Dok sam pre 15ak godina svakodnevno prolazio tuda, uvek sam preferirao 33 jer su se ovi vukli a autobus uvek prestizao sve. Sa preuređenjem Vojvode Stepe i porastom automobila, okolnosti su postale bolje za tramvaj. Ali da nema toga, 33 bi ih šio i dalje.
A čak i da ih više ne šije, moraju tramvaji da budu brži. Nizbrdo je lako, ali moraju i uzbrdo da budu brži i efikasniji. I startniji. A o stanju vozila da ne govorim, to je tek posebna priča. Vozila su u katastrofalnom stanju.
Da,mada u poređenju sa ostatkom saobraćaja, i problemima koje ta prestrojavanja izazivaju (ostatku saobraćaja), to nije ništa. Čekaju možda minut, i to samo u pravcu ka Slaviji. Posle kod Hrama često "pojedu" veliki deo dužine stajališta pa autobusi ostanu iza zaustavne linije i moraju da čekaju sledeći semafor dok se ovi ispred sklone.
Od nemalog broja fiks ideja u ovom gradu, uz Sajam, Mostar i Autokomandu pomenuto kod Hrama je pri samom vrhu.
To trpanje vozila (nevezano za dužinu jer bi dva-tri solo privatnika zauzela stajalište ko i poduži tramvaj) nema nikakvu meru, pa ni zakonsku.
Večito izbegavaju teret novih obaveza. Bože sačuvaj da sami sebi kažu e posle toliko i toliko putnika, vozila, linija moramo preusmeriti silne autobuse kako god znamo i umemo, da proteramo kršten tramvaj na par minuta medijalnom bašticom, a zavisno od obima drumskog saobraćaja i da denivelišemo presecanje kod Franša koje ni za Žagubicu nije.
A šta su trebali, da poklone ove što su sad naručili.
Vozeći se tramvajima i po Cirihu i Bernu i po Ženevi - mogu da garantujem da su njihovi tramvaji i tog godišta u ispravnom i verovatno boljem stanju od pola BG tramvaja. Osim toga, nikome nije palo na pamet da veći broj tramvaja može da posluži i kao izvor za rezervne delove (ako ih već više nema dovoljno u prodaji) i međusobno, a verovatno i za one koji su već u BG ako su istog (ili nekog sličnog tipa pa delovi odgovaraju). Naravno ne treba preuzimati svakakav krš, ali Švajcarci su dosad u BG bili sasvim OK.
A povrh svega, nakon ovoga, čak i kada budu imali novije za rashod sigurno ih neće ponuditi Beogradu koji im je sad uterao dodatni trošak rezanja tramvaja i to na "short notice".
Realno, cela ova priča u BG se vodi kao da Beogradu zapravo i ne trebaju tramvaji kao takvi i da je ovima koji odlučuju sasvim svejdeno kakvi će i da li će stići, već samo kao budžetska pozicija iz koje bi se mogle "izmusti" neke pare.
Šapić-Vesić dvojac decenijama u tramvaj ušao nije, pa ni ne zna kolika je razlika između čeških i švajcarskih tramvaja.
Niti u kakvom su stanju Tatre, koje i koliko ih i dan danas iole liči na nešto (upravo šačica tih najnovijih što su iskočile uz nekolicinu modernizovanih sinhrona sa razlogom viđenih uglavnom na 7 i 9), zašto niskopodni već godinama skupljaju paučinu.
Da su hteli bolje da se upute u problematiku znali bi šta bi bilo najbolje za učiniti i u kom roku pa bi ovakav debakl bio izbegnut.
Nemoj tako, evo mi smo 3 godine pre početka EXPO-a počeli da planiramo i analiziramo nabavku novih tramvaja...
Evo CAF će čak 30 da nam isporuči
za samo 1035 dana, a Turci ili Kinezi svih 125, prototipova doduše (pod uslovom da se prvih 100 poraspada sa srbijanskim sužnjem pre nego što neko drugi uoči Ekspa strada).
Iako bi u ovakvoj političkoj klimi donacija nesumnjivo smanjila udeo novih potpuno niskopodnih vozila i bez argumenta imala pozitivan uticaj na kvalitet vožnje i pristupačnost (većina low entry, praktično bi na poklon dobili gotovo što mi već s Tatrama nismo uradili, uz to i kvalitetnija vozila), ne treba zaboraviti da je samim Ekspom u ovako kratkom roku doliveno ulje na vatru u najgorem mogućem momentu, baš kada Bazel planira povlačenje te većinski low-entry serije. Kao da je neko namerno dugovlačio, čekao da do toga dođe.
Povrh svega najgore možda tek sledi u slučaju da poput autobusa poseku Tatre i u međuvremenu smanje nabavku novih. Imali bi manje vozila nego sada, kamoli sa Šindlerima. Ili bi jedva pregurali Ekspo pa desetkovali i nove krševe do 2035. što je neprihvatljivo za tramvaj. U svakom slučaju sahranili bi i tramvaj in no time zajedno s trolama (i autobusima GSP).
Sada se bolje nego ikad vide posledice nedovoljnih, odloženih i loših (ili propraćenih lošim) nabavki. Hronični nemar je bez sumnje najlakši recept kako u rekordnom roku upropastiti prethodno relativno robustan sistem.
Ljudi pa GSP-ovi podsistemi su preživeli i hiperinflaciju ali ovu oluju neće ukoliko se uskoro ne napravi potpuni ideološki preokret vođenja javnog prevoza.
