Šta je novo?

Tramvaji

Ja ću izneti jedno nepopularno mišljenje. Voleo bih da su nam sva vozila zapadne proizvodnje što zbog kvaliteta izrade, što zbog lepog dizajna, međutim mora se priznati da to koliko znam nikad i nije bio slučaj u Beogradu. Uvek su kupovane skromnije varijante, jedina razlika je što smo nekad imali i svoju proizvodnju i što je bio moguć uvoz od zemalja istočnih Slovena. Svi ti autobusi koje imamo baziraju se zapravo na zapadnim motorima i šasijama. I kod Ikarbusa i kod Turaka i kod Kineza i kod Belorusa, ali je završna obrada lošija.

Meni je lično novi BMC u teget boji mnogo lep spolja, dinamičan je i skladan. Farovi u mraku odličnog oblika. Lepši je od mnogih drugih proizvođača sa istoka, nije prenatrpan i kičast što ume da bude problem sa autobusima sa istoka. Nedostaje mu samo beli displej da bude pravi šmeker. Unutra je svaki BMC previše siv i klot, pogotovo naš koji čak nema ni trčeći displej u prikolici ej.

Astra ima tradiciju i recimo je proizvela metro kompozicije za sistem u Bukureštu onda kada su svi drugi gradovi istočnog bloka kupovali Metrovagonmaš. Neverovatan presedan. Njihovi mi tramvaji nekako ne deluju "čvrsto i solidno" na prvi pogled. Dosta su i odignuti od tla što im daje neki zastareli izgled. Ali zaista ne znam kakvi su u eksploataciji. Sigurno su daleko više prilagođeni njihovim i našim neravnim i neobnovljenim prugama nego CAF. Ako ništa drugo, činjenica je da nam je fabrika bliže nego Bukureštu 😄

Mislim da naš grad i nije dorastao dužim tramvajima. Zbog zavoja takvih kakvi su, zbog stajališta, zbog kretanja paralelno sa autobusima, paralelno sa svim drugim vidovima saobraćaja... I opet zbog svega nabrojanog spori su i ne privlače veliki broj putnika - na velikom delu mreže su praznjikavi. Brojanje saobraćaja je čini mi se utvrdilo da je iskorišćenost 10% (ili je možda to udeo tramvaja u ukupnom broju putnika). Jedino mesto gde se javlja problem sa kapacitetom je Bulevar. Ajde neka se i ne širi mreža odmah, neka prvi korak u unapređenju bude da svaka linija ima svoj kolosek na okretnici. Zamislite koliko bi samo to povećalo pouzdanost jer bi napokon postojao red vožnje... Za sada su nažalost odbojni svima.

@Užice Rumuni nemaju ovaj kratki tip u Bukureštu već u tim malim gradovima koje si pomenuo gde je promet putnika niži. U takvim gradovima kod nas su mahom već izbačeni zglobni autobusi negde pre 15 godina, a kamoli da imamo zglobni tramvaj 😅
Тако је какве су се кантурине возиле пре десетак година овакав превоз је супер а једина возила западне производње смо добијали из донација(једино солариси су изузетак).
Једноставно ми смо у топ 10 најсиромашнијих земаља Европе и није заочекивати да имамо неки екстра скуп возни парк ово је наша реалност једноставно а БМЦ-а има у још европских престоница
 
Тако је какве су се кантурине возиле пре десетак година овакав превоз је супер а једина возила западне производње смо добијали из донација(једино солариси су изузетак).
Једноставно ми смо у топ 10 најсиромашнијих земаља Европе и није заочекивати да имамо неки екстра скуп возни парк ово је наша реалност једноставно а БМЦ-а има у још европских престоница
Nazalost vozni park je itekako skup, a imamo loša vozila i u tome je najveći problem. Mi smo Bozankaya tramvaje platili više nego Sarajevo Stadler, platili smo više Bmc za 100k evra, nego Atina za gasne Iveco Urbanway itd.
 
To stoji, al to je drugo pitanje. Mreža se ozbiljno ne širi od kraja 80-tih. Meni najviše smeta mučena trojka u obliku linije 3A još od 2019 godine.
Какво ширење мреже, нек прво ставе постојеће у функционално стање, лако ћемо за ширење. Кроз Башчаршију брже иду трамваји него кроз 90% београдске мреже.
 
