочљивији – истиче Савичићева.
Аутобуска стајалишта на Тргу републике требало би да буду уклоњена, једино би тролејбус у првој фази могао да саобраћа устаљеном трасом све док се не измести окретница са Студентског трга, а Васина улица претвори у пешачку.
Да би Трг републике заиста постао трг и царство за пешаке, осим новог културног објекта на месту „Стакленца” архитекте су предложиле измештање аутобуске окретнице и постављање дрвене калдрме до Дома војске. Будуће културно здање имаће 15.000 квадратних метара и биће исте висине као Народно позориште. Без обзира на то што архитекте Савичић и Дмитровић на месту „Стакленца” нису видели зграду опере, није искључено да будући објекат буде дом и за оперу и за галерију.
– Сигурно је да ће зграде која ће заменити „Стакленац” бити намењена за културу што је потврђено и планским документом. Зато преговарамо са Министарством културе како бисмо дошли до најбољег решења, а у игри су опера, балет и галерија па чак и комбинација неких од тих садржаја. Можда активирамо старе идеје за ту локацију. Није неизводљиво и да се распише нови конкурс за будуће здање културе на Тргу републике – објашњава Милутин Фолић, градски урбаниста.
Ако избор падне на оперу, на добитку ће бити заговорници иницијативе старе пола века да се на том месту нађе баш такав објекат. За то се борило и Удружење „Опера на Тргу републике” са Живаном Сарамандићем на челу. Оно је прихватило пројекат архитекте Милана Палишашког (преминуо прошле недеље) који је на Платоу Зорана Ђинђића предвиђао оба објекта: галерију и оперу.
Здање опере према његовој замисли имало би сцену, гледалиште и гардеробу и било би повезано подземним пролазом са Народним позориштем. Новије амбиције за простор данашњег Платоа Зорана Ђинђића и „Стакленца” у фокус су ставиле галерију за коју је пре 13 година организован конкурс а опера је одбачена јер се сматрало да је простор недовољно велики за такву зграду. Победничко решење подигло је велику медијску прашину и сукобило архитекте, што није неуобичајено и пре је пракса него изузетак. Зато се решење за тај део Трга републике тражи дуже од шест деценија.
Привремена замена привременим објектима
„Стакленац” је подигнут као замена за друге привремене објекте – металне киоске који су до 1988. године били на том месту. У то време реконструисано је и Народно позориште јер је требало улепшати град за самит Покрета несврстаних 1989. године. Изградња ТЦ „Трг републике” поверена је „Енос Енергопројекту” који је финансирао тај посао, био извођач и пројектант објекта од око 2.500 квадратних метара са стакленом фасадом. Све дозволе су издате на десет година, а локали су продавани за по 4.000 тадашњих немачких марака, каже Душан Падежанин, управник „Стакленца”. Власници објеката, додаје он, никада нису добили званично обавештење да ће тржни центар бити порушен, а свака медијска објава на ту тему негативно се одражава на пословање „Стакленца”.
– Чим се помене рушење, закупци отказују и тек после два-три месеца успевамо да издамо локале. „Стакленац” добро послује, само један локал је празан. Објекат редовно одржавамо, променили смо керамику на улазу, рефлекторе, отираче, спустили смо плафоне… Плаћамо порез на имовину у екстра зони, обезбеђење, заједничку струју – набраја Падежанин.
Власници локала покушали су да легализују објекат, али у томе нису успевали зато што привремена грађевинска дозвола није доказ о решеним имовинскоправним односима, а без својинске основе не може се издати накнадна грађевинска и употребна дозвола коју би добили да локале могу да озаконе.
