Šta je novo?
Od:
Filteri

Svetska politika

Ukrajincine znaju šta ih je pogodilo. Trebali su da se raspiraju koliko država su ameri sje*******alu - irak, afganistan, jugoslaviju, srbiju. Od mene ne može da se očekuje da ih volim bilo da je bajden tramp ili bilo ko načelu. A zeznuće ihi EU. Mada svaka čast imaju muda
 
Гласање за неку наци резолуцију из ЕУ кухиње о Украјини где су САД, Русија и Израел били против, БРИКС уздржан а Србија за.

glasanje-jpeg.8787561


Овакве ствари не могу бити случајне. Хуља једноставно свим силама покушава да уништи Србију и српски народ.
 
Delija je napisao(la):
Гласање за неку наци резолуцију из ЕУ кухиње о Украјини где су САД, Русија и Израел били против, БРИКС уздржан а Србија за.

glasanje-jpeg.8787561


Овакве ствари не могу бити случајне. Хуља једноставно свим силама покушава да уништи Србију и српски народ.
Kliknite za proširenje...
РуСкА гУбЕрНиЈа
 
Мали Марко ипак прво амерички играч па тек онда СНС пион.
 
www.b92.net

"Rusija je sada kineski vazal"

Tri godine od poÄetka sukoba, udar sankcija na Rusiju manji je nego Å¡to su se nadali na Zapadu, a pribojavali u Moskvi. No za Rusiju postoji sada drugi rizik â previÅ¡e zavisi od Kine.
www.b92.net www.b92.net

Tipičan primer kako zapadna štampa sama kreira paralelnu realnost - i onda poveruju u sopstvenu propagandu.
Amerikanci još i donekle imaju kognitivne sposobnosti da se suoče sa realnišču.
Ali Evropa - ma ni u tragovima.
Kao Daunov sindrom. Neizlečivo.
 

Peace in Ukraine may be more dangerous than ongoing war, says Danish PM​


Evropska zelja za ratom je jako duboka.
Ovaj rat razotkrio je sustinu Evrope. Opljackati i ubiti.
 
Šestog dana Nedelje mržnje, posle povorki, govora, pevanja, zastavica, plakata, filmova, voštanih figura, lupe doboša i piske truba, toptanja nogu u maršu, škripe tenkovskih gusenica, urlika nagomilanih aviona, gruvanja topova - posle šest dana svega toga, kad se ogromni orgazam treperavo približavao kraju a opšta mržnja protiv Evroazije zakuvala do takvog delirijuma da bi masa bez daljega rastrgla na komade one dve stotine evroazijskih ratnih zločinaca koji je trebalo da budu javno obešeni poslednjeg dana, da ih se samo mogla dočepati - upravo je u tom trenutku bilo objavljeno da je Okeanija u ratu s Istazijom. Evroazija je bila saveznik.

