Tramvaj u Žarkovu, ili ipak ne?

[Боре]

Тог који је набио трафостаницу на почетак моста или довео мост на трафостаницу би требало казнити. Уопште ми није јасно како је до сад нису уклонили одатле.

 

[solecar]

Verovatno ni sami ne znaju gde bi sa njom , a možda ih baš i briga što nekima smeta. Ovo nije ni prvi ni poslednji put da se neke stvari rade mimo planova , mimo svake logike , bez gledanja u budućnost , jer recimo imamo pojedine delove grada gde su se ljudi toliko širili sa stambenim objektima , da sad napadaju vlasti kako ih smatraju nižom rasom , jer neće da im uvedu gradski prevoz , a ne shvataju da ulicom ne može ni minibus da se provuče u jednom smeru. Ili recimo samovolju pojedinih investitora , zbog kojih mora neki put da menja predviđenu trasu i sl.

 

[laki72]

pricate napamet, no dobro
Trafo stanica je tu postavljena mnogo godina nakon mosta.
Most na sadasnjoj poziciji je trebao odavno da bude srusen.Na mesto njega je malo drugacijom trasom trebao doci drugi tramvajski most.
Drumski saobracaj je privremeno izmesten tako da kruzi oko Trafoa, e sad sto to privremeno traje cetvrt veka, to je vec neka sasvim druga prica.

tako da... Trafo stanica ne smeta, vec saobracajna infrastruktura na ovoj lokaciji nikada nije realizovana po planovima koji su postojali.

 

[Dejan011]

Ta deonica mi je oduvek delovala kao neka budževina. Kako je uopšte trebalo da se reši spajanje Požeške, Trgovačke i Maršala Tolbuhina?

 

[Karlo del Ponte]

Тог који је набио трафостаницу на почетак моста или довео мост на трафостаницу би требало казнити. Уопште ми није јасно како је до сад нису уклонили одатле.

Трафо станица ту није пала са марса, већ је давно изграђена у тада ненасељеном подручју између два насеља. Представља део комуналне инфраструктуре, која је неопходна у сваком граду. На том месту се налази зато што се у време када је саграђена налазила између насеља, па је било чије станиште било удаљено од зрачења далековода.

Само Баново брдо пре Другог светског рата практично није постојало. Пре ширења Трговачке на 2+2 траке (мени непознато када) Пожешка и Лазаревачки друм (Ибарска магистрала) су се спајали под врло оштрим углом, а на стајалишту 56 и 89 ка Чукаричкој падини се виде трагови некадашње Пожешке. Сигуран сам да је старије решење, поред свега било и знатно небезбедније од садашњег.

Под најездом градитеља (крадитеља), данас нам трафо станица изгледа као "једини широки трг на Чукарици, који нам кваре ружни трансформатори и висока ограда". Уистину, управо Чукарица има најгоре примере грађевинско-архитектонских импровизација у Београду, и држи неславни рекорд по преварама купаца станова... Локација код трафо станице најбоље да остане саобраћајно комунална оаза, док последњу шансу да направимо нешто што личи на трг имамо на раскршћу Трговачке и Аце Јоксимовића. Већ су зезнута три угла овог раскршћа, остала је само пијачица. Она би могла бити направљена од монтажних тезги, са ограниченим радним временом. Интересантна идеја за архитектонски конкурс.

 

[dezindzer]

Само Баново брдо пре Другог светског рата практично није постојало. Пре ширења Трговачке на 2+2 траке (мени непознато када) Пожешка и Лазаревачки друм (Ибарска магистрала) су се спајали под врло оштрим углом, а на стајалишту 56 и 89 ка Чукаричкој падини се виде трагови некадашње Пожешке. Сигуран сам да је старије решење, поред свега било и знатно небезбедније од садашњег.

Ovde možete da vidite kako je nekada izgledalo^^

 

[RioBL]

Kako bi izgledalo da se naselja od Zarkova do Petlovog Brda, povezu nekim autobuskim linijama sa stanicama BG voza u Rakovici i Knezevcu?

Da li bi bila bolja kombinacija bus-bgvoz ili tramvaj?