Nazalost vozni park je itekako skup, a imamo loša vozila i u tome je najveći problem. Mi smo Bozankaya tramvaje platili više nego Sarajevo Stadler, platili smo više Bmc za 100k evra, nego Atina za gasne Iveco Urbanway itd.
То је већ друга ствар јер док се сви уграде оде цена у небо. Сад разумем Шапића кад је рекао да се приватници више исплате јер овде морају сви да се уграде у цену да намире своје алаве задњице
 
Дводелни трамваји су превазиђени за потребе Београда. Требају нам као најмањи троделни за мање оптерећене поласке, и у највећој мери четвороделни.
Код старих концепција производње трамваја, купловање је стварно био једини концепт формирања трамвајских возова (уз трамвајске приколице). Разлози су били везани за индустријску базу. Први зглобни трамвај је направио Диваг 1946, и дуго је био једини у свету ко је производио зглобне трамваје. У Југославији је Ђуро Ђаковић за целу историју произвео само један зглобни прототип. Када се појавио КТ4 (Катица, "коцкасти" у Београду), то је била револуција за ускоколосечне трамваје за градове са уским улицама. За разлику од зглобног КТ-8, боље се уписивао у кривину, а уз то био један од најлакших трамваја (по путничком месту). Чак је поред живог Ђуре Ђаковића Загреб узео 50 комада. И то им је (као и за Београд), био први зглобни трамвај за који је купована цела серија.

Међутим, технологија производње трамваја се јако променила. Осим нископодности, сада се развија модуларна производња код које се на истој бази модула може направити трамвај и од 20 и од 50 метара. И том базом располажу скоро све државе са бар једним произвођачем трамваја. Чак и Руси, који су са тиме доста заостајали, последњих 10 година су усавршили тај концепт.

Предности трамваја од 40 метара у односу на два куплована од 20 метара су:
1) Кабина вуче 15% трошкова. Уштеда при набавци.
2) Боље коришћење капацитета перона, и у железничком смислу трасе шинског транспортног средства. Купловани трамвај непотребно троши простор капацитета везаног за перон на зону купловања и празну кабину.
3) У случају не-КАФ-фуш-клаустрофобичног дизајна, омогућава се дистрибуција већ ушлих путника унутар транспортног средства.
4) Мањак радне снаге за ГСП захвата чак и Србију. Развијене земље због тога прелазе на зглобни аутобус (а не на смањење интервала) већ када соло аутобуси на сваких 15 минута бивају добро попуњени (са изузетком случаја када појачање треба само пар сати дневно, тада додају соло појачање). Тако је кадровски одрживије држати трамвај од 40 метара са интервалом 10 минута него од 20 метара са интервалом 5 минута.

Купловање се и даље користи као рационалан избор у следећим случајевима:
1) Високоподни и делимично нископодни ЛРТ. То су системи који су сви нормалног колосека, сви са обртним постољима, са широким дозвољеним товарним профилом, без врло оштрих кривина, и где се набављају транспортна средства из серијске производње. То су по правилу возила са две кабине, по 4 врата са обе стране у висини перона, 3 постоља, 6 осовина при чему су предње и последње постоље моторна а средње "трчеће", дужине 25-27 метара. И то је у градовима где су главни коридори средње оптерећени, минимум је подземних станица (или их уопште нема), а постојећа стајалишта су углавном на нивоу терена и нема конфликта простора за продужење стајалишта.
2) Домаћа индустријска база је таква да има серијску производњу релативно кратких трамвајских јединица.

Ништа од тога није случај у Србији. Чак "домаћи" Сименс из Крагујевца има модуларну производњу.

Конкретно, ти кратки трамваји, рачунајући на постојеће линије, имају перспективу само за линије 2 и 11, можда 13 и 14. За све остало нам требају трамваји од 30-40 метара. А све се то може узети једном набавком од једног произвођача.
 
