Stavite se u položaj neke zemlje u Africi ili Aziji. Sa kim da forsiraju trgovačku i političku saradnju?
Rusija i Kina strogo poštuju svaku vlast u tim zemljama, nude pare i ugovore, i apsolutno poštuju svoje ugovorne obaveze. Takođe njihova politika je dugoročno stabilna i nepromenljiva jer se tamo i osobe na vlasti retko menjaju. Čak i kad se nešto samo usmeno dogovori, to se poštuje. Dakle nikakav rizik, nikakve ucene, dugoročno predvidljiva i stabilna spoljna i ekonomska politika.
То што Русија и Кина немају ни приближно такву комбинацију грамзиве и расистичке политике какву глобални Запад има према Африци, не значи да су Кина и Русија "анђели Африке". Једино што је занимљиво, то је да у зонама њиховог утицаја нема армије гладних и обесправљених спремних да дижу устанке, односно да поред искоришћевања неке земље за своје циљеве, много остаје тим народима. Покушавајући да дођем до информација о Мали, Нигеру, Буркина Фасо након руског преузимања под своју зону утицаја. И налетим на украјински канал, где гледају максимално да оцрне Русију. Чак тамо (за пажљивог слушаоца), сами себи упадају у уста, из нечега што се види из само пар података: 1) У тим државама је по само 800-1000 руских војника. 2) Из три афричке земље са по 20.000.000 становника +/- извлачи се тек око 3.000.000.000 долара, што је пуси смоук. Дакле, државама је номинални ЏИДИПИ око 20-30 милијарди у свакој, што значи да је колонијална маржа типа 5%. Такав број руских заштитника таквог поретка је толико мали и смешан, да па макар имали најбољу опрему, Африканци би их појели виљушкама.
Везано за Кину, она у многим земљама брутално искоришћава природне ресурсе, слично као у Источној Србији. Али се граде болнице, школе, преноси ноу хау у неким областима, гради инфраструктура, путеви, железница, лаки метро... Везано за јефтину радну снагу, како смо ми замишљали фабрике у Кини пре 30 година, такве су сада кинеске фабрике обуће и одеће у тим земљама: ради се по 10-12 сати за тањир пиринча, у логорским условима. Власти то одговара, зато што се смањује незапосленост и нерад у огромној популацији, која води у криминал или евентуалне побуне. Чак представља одређени начин контроле популације, кога се сама Кина у Кини не стиди. То је свакако боље него са Западом, али тешко да се од тога може направити идеал. Рецимо, има доста случајева силовања од стране високопозиционираних Кинеза, на које се гледа кроз прсте како не би отерали директног страног инвеститора.
По старој афричкој пословици, нема рата без Америке. Тако, Етиопија и Еритреја су се 2018. не просто ратно помириле, него успоставиле добросуседске односе. Главни народ Еритреје је Тигринија, а велики део тог народа је остао у Етиопији. Иако су се Еритреја и Етиопија сагласиле око граница након вишедеценијског пограничог рата, тамо и даље делује ОВТ, Ослободилачка Војска Тигриније финансирана од САД, коју сам председник Еритреје не признаје. Најважније је да су утицали на обустављање градње пруге Адис Абеба- Асмара, преко које се осим локалне користи за Африку, јача глобални интерес Кине у регији.
Sa kim bi VI onda sarađivali, ako je OVO izbor?
Ovo je izrazito destruktivno za Američke i Evropske dugoročne interese. BRIKS će procvetati, a Rusija i Kina više nemaju čega da se plaše.
Најздравија политика је политика континуитета, и не к**ња пред великом силу од које добијаш много у економском смислу, и без које идеш у банкрот. Тако је 1991. разбијање унутарјугословенског пословног континуитета завршено економском катастрофом за све чланице.
Једини гори пример одвајања неке земље од здравог, чак природног континуитета јесте одвајање Украјине од Русије. Ефекат затварања границе за мањи Кијевски ентитет Руси би био подједнако погубан, чак и да између Кијевске и Московску Руси није размењен ни један једини ћорак. Након тога је Србија изградила скоро од нуле други пословни континуитет са Европском унијом. Његово рушење би било економска катастрофа, коју овде многи не виде ложењем на БРИКС. Србија није чак ни лучко-приморска земља да евентуално буде лучко-приморска посредничка зона два глобална света.