 

[Igor]

To nije efikasna opcija a pritom ljudi u tom kraju tako ne funkcionisu

 

[Žika]

Kako se lupeta.
Sigurno niko bez detaljnih planova ne stavlja trafo stanicu po sopstvenom nahođenju. Tu je planirana i tu stoji.
Ovo rešenje Trgovačke ulice i biv lazarevačkog druma je završeno u drugoj polovini osamdesetih godina.
Tramvaj je planiran po nekim pričama do Rušnja. Posle sam čuo podatke samo do Petlovog Brda ili Vidikovac.
Planirana je denivelisana raskrsnica Trgovačke , Laz. drum sada Maršala Tolbuhina i cela maketa raskrsnice je stajala u zgradi Stankoma.
Tramvaj ne bi imao generalno nikakvih problema što se tiče ostalog saobraćaja jer režim semafora i tako odrađen.
Kod sadašnje OMV pumpe se tramvajski daobraćaj spušta ispod nivoa ibarske magistrale i odvaja ka Labudovom brdu, kasnije ka Petlovom.

Ima i u službenom glasniku od 22.09.2010. http://sllistbeograd.rs/pdf/download/425/

Б.4.1.4.1. Реконструкција и изградња Ибарске магистрале
и улице Трговачке
а) Попречни профил
Геометријски попречни профил улице Трговачке садржи
средњу разделну траку ширине 14,0 m у оквиру које се пла-
нира простор за вођење шинског система (за двоколосечну
пругу), коловоз по смеру ширине 7,0 m (са две саобраћајне
траке по 3,5 m), обострано: зелене траке ширине 2,5 m, тро-
тоаре ширине 1,5 m и банкине ширине 1,5 m; што је укупно
39,0 km (попречни профил 1-1)
Попречни профил планиране Ибарске магистрале садр-
жи различите елементе на појединим деоницама.
Основни елементи геометријског попречног профила
(разделно острво, коловоз за континуалну вожњу, тротоари
и банкине) се мењају дуж Ибарске магистрале на следећи
начин:
– Од раскрснице са улицом Пилота М. Петровића ка
раскрсници са улицом Једанаесте крајишке дивизије, од km
0+000 до km 1+087, планира се да Ибарска магистрала има
попречни профил улице Трговачке на коју се наставља. Ге-
ометријски попречни профил Ибарске магистрале садржи:
средњу разделну траку ширине 14,0 m у оквиру које се пла-
нира простор за вођење шинског система (за двоколосечну
пругу), коловоз по смеру ширине 7,0 m (са две саобраћајне
траке за континуалну вожњу по 3,5 m), обострано: зелене
траке ширине 2,5 m, тротоаре ширине 1,5 m и банкине ши-
рине 1.5 m; што је укупно 39,0 m (попречни профил 1-1).
– Иза бензинске пумпе, на око 880 метара од краја Тр-
говачке, планира се да шински систем понире са нагибом
до 6.0% до дубине око 5,5 m, и испод коловоза Ибарске ма-
гистрале прође ка окретници у насељу „Лабудово брдо”. На-
кон скретања трасе шинског система ка окретници, у зони
раскрснице са Улицом једанаесте крајишке дивизије, а у
дужини трасе око 108 метара (од km 1+087 до km 1+195),
средња разделна трака се сужава са 14,0 m на 4.5 m, не пла-
нирају се тротоари и банкина је ширине 2,5 m.
– Од денивелисаног укрштаја са ул. 11. крајишке диви-
зије до планираног прикључка из комерцијалне зоне, од km
1+195 до km 1+862, геометријски попречни профил Ибарс-
ке магистрале садржи: средњу разделну траку ширине 4,5
m, коловоз ширине 7,0 m по смеру и обострано банкине
ширине 2,5 m (попречни профил 9-9).
– Од km 1+249 до km 1+282, саобраћајница је на објек-
ту – надвожњаку. Геометријски попречни профил Ибарске
магистрале садржи: средњу разделну траку ширине 4,5 km,
са леве стране коловоз ширине 7,0 km, а са десне стране ко-
ловоз ширине 10,5 m (две саобраћајне траке за континуалну
вожњу и уливну траку за рампу две денивелисане раскрсни-
це Ибарске магистрале и ул. 11. крајишке дивизије), и обо-
страно тротоаре ширине 1,5 m (попречни профил 8-8).
– Код прикључка из комерцијалне зоне, у дужини око 30
m (од km 1+862 до km 1+892), средња разделна трака се су-
жава са 4,5 m на 4,0 m.
– Од km 1+892 до km 2+100 геометријски попречни
профил Ибарске магистрале садржи: средњу разделну тра-
ку ширине 4,0 m, коловоз по смеру ширине 7,0 m, са десне
стране: зелену траку ширине 2,5 m и тротоар ширине 1,5 m,
и обострано банкине ширине 2,5 m.
– Од km 2+100 до km 2+220 се врши уклапање попреч-
ног профила Ибарске магистрале у попречни профил пла-
ниран Регулационим планом деонице аутопута Е-75 и Е-70
Добановци-Бубањ поток („Службени лист града Београда”,
број 13/99).
– Од km 2+220 до краја планираног саобраћајног ре-
шења Ибарске магистрале (km 2+252) геометријски по-
пречни профил садржи: средњу разделну траку ширине 4,0
m, коловоз по смеру ширине 10,5 m (две саобраћајне тра-
ке за континуалну вожњу и изливну траку са десне стра-
не и уливну траку са леве стране за рампе денивелисане
раскрснице са Кружним путем), и обострано банкине ши-
рине 2,5 m (попречни профил 13-13).

