Spisak bankrot-projekata je već preveliki:
- Monopruga (jednofunkcionalna) za 200km/h sa ukidanjem polifunkcionalnosti. Potpuno uništavanje upotrebljivih starih transportnih sredstva. Nova sredstva pola i više stoje sve osim Stedlera. Ogromno usmerenje investicionih resursa u sistem u kojem je od istih izvršen kadrovski genocid.
- Autoputevi i motopotevi sa dominacijom strane građevinske operative na mnogim mestima sa premalim obimom saobraćajnog opterećenja da se opravda investicija
- Ekspo od nule pored postojećeg i u gradske i u republičke veze potpuno integrisanog sajmišta.
- Nacionalni stadion bez međunarodnog (evropskog) sportskog događaja, i pored dva postojeća odlično locirana, koja ne možeš da popuniš osim par puta godišnje.
- Kinesko kopanje rude u Istočnoj Srbiji, litijum, gde kajmak uzimaju stranci za našu rudu.
- Džuture ugovori za podeljeni monopol velikih privatnika za javni prevoz u Beogradu.
- Ukidanje polovine sistema brzog, masovnog, ekološki prihvatljivog, prostorno štedljivog, identitetski jakog sistema prevoza u Beogradu, sa većom brzinom, većim rezervama kapaciteta, i boljom geografskom pokrivenošću nego metro, praćeno kadrovskim genocidom, sakaćenjem upotrebljivog starog voznog parka i neispravnošću velikog dela novog voznog parka.
Neka eventualna buduća razumna vlast bi prvo obnovila dva elektrifikovana koloseka kroz Topčider makar do Sajma za početak, spojila 2+2 bulevar sve do Rakovice, i vratila tramvaj, pa tek posle "kule i gradove" graditi po mogućnosti.
Ekonomski dosta bogatiju Budimpeštu je Linija 4 zakopala ekonomski, preplaćena Francuzima, toliko su se opekli o odnos dara/maslo, da su potpuno prestali da šire metro od 2014. ali su u međuvremenu jako modernizovali sve ostalo. Beogradska tehničko-ekonomska spremnost je još gora.