Trenutno stanje (aktivnog!!!) voznog parka

30 caf, 16 radi
67 KT4 solo (toliko radi)
18 KT4 kompozicija (toliko radi)
22 Divag+prikolica (toliko radi)
6 Divag solo (toliko radi)

=

Caf 16
Zglobni tramvaj 73
Kuplovani tramvaj 40

Dakle

Niskokapacitetni tramvaj 73
Visokokapaciteni tramvaj 56


Buducnost

Caf 30 (najavljen remont 25) 25, neka 23 rade (dve rezerve, manji kvar) = 23
Bozankaja = 25
XXXX novi zglobni tramvaj = 100
KT4 Solo, svi rashoh = 0
KT4 kompozicija, rashod 50% = 9
Divag solo / sa prikolicom, iseći sve osim 7 Divaga iz donacije 2016 koji bi vukli 7 modernizovanih prikolica = 7

=

CAF 23
Bozankaja 25
XXXX novi 100
KT4 kompozicija 9
Divag sa prikolicom 7

I za kraj...

Niskokapacitetni tramvaj 100
Visokokapacitetni tramvaj 64


I o kakvom smanjenju kapaciteta mi govorimo ovde?


To što vi gledate 20 godina unapred pa kao tada će samo biti Bozankaja i Astra, mislim stvarno... Za 5 godina kada bilo kom drugom gradonačelniku iskoči dobar dil za tramvaje, eto nama još 25 vozila od 5 delova...
 
Тако је какве су се кантурине возиле пре десетак година овакав превоз је супер а једина возила западне производње смо добијали из донација(једино солариси су изузетак).
Једноставно ми смо у топ 10 најсиромашнијих земаља Европе и није заочекивати да имамо неки екстра скуп возни парк ово је наша реалност једноставно а БМЦ-а има у још европских престоница
Ти стварно као да си са Марса пао, БМЦ плаћамо исто као и Соларис а Соларис десет пута боље возило у сваком смислу. Штедлер гарнитуре које иду за Нови Сад смо платили тридесет одсто више него Италијани нпр исте те гарнитуре у усто време. Овде се не ради о томе да смо ми сиромашни, него да људи задужени за послове набавке возила и вођења државе су поремећени шљам који много краде и ради против интереса овог народа и то много дуго траје. Уосталом лепо је написао Винча све...
 
Конкретно, ти кратки трамваји, рачунајући на постојеће линије, имају перспективу само за линије 2 и 11, можда 13 и 14. За све остало нам требају трамваји од 30-40 метара. А све се то може узети једном набавком од једног произвођача.



Stalno se ta 14ca provlači kao manje opterećena, a u realnosti sve je samo nije tako.

Konkretno juče ujutru kod Višer-a, stiže sa Banjice puna 14ca, dole u Nikšićku već ko je uspeo i to je kraj, 4 stanice do dole niko ne može da uđe i to je tako svako jutro.
U VS u špicu kapacitet jedne Katice je odavno prevaziđen, uskoro stiže par završenih novih stambenjaka tako da će situacija biti samo još gora.
Koliko znam ni u Bulevaru ne ide baš prazna, nema ona za džaba i jednog CAF-a.

Svi se mi zalećemo ovde sa sinhronom, ali to rešenje je prevaziđeno, dobrim delom će prepoloviti raspoloživi vozni park od 100 jedinica, kompleksnije za održavanje i kada se stavi na papir nije dobro. + Sve ovo što je Karlo već napisao..

Da bi se šinsko vozilo stavilo u sinhron nije dovoljno samo kupla, već i sinhron kablovi koji moraju biti povezani sa sistemom tramvaja, mora da se menja softver itd itd..
Ja to nigde nisam video u tenderu da se pominje, znači mora naknadna ugradnja, a to je skupo i neće se desiti..


Niskokapacitetni tramvaj 73
Visokokapaciteni tramvaj 56


Niskokapacitetni tramvaj 100
Visokokapacitetni tramvaj 64

Prvo sam ti dao "like" a onda sam video da ti matematika ne ide, kao i meni nekada u osnovnoj i srednjoj školi.