Slike sa foruma

 

[RioBL]

To nije efikasna opcija a pritom ljudi u tom kraju tako ne funkcionisu

Ne razumjem. Pa kako funkcionisu?
Znam da ne funkcionisu na nacin koji sam spomenuo jer tako nesto ne postoji. Ne postoji ni BG voz kroz Knezevac i Rakovicu. Ali, da li se ljudi u tom kraju voze autobusom do centra?

Recimo, putnicima sa Petlovog Brda, Vidikovca i Ceraka treba dosta vremena da autobusom stignu do Savskog Trga. Ako bi ih autobusi vozili samo do zel. stanica Rakovica i Knezevac koje su znatno blize, a odatle ulazili u znatno brzi voz, njihovo putovanje bi bilo krace i udobnije. Moguce je da se takav scenario moze primjeniti i na Zarkovo.

Mislim da bi zeljeznica mogla biti konkurenta autobuskom prevozu za naselja juzno od Zarkova, ako bi se organizovala na adekvatan nacin. Uvela svoje autobuske linije, sredila stajalista i naravno uvela liniju BG voza kroz dolinu Topciderke, prema Sajmu i Savskom Trgu.
Za samo Zarkovo nisam siguran.

 

[laki72]

@Beki
iako ne vidim nikakvu vezu tvog komentara sa prethodnim postovima, moram da ti odgovorim.
Da , video sam, a stariji sugradjani su ih videli mnogo vise.

Sta je bila trosarina u vreme kada je tromvaj doveden do nje?
Isto pitanje za bogosloviju?
Knezevac ???
Pa cak i novobeogradska okretnica je fakticki prolazila u neposrednoj blizini 'sela' Bezanija.

Prema tome, da tramvaj kroz selo? Jeste, vidjen je

@RioBL
Znamo rio da ne razumes. I po 100-ti put ti ponavljam. Pitaj malo, informisi se. Dzaba ti dobra volja i dobre namere. To nije dovoljno.

Putnik koji krene iz Zarkova do Z.stanice Rakovica, putovace do nje koliko i onaj koji je sa istog mesta krenuo do Sajma.
E sad ti mene ubedi da ce voz biti toliko brz da ce od Rakovice do Savskog Trga (ti si naveo taj primer) stici brze nego bus ili jos bolje tramvaj od Sajma do Savskog trga?

Nema sanse prijatelju, sve ida tom deonicom ide normalnom brzinom, a ne sadasnjim rezimom milenja...

 

[hiavata]

To nije efikasna opcija a pritom ljudi u tom kraju tako ne funkcionisu

Ne razumjem. Pa kako funkcionisu?
Znam da ne funkcionisu na nacin koji sam spomenuo jer tako nesto ne postoji. Ne postoji ni BG voz kroz Knezevac i Rakovicu. Ali, da li se ljudi u tom kraju voze autobusom do centra?

