Nekako sam se dogiljao sa bušnim zadnjim točkom na bajsu do starog Merkatora, znoj lije, to je bilo jedno čuku i po pred one utakmice, Zvezda i Nole isto veče. Poneo sam stari mobilni, ne smartfon. Krenem kulturno: molim vas jedno karavan vozilo tu i tu. Šta prevozite? Bajs, pukla mi je guma. Dokle? Tamo i tamo. Nemamo ništa trenutno, zovite kasnije, tu-tuuu. Sledeća firma: cena za bicikl, to ćete se dogovoriti sa vozačem... A jeli, velim, nemate neku tarifu za to? Tu-tuuut. Treća radnja, malo su se potrudili, ali nema ništa, zovite kasnije... To su bile 3 najveće ekipe. Pa ponovim sve to još jednom, u krug? Ovaj, zar nemate neke kombije...? A-ha-haaaa-tu-tuuuu Prošlo je pola sata. Nemam šanse, da se odvojim od bajsa i u japankama jurim za ponekim taxijem koji promiče u daljini. Stanem na taxi stanicu 'Putnik', tu povremeno domili neki, ali karavan nada. Komarci urnišu, ostao je gutljaj tople vode, kao u "Dolini smrti", počinjem da haluciniram. Tu se iz preke nužde bacam na one koji na kratko parkiraju, burazeru, daj preko radija mi nađi nekog kolegu! Nema ništa... Sve sam savršeno racionalizovao: trećina je na odmoru, trećina već parkirala guzice za tekmu, trećina mrzi bicikliste! Onda ukapiram da mi je mobilni na rezervi, u panici zovem drugara, Deki, sad mi zovi sva taxi udruženja u krug, nalazim se tu i tu... No passaran. U međuvremenu sam pržio neke momke ni krive ni dužne, bruka, mafija ste, lezilebovići... Posle tačno 75 minuta, odnekud iz mraka mili karavan ka meni, počinjem da skačem, ali, baja unutra je utegnut mađutim izuzetno namrgođen, pa se smirim. Izvinite, baš vem je lep auto (pasat noviji, već kužim da je gepek knap), vidite li ovaj bajs, čist, lagan, pa da nas prebacite... Samo se okrenuo na drugu stranu. Onda mu sažmem ovo sve što sam vam upravo ispričao, te on vrati pogled k meni: burazeru, ne može da stane, ogrebaću branik, znači lakiranje... Ja ću da ti ga lakiram kume, ajde majke ti, počeće utakmica! Bio je to najmrzovoljniji utovar ikad, vozimo se i veli on, nisam ljubitelj fudbala, izašao sam iz kafane kad su zaseli da gledaju, popio sam 3 kafetina, vreme... Pitam na cilju, koliko sam dugačak? Evo, to što piše na taximetru, 416 dinara, pa ako hoćeš da častiš... Nego šta ću, plaćam duplo, za mene i konjića!
Da mi se ovo dogodilo u Sahari, garant bi pre karavan našao. Al' još ima karakternih beduina, i kod nas.