Сада се у причу око трамваја укључиле кокошке и чорбе, али хајде да продужим лакрдију:
- "Стара кока добра јуха"
- Цела кокошка је јефтинија од Мек Доналдс хамбургера. Од првог се наједе цела породица, од другог је питање да ли један човек остане сит.
Ne možeš porediti babe i žabe. To se nije odnosilo na tramvaj nego na praksu izbegavanja "lowest first cost" rešenja vazduhoplova, koji u određenim uslovima kakvi su naši (bolja disciplina i stroži propisi kao na zapadu) nisu odgovarali potrebama. Sovjetska ideologija proizvodnje i održavanja kosi se sa zapadnom koju mi praktikujemo po tome što se istim prečicama kao i pri proizvodnji kopnenih vozila (recimo autobusa) dolazilo do zamene za skupu zapadnu tehnologiju. To je nešto o čemu mi nismo ni pomišljali. Za razliku od njih koji problematično frekventno održavanje drugačijih, nepraktičnih tehničkih rešenja kombinuju sa nižim bezbednosnim standardima mi smo imali vrlo malo fatalnih nezgoda. Takvi delovi kraće traju i letelice su duže prizemljene, motori troše više goriva su što nam se dugoročno nije isplatilo. U suprotnom imali bi mnogo lošiji bezbednosni status. Nije se radilo samo o tome već i o buci i zagađenju. Dok su oni tapkali u mestu mi smo podizali standard. 737-300 bio je tada najsavremeniji model.
Ako misliš da su Zijača i 737 isto, grdno se varaš. Najmanji propust izaziva pravi masakr. Sa tim nema šale.
Средина 1980-тих је била историјски врхунац ГСП. Пре тога је био врло дуги застој у ширењу чак и трамваја и тролејбуса многе данас "главне аутобуске линије" су ишле на сат времена са огромним гужвама у шпицевима. После су дошле 1990-те са катастрофом, после 2000-те, када власт ништа осим аутобуса не признаје.
Обим електричног превоза 1980-тих је достигао чак 30%, а да су се завршили тада започети пројекти, био би преко 50%. Ако питате оне који су живели 1980-тих у Савским Блоковима, тек са доласком трамваја су почели да живе као људи. Тада је трамвај на НБГ био стварно брз зато што није постојала комплетирана булеварска инфраструктура и садашњи лош сигнални план. Путнички километар тролејбусом је 20% јефтинији, а трамвајем 50% јефтинији од аутобуса.
Чак и са оним што је изграђено 1982-1987, по електричном превозу је Београд дебело заостајао за Чешком, Бугарском, Румунијом, Пољском, Холандијом, Немачком, чак и Загребом, и то није једина инфраструктура по којој је заостајао за тим земљама. Подвожњаци/надвожњаци, основна булеварска инфраструктура у не-историјским деловима града, комунални коридори, у свему је Београд далеко заостао.
За средства тада уложена у електрични превоз, не би се могло изградити ни пола употребљиве метро линије. Чак и ако би се изградила цела, то би било на рачун комплетне остале инфраструктуре.
Minimalni takt je 1982 bio sledeći (iz izvora okačenog na temi o istoriji JGP):
Tramvaji: 4min - linije 6 i 7; 5min - 1, 2, 3; 9min - 9; 10min - 10, 15min - 8
Trolejbusi: 3min - 11; 9min - 19; 10min - 21
Autobusi: 2min - 13, 16, 59; 3min - 17, 27G, 29; 4min - 27B, 531A; 5min - 15, 16B, 16V, 16G, 16E, 25, 26, 28, 33, 36, 53, 83, 84, 511, 704; 6min - 30, 42, 58, 72, 501; 7min - 18, 24, 37, 41, 43, 45, 47; 8min - 31, 34, 35, 47A, 47B; 9min - 39, 10min - 23, 65, 103, 104, 401, 402, 541, 541Ž, 602, 701-705; 12min - 503; 15min - 101, 531, 541B, 611; 20min - 301, 308; 25min - 541A; 30min - 105, 202, 309, 542; 45min - 303-307; 120min - 102, 106
Najveći broj linija išao najviše na 10min, skoro sve ispod 45min i dve namenske na dva sata. Maksimalni takt većine gradskih linija nije prelazio 15min (4-6 ujutru, posle 10 uveče). Mreža linija bila je drugačija, grad je bio manji a mnoga naselja tek izgrađena. Takav sistem reflektovao je drugačije potrebe. Mi se danas davimo u sopstvenom izmetu zbog toga neuspelih pokušaja budženja nečeg što nije bilo potrebno u takvoj formi (primerne uloge). Zna se šta je usledilo posle, a zna se i da je trebalo ranije da se učini nešto više, dok je još moglo.