Recimo, putnicima sa Petlovog Brda, Vidikovca i Ceraka treba dosta vremena da autobusom stignu do Savskog Trga. Ako bi ih autobusi vozili samo do zel. stanica Rakovica i Knezevac koje su znatno blize, a odatle ulazili u znatno brzi voz, njihovo putovanje bi bilo krace i udobnije. Moguce je da se takav scenario moze primjeniti i na Zarkovo.

Mislim da bi zeljeznica mogla biti konkurenta autobuskom prevozu za naselja juzno od Zarkova, ako bi se organizovala na adekvatan nacin. Uvela svoje autobuske linije, sredila stajalista i naravno uvela liniju BG voza kroz dolinu Topciderke, prema Sajmu i Savskom Trgu.
Za samo Zarkovo nisam siguran.

Zivim u tom kraju pa da pojasnim. Tramvaj, populanra trojka je fenomenalna ali kada ide. Nazalost cesto se desava zbog raznih razloga da ne ide tramvaj nego delom autobus, i to tek posle par sati. Van spica su u zadnjih 5-6 meseci jako proredili polaske, tako da se meni npr desilo da pretprosle subote cekam tramvaj 40 minuta na mostaru. Takodje, linija trojke je dobrim delom izolovana od bilo kog drugog prevoza tako da ako tramvaj stane tamo ili nestane struje ima doooosta da se pesaci (~ 5km) do bilo kakvog drugog prevoza).

Svi ovi faktori su pristuni zanjih 15 godina. Nekada su manje, nekada vise izrazeni i to je dovelo od totalnog gubitka poverenja u ovu inace odlicnu liniji tako da je korsitimo samo mi u blizini stanica.

 

[RioBL]

@Laki,
Nisam naveo primjer za Zarkovo, vec za naselja juzno od Zarkova. Cerak, Vidikovac,...
Za Zarkovo sam napisao da nisam siguran da li bi se moglo nesto slicno isplanirati, ali vjerovatno si u pravu. Za Zarkovo i Banovo Brdo tramvaj i autobus su za sada vjerovatno bolja rjesenja.

@Hiavata,
da razumjem. Tako je sa tramvajima, narocito na krajevima razvucenih linija. Sto je linija duza, tramvaj gubi na svojoj efikasnosti i mora da se zamjeni metro sistemom. Medjutim, izgradnja metro sistema (ili prigradske zeljeznice) u brdovitom terenu je znatno skuplja i slozenija.
Bojim se da ste osudjeni na zivot sa takvim prevozom kakav imate, na duze vrijeme.

Za naselja juzno od Zarkova, moguca nada je povezivanje na zeljeznicku trasu (BG voz).

 

[hiavata]

Za Rakovicu bi vracanje Beovoza bilo idealno. Secam se '96/97. zeleznicka stanica je bila puna u spicu i korsitile su se veze sa Petlovim Brdom, Miljakovcem i Kanarevim brdom preko tadasnje linije 542. Sada je tu 42 tako da bi Petlovo moglo da bude solidno povezano.

 

[laki72]

Joj bre Rio...
Nije samo u tome stvar.
Pa zaboga nije Zarkovo, niti bilo koje naselje u tom pravcu na periferiji Zabara, vec deo Beograda.
Sta to znaci?
Pa znaci da putanja kretanja putnika nije identicna svima, tacnije ne idu svi u neku (zamisnjenu) centralnu tacku.
To mi je ujedno zamerka za vecinu koji komentarisu. Stalno se potencira jedna tacka! Neki centar?
Prvo, dvomilionski grad jako tesko moze da ima jedan centar. I centri koje precesto pominjemo nisu to kao steciste 100-tina hiljada ljudi, vec je to posledica sto su tu "transportna cvorista" !
Tako je sa Savskim trgom, tako je sa Slavijom, tako je i sa Trgom Republike...
Pa dal iko normalan moze da pomisli da je Zeleni venac neko bitno i atraktivno mesto u Beogradu?
Orijentalna pijaca + zapusten objekat iz 60-tih u kome je 'ekskluziva' brze hrane na americki nacin i zapisani, mracni podzemni prolaz???
Pa valjda je svima jasno da je ovaj nekadasnji terminus ka susednom 'udaljenom' Zemunu, kao i 'bogu iza nogu' Novom Beogradu (o da, tako se smatralo pre 40-50 godina), postao bitno mesto samo zbog putnika koji tranzitiraju tuda???

