Provalija između sve veće kontrole medija, veće cenzure i savršenstva propagandnih tehnika sa jedne strane, i sva manjeg nivoa pravog obrazovanja i opštih znanja, je postala toliko velika da više nema potrebe da se pretvaraju kao ranije. Ranije je ipak bilo donekle bitno šta će od činjenica birači znati. Rat u Ukrajini je međutim konačno dokazao da to više nije toliko važno. Neke od osnovnih teza o njemu, u koje većine ipak veruje, su skoro i bukvalno apsurdne. Tako je sada najzad postalo moguće da se birači ubede da o istim činjenicama misle bilo šta što manipulatori smatraju da birači o njima treba da misle. Dve potpuno suprotne stvari ako treba. Čak jednog dana jedno, a već sledećeg dana sasvim suprotno iako se činjenice nisu promenile. Zato sam citirao Orvela. Postalo je vrlo slično opisu u ona dva odlomka iz 1984. Čovek je bio prorok.
Ne razumem zašto svi koji se danas bave politikom zaista ogroman deo svog rada ne posvećuju razobličavanju tehnika manipulacije i stvaranju svojih kanala informisanja, a ne izlaganju nekih svojih programa. Ako narod nije u stanju ni da ih čuje, a ni da ih razume ako ih uopšte čuje, kakva je onda korist u izlaganju sopstvenih, ili čak i u kritici protivničkih političkih programa? To po logičnom redosledu ide tek posle. Ljudi bi PRVO morali da uopšte imaju pristup informacijama, pa onda spobnost da prepoznaju retoričke i druge manipulacije čim ih čuju. Ako toga nema, sve ostalo je nebitno. Onda nije ni važno da li je nečiji politički program dobar ili loš, ili da li ga taj neko uopšte ima. Potrebni su čitavi edukativni programi, na svim medijima i od strane svih političkih partija, koji se bave samo time. Šta su formalne greške u zaključivanju. Korišćenje retorike. Kako se analizira rečenica i šta je njoj zaista rečeno. Kako prepoznati šta u nekoj tvrdnji fali, i kako to onda utiče na smisao celine, itd. Tek se onda možemo nadati nekim promenama nabolje. Bilo gde. Nije slučajno školovanje postalo izrazito skupo i nedostižno iako ulaganja nisu toliko velika, a u ogromnoj meri dopronosi uspehu države. Ako išta donosi zaista veliki profit investitoru (a ovde je to država), tako da mnogostruko vraća uložena sredstva, onda je to upravo skoro besplatno i dobro školovanje za sve. A ipak veliki zapadni kapitalisti i vernici u profit kao vrhunsku vrednost nekako baš neće da zarade!? Jasno je zašto.