Dolazi do smanjenja kapaciteta, jer je udeo niskokapacitativnih porastao.
Razlika koju si postavio prvo, jeste samo 17 vozila.
Po novoj raspodeli ona će porasti sa 17 na čak 36, a ako uzmemo u obzir da u Beogradskim uslovima visokokapcitativna vozila su odavno trebala da prestignu niskokapacitativna, rezultat je još gori.
Divazi sigurno neće preživeti dolazak Astra tako da i ta cifra od 64 je upitna.
Ma i da izognorišem sve, rast od 56 do 64 visokokapcitativnih vozila je prosto sramotan posle tako velike nabavke.

Što se tiče Stadlera, 3 KISS-a su uzeti direktnom nagodbom, došli ljudi u Stadler i pitali da li imaju nešto na lageru, ovi tada proizvodili za Westbahn, stavili na papir rizik u slučaju kašnjenja i naduvali cenu za naše, jer je rok bio prekratak za isporuku, što je i logično, oni čuvaju sebe.
Novi Flirtovi su uzeti za pristojnu cenu, u pitanju je javna nabavka raspisana Evropskim novcen, koja se sastoji od rigoroznih procedura.
Isti finansijer je finansirao i Solarise btw.

Problem Srbije - Korupcija sistema / Neatraktivnost tržišta, to su dve sgvari koje se vuku već 50 godina i ko zna koliko će se vući..
 
Šta bih ja uradio u nekom ŠBB KBB scenariju:

Naručio koliko je potrebno novih vozila, sve od istog i proverenog proizvođača (recimo Simens ako može), i to u dve varijante - kraće i duže (26+ i 40 metara). Onda od postojećeg voznog parka sve penzionisao kroz donacije ili prodaje. Mogao bi da ostane po jedan primerakod svih modela kao muzejski.

Naravno, neće se to nikad desiti, em što naši nisu sposobni za tako nešto, em što moraju pare da se preusmeravaju u EXPOe, fudbale, kockarnice, EPSove, partijske fondove, Andrejeve džepove, itd...

Ali baš bih voleo kad bi se jednom sve staro i nepraktično uklonilo i ceo vozni park odjednom (mislim u jednoj nabavci, "odjednom") zanovio i standardizovao. I time bismo što se tramvaja tiče brili namireni narednih 30 godina.
 
@Jelancha
Spajanje u sinhron i jeste prevaziđeno danas, al ne vidim šta drugo može da se radi sa 100 klasičnih tramvaja po kapacitetu sličnih Katicama. Ne vidim gde misle da ih spakuju sve na postojeće linije. Ako i nije predviđeno tenderom, a ide se na takvu nabavku, onda stepen diletantnosti se zasigurno uvećava.
Šta bih ja uradio u nekom ŠBB KBB scenariju:

Naručio koliko je potrebno novih vozila, sve od istog i proverenog proizvođača (recimo Simens ako može), i to u dve varijante - kraće i duže (26+ i 40 metara). Onda od postojećeg voznog parka sve penzionisao kroz donacije ili prodaje. Mogao bi da ostane po jedan primerakod svih modela kao muzejski.

Naravno, neće se to nikad desiti, em što naši nisu sposobni za tako nešto, em što moraju pare da se preusmeravaju u EXPOe, fudbale, kockarnice, EPSove, partijske fondove, Andrejeve džepove, itd...

Ali baš bih voleo kad bi se jednom sve staro i nepraktično uklonilo i ceo vozni park odjednom (mislim u jednoj nabavci, "odjednom") zanovio i standardizovao. I time bismo što se tramvaja tiče brili namireni narednih 30 godina.
Najbolje bi bilo stvarnim nadmetanjem na tenderu, ne dilovima, pa čak ni sa Siemens-om, al kako to ne može, tvoja varijanta je svakako pametnija. Samo ja nikada ne bi menjao ceo vozni park odjednom. Pogotovu tramvaje. I sa te strane ovo što se sad radi može napraviti dosta problema. Samo zamišljam da je onda neko i pokušao da planira nabavku 100 CAF-ova sa ciljem da se zanovi 80% voznog parka. Otprilike da bi maltene ugasili tramvajski podsistem. Možda to zvuči previše apokaliptično, al kako se pokazao, pa i sam isporučilac sve ove godine, bio bi vrlo moguć scenario. Mnogo je važnije da se ti tramvaji opreme prema našim potrebama, džaba i Siemens u konfiguraciji CAF-a. Ako ima adekvatna postolja i sisteme vuče i oslanjanja, trajaće i Astra. Šinska su to vozila, trpe mnogo, ako su satkana od adekvatnih delova. I Škoda je imala jednu promašenu seriju u Pragu. Zato tu treba biti jako oprezan, i ne ići sa ubeđenjem da su ovi renomirani 100% garant uspešnog višedecenijskog rada njihovih tramvaja. I naravno servisna podrška sad mora biti ozbiljan prioritet.
 
