Novo je novo, trajaće i te kako duže od bilo kog Schindlera iz vremena kad smo još bili Jugoslavija u punom sastavu, i to još ihahaj da potrajemo. GSP valjda treba da održava te neke polaske, pa čime? Ima da kupe novo i kraj, pa kako god. Za to se najviše zalagala i struka u GSP-u.
»
Коментар број #26.980, страна 1080.« Ово си написао пре две недеље, 09.08.2025. у осам минута после поноћи. Код нас се струка низашта не пита, осим ако није у питању »струка« из СНС-а. Да се струка за нешто питала, ми не бисмо имали пропали Икрабус, не би нам се силни аутобуси запалили због неодржавања, и не би се отпуштали толики возачи и довлачили мигранти да нас возе за троструко већу плату. Зар си заборавио да је био протест запослених у ГСП-у пре неколико месеци?
Такође ти је поређење са Ситроеновим аутомобилима пресмешно. Не можеш да упоредиш легендарну »Ајкулу« са C3 моделом који је испод просека. Citroën DS познатији код нас као »Ајкула,« или »Жаба« је легендарни ауто са ротационим мотором који може да пређе преко милион километара без проблема. Цимос из Копара је производио санитетско возило модела DS које је прешло преко милион километара. Французи нису могли да верују да је толико прешао, али када су добили техничку документацију од нас, директно из Ситроенове фабрике су стигла нова санитетска возила DS модела на поклон. Верујем да смо добили и амбулантна возила овог модела. Негде је то било споменуто, али не могу то да нађем.
Prilikom kupovine automobila, nakon Å¡to je privukao naÅ¡u pažnju svojim dizajnom, jedna od stvari na koju najviÅ¡e obraćamo pažnju je njegova pouzdanost.
www.b92.net
Читао сам пре пар година текст о неком Ситроен санитету из Лесковца који је прешао 1.300.000 километара! Добар резултат, али ништа незамисливо. Машина је то — када се поквари, поправиш и иде даље. Није ме то зачудило, већ чињеница да Кинеза има толико да их можете ставити по једног на сваки метар пута дугачког 1.300.000 километара! Замислите то: возите 1.300.000 километара, а поред пута стоје Кинези и машу...
Још један чланак.
Postoji generalno mišljenje da automobil koji je prešao 300.000 kilometara neće još dugo trajati. Međutim, uopšte ne mora da bude tako. Naravno, nema puno četvorotočkaša koji su prevalili milion kilometara, ali nekima ne samo da je to pošlo za točkovima, već su značajno probili dotičnu...
vrelegume.rs
Волво 1800S (1966.)
Сви смо знали за покојног Ирва Гордона и његов Волво 1800S. Овај учитељ је купио свој аутомобил у Волвовилу у Хантингтону (држава Њујорк), у петак вече у јуну давне 1966. године, вративши га на заказани преглед следећег понедељка. По први пут се у Гинисовој књизи рекорда нашао 1998. с пређених 2.720.000 километара, да би на Аљасци септембра 2013. пробио баријеру од 3 милиона миља (4,8 милиона километара). Гордон је преминуо у 78. години живота новембра 2018., укупно преваливши својим аутомобилом 5.150.000 километара. За све то време, Волво 1800S је прошао кроз само две репарације мотора и два фарбања каросерије.
А да не причам тек о легендарној Голф двојци са мотором направљеној по УНИС-овој технологији. Ти прелазе преко милион километара без проблема.
Вероватно не знају да рукују њима, или набављају трамваје најгорег квалитета. У сваком случају, ово је била велика срамота. Толико новца је потрошено, а нису издржали ни два месеца.
Jel možeš da me zaobiđeš sa ovim glupostima. Jel ti nije problem? Šta si se uopšte i zakačio za mene. Ne izvlači iz konteksta, nego lepo prenesi sve što pišem. Bozankaya će svakako da traje duže od 40 i kusur godina starog Schindler-a, i sad opet velikim slovima, ČITAJ LEPO A NE KAKO TEBI ODGOVARA, jer tu Bozankaya-u možemo da održavamo kroz servis i garanciju, ima delova i novo je pa kako god da je napravljeno novo je, neuporedive stvari. Schindler-i bi stali posle prvog većeg kvara bez zamenskog dela, JEL JASNO SAD O ČEMU PIŠEM. Stalno se vraćam na istu priču i više mi se iskreno ogadilo. Ovde sam rekreativno, da uživam ako je moguće, a ne da gubim živce sa glupostima. Ako je stao tramvaj, nije smak sveta aman, neće ga baciti u Dunav nego će rešiti problem ma šta da je u pitanju. Da je uzet Siemens i da se isto to desilo, što je vrlo moguć scenario, dal bi pisao išta onda ovde. Ja sam ubeđen da ne bi. Jel te Bozankaya-e ne rade još negde van Beograda. Možda sam pogrešno informisan, verovatno i glup.