Dakle, zasto ti ovo pisem?
Zato sto ti , kao i mnogi resenje saobracaja u BGD posmatraju i dalje kao jednu tacku iz koje se zrakasto pruzaju linije ka periferiji. Zato i ne vidis da i pored nesporne potrebe da se petlovo, labudovo i druga brda povezu sa rakovackom prugom i zeleznicom, postoji ogromna potreba da se tramvaj sa Bb produzi dalje, makar do granice Ceraka i Vidikovca (mada sam ja za dalje produzavanje do Petlovog).
Spominjao sam u drugoj temi vezu rakovacke i vozdovacke tramvajske pruge. Isto tako, smatram da tram trasu na podrucju rakovice treba pribliziti stanovnicima K.Brda i Miljakovca, jer sada se poklapa sa zeleznickom prugom.

I da, zasto je (u nekom narednom periodu) ne povezati sa 'banovobrdskom', preko knezevca i Labudovog brda (recimo (knezevackom ulicom) ?

Tramvaj valja siriti gde god god je veci broj putnika i gde se to moze.
Traju neuporedivo duze, trose domace energente i prevoze znatno vise putnika po turi.
Tramvaj, gradski voz i metro nisu jedni drugima konkurencija, vec treba da cine jedinstven sistem u kome se nadopunjuju.
Ni bus ne bi trebalo posmatrati kao oponenta ovom sistemu, vec prilagodjavati sistem da busevi busu fideri sinskom sistemu gde god on postoji.

Kada bi stvari tako posmatrali i planirali, za 20 godina bi imali jedan odlican sistem gradskog prevoza.

U protivnom...
Ceka nas totalni kolaps gradskog transporta i to u relativno skorije vreme.

 

[solecar]

Tramvaj valja siriti gde god god je veci broj putnika i gde se to moze.
Traju neuporedivo duze, trose domace energente i prevoze znatno vise putnika po turi.
Tramvaj, gradski voz i metro nisu jedni drugima konkurencija, vec treba da cine jedinstven sistem u kome se nadopunjuju.
Ni bus ne bi trebalo posmatrati kao oponenta ovom sistemu, vec prilagodjavati sistem da busevi busu fideri sinskom sistemu gde god on postoji.

Kada bi stvari tako posmatrali i planirali, za 20 godina bi imali jedan odlican sistem gradskog prevoza.

U protivnom...
Ceka nas totalni kolaps gradskog transporta i to u relativno skorije vreme.

Mi već sad imamo kolaps saobraćaja na pojedinim deonicama u pojedinim delovima dana.
Što se tiče tramvaja , ja sam za to da se oni i trolebusi što više prošire.
Zemun je bio i voleo bih da ponovo bude trolebuski , da Kanarevo Brdo , Miljakovac i Vidikovac (deo od TC Vidokovac do okretnice Vidikovac , ulicom Patrijarha Joanikija) takođe budu trolebuski , da se trolama povežu Braće Jerković , Medaković i ostala naselja duž Vojislava ilića sa Banjicom i Južnim delom Beograda , kao i da se povežu Gradska bolnica i Vojislava Ilića preko Cvetkove pijace sa trolama , da se trole produže ka Mirijevu i Karaburmi ...
Da se tramvaji šire na delu Novog Beograda od Bulevara Mihajla Pupina ka Jurija Gagarina , da jedan krak ide ka Višnjici i možda Slancima i Velikom selu , da se produži od Banovog brda Trgovačkom i Ibarskom magistralom do Petlovog brda , i da se možda čak napravi da opkruži oko Petlovog brda i da se spoji sa okretnicom u Kneževcu , da se ponovo vrati tramvaj za Čukaričku padinu , i da se spoji preko Maršala Tolbuhina sa Trgovačkom ...
Širenje železnice se podrazumeva.

 

[dezindzer]

Kada bi stvari tako posmatrali i planirali, za 20 godina bi imali jedan odlican sistem gradskog prevoza.
U protivnom...
Ceka nas totalni kolaps gradskog transporta i to u relativno skorije vreme.

