Šta je novo?

Tramvaji

Oni sto su imali problem sa zglobom i kojima je izbacen nisu vec kopije
 
20160907_140444.jpg


led rasvjeta
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=404319#p404319:17oibel1 je napisao(la):
tragac » 06 Sep 2016 09:35 pm[/url]":17oibel1]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=402801#p402801:17oibel1 je napisao(la):
markobg » 30 Aug 2016 10:36 am[/url]":17oibel1]Zapravo te budžene Katice odavno više ne voze u Pjongjangu već u jednom drugom gradu.
Tačno, U pitanju je grad Čongdžin gde su dobili interesantnu tirkiznu boju
24955753653_6b46504ce5_b.jpg

Ovo je, zapravo, drugi model u Chongjinu, ČKD T6B5K. Tramvaj je širi (2,48 m) u odnosu na KT4 (2,18 m)
Za KT4K piše na wikipediji da je skidanje zgloba vršila Shenfeng works iz Kine
https://en.wikipedia.org/wiki/Trams_and_trolleybuses_in_North_Korea
 
6a422030b82c36995160adc5f06f8a3d.jpg


6b0cf891673d03cfcd7a9d3d5d5b9020.jpg


5817eaacb8679a71c12fd40bf0aba97e.jpg


e345855a64318036f000c95275279455.jpg


Jedan od poslednjih sto je stigao prikokica gb 1472 piseduje led displej a tramvaj je gb 2653


Sent from my iPhone using Tapatalk
 
Ko bi da vozi tramvaj mora da ima 1.000 EVRA

Tramvaje u Beogradu ubuduće će voziti samo oni koji budu imali oko 1.000 evra da plate obuku i licencu. Međutim, dobijena dozvola za vožnju tramvaja neće biti garancija da će kandidati koji su uspešno prošli teorijski i praktični ispit, dobiti posao u GSP "Beograd".

Izmenjena procedura za dobijanje statusa vozača tramvaja predviđena je Zakonom o bezbednosti u saobraćaju, a podrazumeva da Agencija za bezbednost saobraćaja organizuje obuku i izdaje licencu zainteresovanim kandidatima. Novi sistem licenciranja počeo je juče obukom na koju se prijavio 21 novi kandidat.

Nadležni očekuju kvalitetniju obuku vozača tramvaja, a cilj svega je, kažu, veća bezbednost u saobraćaju. Izmene će, međutim, skupo da koštaju buduće polaznike koji će obučavanje morati da plate.

- Kandidati uplaćuju oko 105.000 dinara GSP. To su troškovi koje ovo preduzeće ima za obezbeđivanje prostora u kojem će se održavati nastava, za angažovanje nastavnog osoblja, sprovođenje praktične obuke na tramvajima - objašnjava Željko Milković, direktor GSP "Beograd". - Dok Agenciji ide oko 25.000 dinara, na ime troškova za izradu licence. Polaznici uplaćuju GSP novac, a mi zatim deo sredstava prosleđujemo Agenciji. Plaćanje je omogućeno u četiri rate, s tim što prvu uplaćuju odmah, pre početka obuke, a poslednju moraju da uplate pre završetka obuke.

Prema Milkovićevim rečima, u odnosu na raniju proceduru osposobljavanja vozača tramvaja, novi sistem se razlikuje i u tome što će ubuduće obuka imati više časova.

- Predviđeno je da teorijski deo traje deset dana, odnosno 60 časova, a praktični 43 dana ili 90 časova. Prvi put smo pripremili literaturu za kandidate. Ranije se učilo iz raznih knjiga, a sada smo sve to skupili i objedinili u jednoj knjizi - kaže Milković. - Obučavaće ih 15 nastavnika. Imaće rigoroznije testove, ali i kontrola će biti ozbiljnija. GSP je do sada imao potpunu autonomiju. Samostalno smo sve radili i niko nas nije kontrolisao, a sada ćemo i mi da podležemo kontroli koja je poverena Agenciji.

Osim što više neće polagati testove u GSP saobraćajnoj školi, u nizu izmena je i uslov da kandidati moraju da imaju položeno najmanje za B kategoriju.

