Нове трамваје видим скоро сваког дана (а још се нисам возио истим, никако да се сретнемо негде па да одем макар једну станицу у било ком правцу да га испробам, биће и то) и мозгам о њиховој судбини у Београду, а то се поклопило и са дискусијом овде на исту тему. Доста оног што ми је прошло кроз главу, позитивног и негативног, је поменуто овде, да не понављам. На крају свега, мислим да је увођење ових трамваја један од преломних момената да се нешто промени на дуги рок, када је у питању будућност градског саобраћаја у Београду. Отприлике као када човек после година вожења разних кршева купи нови, леп ауто па почне да води рачуна о њему, промени се. А можда и не, па ће следећи пут, или онда када не буде имао пара за нови ауто. Једна шанса је била када су дошли ''јапанци'', пропуштена је, ено их, пропадају. Нове троле исто. Али ово је већ јако скупа играчка, надам се да ће њена вредност утицати да се сви уозбиље. Евентуални фијаско ове приче би био политички болан за све на власти. Биће избора и 2016. опозиција би могла жестоко да их опљуне на ту тему. Из тог разлога, ове проблеме са кваровима, небригом, сударима, гледам као неопходну жртву (дечје болести, уходавање, назовите га како год хоћете), да би то добило прави изглед једног дана. На крају крајева, пропадање трамваја би једног дана поставило питање одржавања возила, ограђивања трамвајских баштица и слично. Ја се надам да је жртвовање катица, швајцараца, бусева и троли већ сада довољно да умилостиви наше политичке богове да обрате пажњу на ГСП и остале повезане ствари. Ми сваку лекцију плаћамо дупло, ваљда је томе крај. А ако није, то значи да још нисмо довољно одрасли као друштво, па ћемо морати поново да учимо и чекамо нови ''преломни моменат''.