Ako dobro kapiram, za maks 6 godina, trebao bi da postoji šinski saobraćaj kroz Žarkovo...
Izdvojio sam juče vremena da pročitam sve ovo što je Žika postavio, i na osnovu toga i ovoga što si reko, trebalo bi da bude tako

(strana 19)

 

[Пантограф]

Па, шински саобраћај може да стигне у Жарково за шест година само ако се продужи постојећи трамвај.

Јер, метро ће проћи кроз Жарково тек после уложене две милијарде евра, у некој другој фази друге линије.
А верујеш ли да ће у року од шест година бити уложене две милијарде евра...?

 

[spatiotecte]

Ja mislim da za 6 godina nece biti ni tramvaja do Zarkova ni metroa.

 

[Пантограф]

И ја, нажалост, исто мислим.

 

[RioBL]

...
Dakle, zasto ti ovo pisem?
Zato sto ti , kao i mnogi resenje saobracaja u BGD posmatraju i dalje kao jednu tacku iz koje se zrakasto pruzaju linije ka periferiji.

Ne posmatram ja to tako. Tako "pise" na karti...

Sem toga, moje je misljenje da Beograd treba da razvija saobracaj policentricno. Dakle sa vise centara.

P.S.
nisam ja protiv tramvaja. Samo ukazujem na to da zeljeznicka infrastruktura ima velike potencijale za razvoj visokokapacitetnog saobracaja (metro, gradsko-prigradska zeljeznica) koji se namjerno ili slucajno zaboravljaju.

 

[Beki]

@Beki
iako ne vidim nikakvu vezu tvog komentara sa prethodnim postovima, moram da ti odgovorim.
Da , video sam, a stariji sugradjani su ih videli mnogo vise.

Sta je bila trosarina u vreme kada je tromvaj doveden do nje?
Isto pitanje za bogosloviju?
Knezevac ???
Pa cak i novobeogradska okretnica je fakticki prolazila u neposrednoj blizini 'sela' Bezanija.

Prema tome, da tramvaj kroz selo? Jeste, vidjen je

Malo sam oftopičario, izvinjavam se. To su samo standardna peckanja izmedju nas Brdjana i Žarkovaca.

 

[laki72]

@Beki
Ah tooo...
A poznata prica vi njima da su selo, a oni vama da su bili srediste opstine u vreme kad brda nije ni bilo ...

Simpaticno

 

[medjutim]

Do brda ljudi, od brda Žarkovci

 

[Karlo del Ponte]

Замало и ја да се ухватим у ланац бескрајних цитирања :wink:

Основно везано за везе гребена Петлово брдо - Баново брдо: Најважнија веза је била и остала сам правац гребена, најпре за земљани друм, а после и сав остали саобраћај. Чак и мање-више сви планови метро-а се држе тог правца. Са обзиром на реалне економске прилике, најисплативије је изградити трамвај у форми брзог трамваја до Петловог брда. Сваки подвожњак може без проблема бити касније корошћен за неку форму метро-а.

Попречне везе, ка истоку су незгодан проблем без једноставних и јефтиних дугорочних решења. Један од разлога сугестије за полукружну линију ЛШС у форми брзог трамваја је минимално нарушавање природне целине Кошутњака. Како би се спојиле важне локације, сугерисао сам коришћење гребена Канаревог брда. Сама Пилота Михајла Петровића је део Спољне магистралне тангенте, али мени није јасно како мисле да направе минимални профил 2+2 између Маричке и Кнеза Вишеслава? Ни једно решење које ми пада на памет није јефтино.

Када је у питању воз и веза са трамвајем 3, као кориснике у правцу централних делова Београда у највећој мери треба рачунати на источну падину гребена. Са друге стране, веза са Раковицом је важна, као главном станицом за јужно подручје града за цео гребен. Већини форумаша не пада на памет да неко из Рипња, Сопота жели да иде у ДИФ или у неку у средњих школа, или просто има радно место у трговини, угоститељству... То су приградска кретања, а има и много даљинских кретања. Зато сматрам да треба направити велики аутобуски терминал испред Железничке станице Раковица (за сада не могу да нађем текст и слику целог предлога).