KANDIDATI koji budu položili ispit podnose Agenciji zahtev za izdavanje dozvole, a osim položenog ispita, zakonom je predviđeno da vozač mora da ima najmanje 21 godinu, da poseduje važeću vozačku dozvolu najmanje B kategorije, da je zdravstveno sposoban i da nema izrečene mere zabrane upravljanja motornim vozilom.

IZVRŠNI direktor za ljudske resurse u GSP "Beograd" Dragan Ristanović rekao je da je ovom preduzeću godišnje potrebno od 15 do 20 vozača.

- Imali smo pauzu kada nismo imali obuku u prethodnih godinu dana tako da nam već nedostaje određen broj vozača. Nadamo se da će ovi kandidati uspešno završiti obuku i da ćemo moći odmah da ih uključimo u posao - rekao je Ristanović.

izvor: večernje novosti
 
Eto kako turisti sa kruzera mogu da se popnu na Kalemegdan. Nista im vise ne treba.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=408088#p408088:1em588a2 je napisao(la):
RioBL » Чет Сеп 29, 2016 6:13 am[/url]":1em588a2]Eto kako turisti sa kruzera mogu da se popnu na Kalemegdan. Nista im vise ne treba.

И још им за ту намену додају музејске трамваје и милина.
 
Takve tramvaje imaju u npr, Portu. Imaju nekoliko linija koje povezuju obalni pojas uz rijeku Duro i staro jezgro grada na brdu iznad. Tramvaji su ujedno i turisticka atrakcija.



Vjerujem da bi se nesto slicno moglo napraviti i u Beogradu...
 
Могло би лагано, само да истерају трамваје из депоа на Дорћолу.
 
RioBL":29sb102s je napisao(la):
Takve tramvaje imaju u npr, Portu. Imaju nekoliko linija koje povezuju obalni pojas uz rijeku Duro i staro jezgro grada na brdu iznad. Tramvaji su ujedno i turisticka atrakcija.



Vjerujem da bi se nesto slicno moglo napraviti i u Beogradu...
Једно време су хтели метро, пардон лрт као њихов :D

Послато са SM-G930F уз помоћ Тапатока
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=408453#p408453:1on9bga1 je napisao(la):
Somi303 » 30 Sep 2016 10:01 pm[/url]"
Једно време су хтели метро, пардон лрт као њихов :D
Taj njihov LRT radi kao zmaj. Ja merio brzinu - dostizao je 88 km/h. Trasa je osim na jednom mestu kod aerodroma i na jednom mestu na samom prilazu gradu potpuno izolovana, ili uopste ne ide pored puta, ili ide u ukopu ili ide pod zemljom. Sve u svemu od aerodroma do grada 2 semafora, a koliko sam ukapirao ni na jednom nije stao, jer je ispred bila svakako stanica i čim je krenuo semafor mu se prebacio na zeleno (tako da verujem da tramvaj svojom pozicijom upravlja semaforom). Upravljani semafori bi bili u sadašnjem momentu najbrže i odlično rešenje za BG, jer bi tramvaji profunckionisali kako treba. Da stvarale bi se veće automobilske gužve, ali to bi trebalo da je prihvatljivo - cilj je navesti ljude da koriste tram a ne auto. Pa ako tramvaj prolazi a auto stoji u koloni, i glup će ukapirati da radi pogrešnu stvar time što se vozi autom. Naravno ovo ne znači da metro ne treba, treba, ali čak i pored metroa mora se forsirati protočnost tramvajskog saobraćaju, uvek i u potpunosti na uštrb automobilskog.
 
