CAFovi koji su nama isporučeni su promašaj neopevani. Iako je to za neke ljude skandalozno reći i čuti, jer ih uvek brane i veličaju kao da su ne znam ni ja šta. Bangavi trmavaji, potpuno neprilagođeni za naše potrebe i skarabudženi od modela koji su inicijalno bili namenjeni širokom koloseku. Unutra tesni, sa malo rukohvata i sedištima koja imaju taman toliko tapacirunga da upijaju prljavštinu a nedovoljno da budu udobna. Uz to ljudi sede u njima na centimetar od vrata i usred prostora gde nastaju najveće gužve (oko vrata). Da ne pričam koliko su smešno uska ta sedišta, tačno se vidi da je ceo tramvaj Frankenštajn koga je neko neplanski skratio po širini za oko pola metra.
Daleko od toga da su ostale starudije u voznom parku bolje. Ali ovi CAFovi su svojevremeno masno plaćeni a očajni su. Uz to skoro deset godina nisu mogli da voze na pola pravaca. Promašaj od tramvaja.
Španci su nam lagano uvalili za njih finansijski najisplativije (polu)rešenje u vidu anoreksičnog brata LŠV iz Saragose, a Srbi najoštroumniji među stvorenjima sa ganglijama oberučke prihvatili taj za njih španski svemirski brod.
Oni su u celoj priči još i najmanji problem napravili, ali mi smo u svemu uprskali počev od izostanka testiranja prvog niskopodnog modela u eksploataciji na našoj specifičnoj mreži, preko brljivog sastavljanja tenderske dokumentacije do Šupa-trans održavanja koje je dovelo do toga da prekjuče CAF tandrkanjem plaši narod po Požeškoj.
Nema ko se nije okrenuo. Stiče se utisak da su iz meseca u mesec sve ređa, ali bučnija pojava. Očekujem da ih dokosure kako bi uzeli ukupno 155 Božanki.
Španci jesu kvalitetni, ali nisu se proslavili po pitanju ergonomije uopšte. Sedišta by far nejnudobnija, enterijer uber skučen, vrata prespora za koridore s više linija, pa još i ručno aktivirana. Delovi su skupi, naše šimpanze naviknute na češke kantice nisu u stanju da ih budže i krpe te sad više skupljaju paučinu nego što voze.
Po savladavanju tehničkih limitacija trasa tek nefleksibilni zbog toga što naručilac nije uzeo u obzir posledice baziranja vozila na osnovi projektovanoj za potpuno drugačije uslove rada.
@Piccolo
Sećam se da sam (ja malo viši od 1,8m) samo jednom na par minuta seo na ona singl sedišta u prolazu između točkova i brže-bolje našao drugo mesto. Bilo je dovoljno mesta za noge, ali žuljanje kičme nije izostalo. Zbog toga u njima čak i kad sedim najbrže ustanem, nekad celu stanicu ranije. Više puta sam zadobio modrice po pršljenovima. Bolelo je, aki uglavnom u tim vozilima sedim bez naslanjanja.
Tapacirung je kako Bender zbori kao nehigijenski u našim uslovima (ne)održavanja izazvao kontraefekat, bez ikakvog poboljšanja udobnosti zahvaljujući pretankom materijalu za tako tvrdu neergonomsku podlogu.
Tramvaj je po mnogo čemu izrađen suprotno ovdašnjim zahtevima eksploatacije (da kažem antibeogradski), kao da je namerno pušten da teroriše narod dok god ima delova na gomili.