Највећи капацитет и удобност имају дупле катице. Удобнији су од Цафа, а и више људи може да стане у њих. Не знам који четвороделни трамвај или петоделни као Цаф има већи капацитет од два трамваја од по двадесет метара осим ако немају дужину од четредесет метара.
Нови дводелни трамваји ће бити нископодни као КАФ, значи 2/5 капацитета КАФ, а купловани и мањи капацитет од петоделног КАФ Урбоса.
Притом је КАФ купљен у лошој конфигурацији ентеријера, па су старе Катице комфорније од њега, па и још старији швајцарци.
 
 
Tramvaji turske kompanije Bozankaja će, kako tvrdi, koštati Beograd 3,23 miliona evra po komadu, dok su u Temišvaru koštali 1,94 miliona.

Ooohohohohohohooo al će da radi ugradnja...

eye-brows.gif



 
Stalno se ta 14ca provlači kao manje opterećena, a u realnosti sve je samo nije tako.

Konkretno juče ujutru kod Višer-a, stiže sa Banjice puna 14ca, dole u Nikšićku već ko je uspeo i to je kraj, 4 stanice do dole niko ne može da uđe i to je tako svako jutro.
U VS u špicu kapacitet jedne Katice je odavno prevaziđen, uskoro stiže par završenih novih stambenjaka tako da će situacija biti samo još gora.
Koliko znam ni u Bulevaru ne ide baš prazna, nema ona za džaba i jednog CAF-a.
Везано за 14, ако ћемо поштено, ја сам за озбиљну промену целог система линија, са:
- укидањем 14 оваква каква је сада. Број се чува за Земун, где је тај број део идентитета.
- На рачун 14 се појачавају 6 и 10, и то на начин да иду неизменично са 7 и 9.
- Линија 7 се преусмерава преко Славије, 6 се продужава у строги центар минимум до Теразија. Веза Војводе Степе и БКА се решава аутобусима преко Господара Вучића, линија 33А Цветко - Аутокоманда - Кумодраж, док 33Б иде за Панчевачки мост као сада.
- Од Славије ка Новом Београду 7 и 9 не иду обе у Савске блокове, већ на Новом Београду постоји гранање.
- Линија 8 са Вождовца за строги центар, минимум до Теразија.
- Гранање Трошарина-Булевар Пеке Дапчевића-Ветеринарски факултет

Најважнији разлог преоптерећења на 14 је лош ред вожње. По истом имаш у просеку 18 трамваја на сат у најоптерећенијем сату, или средњи интервал 3-4 минута, а у пракси 10 минута нема трамваја, а први крене соло КТ4 на линии 14, два минута касније ДИВАГ са приколицом 9, а још минут касније празна 10. Чак и ако се одржава ју све три линије, логичан интервал макар са терминуса би био 3-4 минута по систему 9-10-9-14-9-10-9-14-9-10-9-14. Тако ради Варшава, или неки други нормалан град, а у Београду канцелариским сектама никада није дошло у вугла важност равномерног интервала. Код система са електровучом тиче се и оптерећења подстаница.
 
Ne znam sto su svi protiv 14-ice, odlicno sluzi da rastereti 7 i 9, i ima nekih ljudi kojima odgovara do Slavije i Vukovog spomenika. Nikada nisam video praznu 14-icu tokom spica samim tim je ne treba ukidati posto ima putnika. Bezveze je samo zbog broja 14 koji je isao nekada do Zemuna ukidati danasnju liniju.
 