A šta mislite, drugari, o sledećoj varijanti: da se tramvajske šine ponovo ’’provuku’’ kroz ono parče Bulevara Kralja Aleksandra, od Crkve Sv. Marka pa pored Narodne skupštine, gde su već bile pre WW2?
Sa tom razlikom što bi dalje nastavila singl pruga kroz Dečansku, pravo pored Doma omladine i bioskopa ’’Balkan’’, pa pored Doma Vojske skretala levo na Trg Republike i Kolarčevom izbijala na Terazije. Od Igumanove palate opet bi bila dupla, jer bi dotle dolazila pruga iz pravca Slavije i odatle skretala desno, prema zgradi Narodne skupštine (od koje bi opet bila dupla, u Bulevaru Kralja Aleksandra). Dupla pruga bi od Igumanove palate vodila pravo, kroz Kralja Milana, sve do Slavije. Ovakvom prugom bi se omogućilo da tramvaj prođe svojim istorijskim trasama, kroz centar BG-a, a uz put bi omogućio i nekoliko izmena:
1. Ukudanje trase kroz Beogradsku ulicu (uz eventualno ostavljanje pruge, kao nekakve rezervne trase, ako nastane kvar kroz Kralja Milana ili ako se tu budu izvodili nekakvi radovi), tako što bi se trase postojećih tramvajskih linija prerasporedile na skretanje u Resavsku (pravac kroz Nemanjinu) i trasu pored Narodne skupštine (pravac kroz Kralja Milana);
2. Uvođenje novih tramvajskih linija, npr. ekspresne linije, koje bi vodile iz Ustaničke, Ruzveltove ili od Beka i preko kraljice Marije (koja bi se mogla nazvati linijom br. 1) do Slavije, odakle bi se kružno vraćale istom trasom; tako bi mogla da se tom trasom otvori i neka ’’turistička’’ linija, sa starim tramvajskim vozilima (’’Čičicom’’ i slično);
3. Skraćivanje trolejbuskog saobraćaja do Slavije, odakle bi se linije vraćale na Crveni krst i gde već idu, zbog čega ne bi morala dodatno da se saobraćajem opterećuje Francuska ulica, niti da se pravi nova okretnica u Dunavskoj ulici.
Naravno, kroz Terazije i Kralja Milana išli bi samo tramvaji i pešaci, zbog čega bi moglo da se razmisli da se na Terazijama vrati i replika stare, prelepe fontane, jer bi bilo dovoljno mesta.
Moj sledeći predlog tiče se izgradnje nove pruge do naselja Bežanijska kosa. Ova pruga bi se nastavila na već izgrađeni deo pruge u Bul. Milutina Milankovića, koji je, u stvari, servisna pruga za tramvajski depo na NBG. Dakle, ista pruga bi se nastavila kroz tramvajsku bašticu u dovoljno širokom zelenom pojasu ismeđu 2 trake Bulavara MM, sve do njegovog kraja, kada bi skrenula desno, prema Studentskom gradu. Na raskrsnici kod Studentskog grada, skrenula bi levo, prema bolnici Bež. Kosa, na novoizgrađeni tramvajski tobogan, postepeno se penjući u visinu, uz desnu ivicu ulice. U zoni bazena ''11. april'' tobogan bi bio dovoljno visok da se, skrenuvši u levo spoji sa završetkom ulice Partizanske avijacije, kroz koju bi tramvajska trasa nastavila pravo, preko nadvožnjaka iznad autoputa, i pravo pored Bežanijske crkve, sve do raskrsnice kod hipermarketa ''Roda'', kada skreće desno i ide pravo, postojećom autobuskom trasom sve do raskrnice kod ul. Dr Huga Klajna, odakle nastavlja pravo, singl kolosekom, sve do Novog Bež.groblja, skreće levo i ide do kraja naselja Bež. Kosa, kada opet skreće levo i ulazi u ulicu Dr Huga Klajna, kojom se vraća na navedenu raskrsnicu u dupli kolosek i prema Partizanske avijacije se vraća prema već navedenom trasom prema Studentskom gradu. Idealno bi bilo kada bi duplim kolosekom išao kroz naselje, ulicom Dr Huga Klajna, ali je ta ulica isuviše uska, tako da bi ona mogla da primi samo jedan kolosek, kada se on vraća prema BG i ''kupi'' putnike iz naselja za BG.
 
Kazu da je cistoca pola zdravlja.
Sudeci po sedistima u ovom CAF-u od te polovine smo odustali.

80a1cc0a2013f36d91b06cca75787ec2.jpg


933457a027250fd03029d30d3d2597cc.jpg


79382df8f682bedf62cd055fb6f3bae1.jpg


I za kraj novo (cisto) pored starog...

d1e88f52141e68d3f1d0f14758a65b2c.jpg


Sent from my LG-D320 using Tapatalk
 
ova sedista su bas nekako cista :twisted: sramota za gsP
 
A realno sramota i za putnike. Kakva st*** može ovako da isprlja sedište?
 
Vrh