Hoćeš primere. Zagreb uzeo MAN NG seriju tamo 90-tih još. Prvi potpuno niskopodni gradski autobusi minhenskog giganta. Pa jedno godinu dana su proklinjali dan kad su ih uzeli, pa kad rešiše sve, ispadoše najpouzdaniji autobusi u ZET-u. Dečije bolesti apsolutno imaju svi. To nisu vozila iz čisto serijske proizvodnje, nego se rade po porudžbini, delova je mnogo, svaka serija se može donekle razlikovati, pa makar i u sitnicama.
Dalje, ovo za kola, već si se ispravio, al samo u jednom, ostalo su čiste floskule, koje su u suprotnosti sa onim što sam pisao ja. Citroën C3 kao nov auto, ima delova, ima garanciju, ima servis i majstore. Za DS se moraš snalaziti, i ni jedan auto kao oldtajmer iz istih razloga nije za svakodnevnu upotrebu kao da je reč o bilo kom običnom mladom automobilu. Ajmo sad o kilometraži i motorima. Citroën ne znam da je ikada koristio Vankel rotacioni motor, nije isključeno, a DS je imao isključivo R4 četvorotaktne motore, i nije cenjen kao nešto što je gazilo milione kilometara, nego kao automobil ispred svog vremena zbog svoje hidraulike, koja je imala i svojih velikih mana. Ako ti pukne bomba (ne kašikara), ako slučajem ostaneš bez ulja u sistemu, ode ti upravljač sa sve kočnicama. Al zato je mogao i na tri točka. Vankel rotacioni motor nikada nije zaživeo u potpunosti, što samo po sebi nešto govori. Prvi je Audi eksperimentisao sa njim, potom ga preuzima Mazda, koja uspeva da ostvari značajne rezultate na auto trkama, al RX serije nisu poznate po naročitoj izdržljivosti Vankel motora, a i veliki su potrošači goriva, što im je smrtna kazna u današnje vreme. Dalje, sve te čuvene kilometraže koje pominješ su izuzetak, a ne pravilo, znači istureni slučajevi. Ajmo redom, Mercedes sa svojim dobro poznatim dizel motorom 240 iz Minike i 123-jke, poznat je po gaženju velike kilometraže. Opet, zabeleženo je samo nekoliko ekstrmnih slučajeva, gde je Grk sa jednom Minikom prešao preko 2 miliona kilometara. Samo znaš šta je tu trik. Kako se auto vozi, ako je vožen mahom po lokalnim putevima, a pritom je pažen, ta kilometraža onda i nije toliko čudo baš. Na autoputu takvi automobili idu u visoke obrtaje već pri 100 do 110km/h, i onda teško da će preći toliko. Prosta fizika, mehanika kako god. Volvo je čak nekada zakopavao blokove motora u zemlju da legura metala odradi svoje pre ugradnje. Jesu gazili kilometre, al opet ne svi. Jer to sa kolima i motorima uopšte ide ovako. Prvo održavanje, zatim način vožnje (hladan start, tipovi puteva gde se najviše vozi), a tu pre svega mislim na sveukupno kako se motor tretira. Primer iz mog okruženja jeste i prelazak preko 300000 kilometara čak i DMB motorom iz Zastave (slovi za vrlo prosečan čak i slab kvalitet i samog bloka), al strožijim preventivnim održavanjem i mažanjem što bi se reklo, i dalje su nastavili da se voze, al uz promenu vlasnika. Zatim, dokumentovani su primeri Opela, Dacia-je i još nekih koji su lagano gazili preko pola miliona kilometara bez da se otvore, jedna Zafira sa 1.6 motorom prešla preko 1.2 miliona kilometara, novjii Mercedesi ima zabeleški o preko 700000 kilometara bez pipanja samog motora. I tako može u nedogled. Pogledaš oglase, čak i problematični motori gaze velike kilometraže, a uz to da se obrati pažnja na znane nedostatke, skoro svaki auto danas može dosta da pređe. Opet, slučaj do slučaja, kao što je bilo i starih 123-jki koje nisu baš mnogo gazile do prve generalne. Citroën koji pominješ, u svom čuvenom rebrastom venu, imao motor gde se ulje menjalo na svakih 2000 kilometara, jer nije imao filter ulja. Danas se ulje kod nemalog broja menja tek na 30000 kilometara. Ma mislim, jednostavno i prosto je da slučajeva ima svakakvih, kao i da među novim ima onih koji ne mogu da gaze baš lagano kilometre starih Volvo-a i Mercedesa, al zato su ekonomičniji na primer. Na kraju, današnji automobili imaju neuporedivo više delova nego nekad, i nema tu više lakog poređenja. Ljudi danas ni ulje ne proveravaju toliko često, a nekad je to maltene bila obaveza, i generalno se više vozi. Tema o kojoj mogu do sutra, al samo još jednom, lepo brate čitaj šta pišem i ne izvrći stvari izvlačeći iz konteksta. Niti branim Bozankaya-u, boli me uvo za njih, niti pravdam propuste bilo koga, već se sam trudim da budem realan i objektivan.
www.jutarnji.hr
www.polovniautomobili.com