Zato što je krš linija i nema nikakvog smisla koristiti je do Autokomande i Voždovca pored 17,31 i 50. Jednom sam čisto iz radoznalosti krenuo tramvajem 14 do Trošarine umesto 50icom, vozio sam se 25 minuta duže i umalo zakasnio na posao. Ma da ako ćemo iskreno, gotovo sve tramvajske linije u gradu su takve i imaš gomilu brzih autobuskih linija. Npr sad mesec dana idem do garaže na Novom Beogradu i nijednom nisam ni pomislio da idem tramvajem 7, jer mi je neuporedivo brze da idem 17icom do Franša, pa odatle sa 460,465 ili 493 do Basa i onda od Basa jednu stanicu na 85, ili pešaka 7-8 minuta.
 
Zato što je krš linija i nema nikakvog smisla koristiti je do Autokomande i Voždovca pored 17,31 i 50. Jednom sam čisto iz radoznalosti krenuo tramvajem 14 do Trošarine umesto 50icom, vozio sam se 25 minuta duže i umalo zakasnio na posao. Ma da ako ćemo iskreno, gotovo sve tramvajske linije u gradu su takve i imaš gomilu brzih autobuskih linija. Npr sad mesec dana idem do garaže na Novom Beogradu i nijednom nisam ni pomislio da idem tramvajem 7, jer mi je neuporedivo brze da idem 17icom do Franša, pa odatle sa 460,465 ili 493 do Basa i onda od Basa jednu stanicu na 85, ili pešaka 7-8 minuta.
Linija 14 prvenstveno služi na relacijama srednje dužine Banjica-Slavija i Vukov Spomenik-Cvetko/Ustanička, onda kada naiđe pre prve 7-ce, 9-ke i 10-ke koje su često nepouzdane. Naravno da sa ovakvom brzinom tramvaja niko ne ulazi u 14 da bi stigao od Ustaničke do Banjice, ona bi mogla postati atraktivnija od busa 50 tek kada jednog dana dobije prednost na svakom semaforu i raskrsnici. Skoro sam se vozio 50-com od Braće Jerković do Julinog Brda, ni ona baš ne kida sa brzinom a kapacitet autobuskog solaća na takvoj liniji je inferioran u odnosu čak i na singl Katicu. Mislim da bi tramvaj 14 čak trebalo pojačati da ide bar na 10-12 minuta prvom prilikom kada se nađe dovoljno vozila. Isto važi i za 11, jedina tramvajska linija koja spaja najposećeniji turistički deo grada sa glavnom autobuskom i de facto glavnom železničkom stanicom na Novom Beogradu.
 
Poslednja izmena:
Трамвајске линије које саобраћају Булеваром Краља Александра су превише оптерећене и стварно мислим да је потребно смањити интервал на све 4 линије које саобраћају булеваром, поготово у вечерњем периоду. Од кад 7-ица не иде више старим Савским мостом имам осећај да су је проредили, а по реду вожње заправо има интервал од 7 минута, а то је у пракси најчешће и по 15 (а некад и више). Што се тиче 14-ице потребна је Булевару јер макар мало растерети тај потез од Вука до Цветка који је осуђен на распале трамваје. 6-ицу би такође требали или да продуже или да преусмере на неку другу окретницу (омладински стадион на пример) капирам да би била много поузданија него досадашња траса. Петица трамвај би такође требала да има мало бољи интервал.
 
Buducnost

KT4 Solo, svi rashoh = 0

Divag solo / sa prikolicom, iseći sve osim 7 Divaga iz donacije 2016 koji bi vukli 7 modernizovanih prikolica = 7
Neće valjda iseći svih 67 singl Katica, a da se malo pojača šestica, jedanaestica, četrnaestica, ako trojka jednog dana ponovo krene Rakovicom trebaće i tu dosta vozila. Neka proberu i ostave bar tridesetak koje su u najboljem stanju. Ta linija je sa svojom polu-LRT trasom oduvek bila znatno brža od busa 37 i ljudi će nju masovno koristiti ako se ikada vrati. Toliko vremena je prošlo od početka bolesne pljačkaške orgije nad BPP da ne verujem da se čak i zaposleni u GSP i SJP i dalje sećaju koliko tramvaja je nekada vozilo na 3 i kakav im je bio interval.

Da li neko ovde slučajno ima da postuje njen RV od pre 2019. ?
 
Vrh