Najvažniji deo posla nije bio realizovan. Zbog takvog stava pogažena je manje sumorna budućnost grada. Bio je brži nego danas, ali nije mogao ići ništa brže od autobusa imajući u vidu prohodne saobraćajnice, samo što je u zglobnom tramvaju bila manja gužva nego u solo autobusu. Manji eksploatacioni troškovi opravdali su takav režim dok na red nisu došli kapitalni troškovi obnove pruge, u najgore vreme. Tada je tramvaj stavljen u drugi plan, iako je gužva bila sve veća. Danas se tramvaji kreću sporije od lokalnog (all-stop) autobusa na zagušenom putu, znatno sporije od ekspres autobusa. Da je iz Bloka 45 na 16E vozio dvozglob umesto solo (bio SGG280 na probi) to bi bila potpuno druga priča. I tada su imali iste bubice, da ne treba zglob ili dvozglob. Ista meta, isto odstojanje.
I opet dolazimo do čuvenog izostanka praćenja razvoja. Tramvaj je trebalo širiti s novim delovima grada, a ne sa 20 godina zakašnjenja. Da je odma udaren do Keja Oslobođenja vremenom bi bio produžen i dalje u Zemun pa bi izbegli gomilu autobusa u Mihajla Pupina. U Blokove je trebalo odmah sprovesti tramvaj. I onda je bilo mesta za depo. Trošilo se na naselja, ne toliko na infrastrukturu. Ni brdovit južni deo grada nije pokriven trolama koje su mogle vršiti fider ulogu. Danas se sedi kao kuvana noga, ali nije se pretrglo ni ranije, čak i pre ulaska u ozbiljne drušptveno-političke i finansijske probleme.
Rasipalo se na mnogo strana, sedelo se na 5 stolica bez jasnog prioriteta. Premišljali se kao lepe mlade. Sredstva dovoljna za ključni deo saobraćajne infrastrukture u presudnom momentu su korišćena za nešto drugo, posle čega ni ostatak nije adekvatno iskorišćen. Znamo kako se završilo.
За време 1992-1995 је био општи проблем резервних делова, али се после тога улагање у трамвај, као ресурс дугог века, показало као одлично по економску безбедност. То је јединствен возни парк који је преживео 1990-те у пуном капацитету.
Još bi racionalnije bilo ulaganje u ostale šinske sisteme koji su ignorisani upravo radi zakasnelog i nepotpunog širenja tramvajske mreže. Iako je tramvaj kao šinski podsistem najbolje prošao nije se baš ni proslavio, zbog čega se nije bez razloga oslonilo na drumski. Iziskivao je ozbilljna ulaganja, iako nije bio efektivan u odnosu na mrežu u osnovi zasnovanu na nezavisnom šinskom sistemu (tramvaj samo kao pomoćni podsistem).
Мени овде није јасно шта ти ту сматраш закржљалим? Тролејбус замењен аутобусом не би био бољи на тролејбуским линијама, где је главни проблем загушење улица. Ширење трамваја није пратило ширење града, али то се решава продужењима од 1-5 километара. Многе проблематичне трамвајске раскрснице се решвају подвожњаком, а у одређеним случајевима променом сигналног плана, па и исправљање глупости са редом вожње. Ван Србије ја трамвај у квару никада нисам видео. А већ преко 5 година живим у иностранству.
Шта мислиш, у Београдским условима одржавања, како би романтично изгледало покварен метро воз, иза кога се гомила још 5-6? Имамо одређени проблем који сами треба да решимо, и не постоји никакав чаробни метро штапић који то решава.
Autobus, za razliku od trolejbusa ne iziskuje kapitalni remont infrastrukture, stavku na koju se ovde gleda kao na nepremostivu prepreku. Nedostatak trola ne bi se osetio, posebno ne solo trola koje bi mogle biti zamenjene zglobnim autobusima, a linije preporođene preko noći (kao što se pre neki vikend dogodilo 29-ci, s akcentom na suboti). Tramvaj se mogao produžiti, ali pitanje kakve bi performanse imao u praksi, imajući u vidu loše izvedene radove, te (ne)održavanje. Vozni park je zreo za zamenu, i to iziskuje značajna ulaganja. Nama, kao i mnogima ovo sve bode oči, ali ja se ne bi džabe napinjao. Ako nisi sposoban daj nemoj da se glupiraš. I tačka. Nemoj ulaziti u projekat. Zato smatram da su svi površinski podsistemi mogli biti rešeni na drugačiji način oko metroa. Trošilo se na Željavu i ostale pi*darije po vuko*ebinama, ne na metro. Nije samo Beograd oštećen nego cela zemlja. Autoputevi se tek sad ozbiljno grade, pruge racionalizuju. Uveden je neki patrljak ubrzane pruge do 200km/h što je u ovim uslovima odlično. To kako je realizovano je za posebnu priču.
To ti je krutost šinskih sistema, nije li bolje posmatrati 30 tramvaja u Gagarinovoj na par 95-ica? Zapuštena infrastruktura svako malo donosi neko zatvaranje, kukulelečanje s autobusima koje nemamo ni za autobuske linije. Tramvaj iziskuje određen broj dodatnih zglobnih autobusa, isto kao i metro. Nek zakaže ponekad ako to opravdava celokupan efekat. Metro ne rešava gužvu u saobraćaju ali značajno unapređuje kvalitet prevozne usluge u postojećim uslovima saobraćaja i saobraćajne infrastrukture.