Razume se, niko nije priznavao da je došlo do promene. Jednostavo je postalo poznato, iznenadno i svuda u isto vreme, da je neprijatelj Istazija, a ne Evroazija. Kad se to desilo, Vinston je upravo prisustvovao demonstracijama na jednom od trgova u centralnom delu Londona. Bila je noć; bela lica i skerletne zastave bili su osvetljeni blještavom svetlošću reflektora. Trg je do poslednjeg centimetra ispunjavala masa od nekoliko hiljada ljudi, računajući i grupu od oko hiljadu osnovaca u uniformi Špijuna. Na tribini prekrivenoj skerletnom draperijom, govornik iz Uže partije, sitan, mršav čovek s nesrazmerno dugim rukama i velikom ćelavom glavom po kojoj se vuklo nekoliko ravnih pravenova kose, potpaljivao je gomilu. Patuljastog rasta, izobličen od mržnje, jednom šakom je stezao mikrofon za vrat a drugom, ogromnom na kraju duge ruke, preteći grabio vazduh iznad glave. Glas, koji su zvučnici činili metalnim, tutnjao je iznoseći beskrajni katalog zverstava, pokolja, raseljavanja, silovanja, mučenja zarobljenika, bombardovanja civilnog stanovništva, neistinite propagande, nepravedne agresije, prekršenih paktova. Bilo ga je nemoguće slušati a ne poverovati mu, pa potom ne planuti od besa. Svakih nekoliko trenutaka, gnev gomile bi prekipeo i govornikov glas bi zaglušilo divljačno, životinjsko urlanje koje se nekontrolisano izvijalo iz hiljada grla. Najdivljačniji krici su dolazili od osnovaca. Govor je već potrajao kojih dvadeset minuta, kad je na platformu ustrčao kurir i tutnuo govorniku u ruku svitak papira. Ovaj ga je odmotao ne prekidajući govor. Ni u glasu ni u rečima mu se nije osetila kakva razlika; jedino su imena odjednom postala drukčija. Bez reči, kroz gomilu je prošao talas razumevanja. Okeanija je u ratu s Istazijom! Sledećeg trenutka stvori se neopisiva gužva. Zastave i plakati kojima je trg bio ukrašen bili su pogrešni! Na dobroj polovini nalazila su se poglešna lica. Sabotaža! Maslo Goldštajnovih agenata! Usledio je gnevni intermeco kad je gomila počela da dere plakate sa zidova, cepa zastave na komade i gazi ih. Špijuni su počinili čuda od aktivnosti penjući se po krovorima i sekući konopce sa kojih popadaše i zalepršaše zastavice. No za dva-tri minuta sve je bilo gotovo. Govornik, još uvek stežući mikrofon za vrat, pognutih ramena, grabeći slobodnom rukom po vazduhu, beše nastavio svoj govor. Još jedan minut, i u gomili su ponovo odjeknuli divlji krici gneva. Mržnja se nastavila isto kao i pre, jedino je objekat bio promenjen.

Sećajući se toga, Vinston je ponajviše bio impresioniran time što je govornik iz jedne politike uskočio u drugu doslovno u pola reči, ne samo bez zastoja, nego čak i bez izmene u konstrukciji rečenice. No u tom trenutku je bio zaokupljen drugim stvarima ...

Džordž Orvel, 1984.


Ovo čisto da se zna i kod nas. Nismo više u ratu sa Evroazijom (pogodite ko je u Evropskom delu Azije), nego sa Istazijom (pogodite ko je u istočnom delu Azije).
 
Vrlo malo ljudi je svesno da je sutrašnji datum važan. Da ustvari jedna od starih sloboda i prava koje neki od nas imaju traje samo do ove ili sledeće ponoći. Iako to izgleda kao tehnički detalj, a šire posledice trenutno jesu tek simbolična prirode, a ipak je pravi smisao izrazito politički, deo dugoročnog trenda izuzetne važnosti.

Stariji se verovatno sećaju kako su one klasične sijalice vremenom trajale sve manje i manje, dok na kraju niste morali da kupujete novu svakih par meseci. Nezajažljivi poriv za zaradom poznog kapitalizma je vremenom otkrio da se ne isplati praviti kvalitetne stvari jer previše dugo traju, pa ih niko ne kupuje ponovo. Zato su počeli da smanjuju kvalitet i čak ugrađuju namerne greške. Nemogućnost zamene baterija u mobilnom telefonu, koja ima ograničen vek, tera vas da kupite ceo telefon, a ne samo novu bateriju. Slični trikovi su najzad ipak počeli da bivaju zakonski problematični, pa je kapital smislio još jedno "konačno rešenje". Radikalno, ali ko im može stati na put? Ukinuće privatnu svojinu! Doduše ne formalno, ali se u praksi to svodi na isto. Umesto da kupujete stvari, čime one postaju vaše vlasništvo i čime dobijate sva prava na njih, samo ćete ih iznajmljivati. To što ste platili NIJE vaše, samo ste ga dobili na korišćenje (pod mnoštvom ograničenja), i na izvesno vreme. Posle morate obnoviti pretplatu. Kapital više ne mora da namerno kvari to što "kupujete", jer ništa niste kupli i ne možete da kupite, sve i da hoćete. Dobićete samo vrlo ograničena prava i plaćati zauvek nešto tuđe. Genijalno rešenje za potpunu zavisnost, totalnu kontrolu i beskonačnu eksploataciju.

Ali još bolje, u digitalnoj sferi sve je virtualno i ne postoji kao fizički predmet. A i to što postoji nije kod vas, nego negde daleko, u privatnom serveru. Kako sve više toga što čini vaš život i vaš svet ima samo virtualno i efemerno postojanje, tako postaje moguća i neograničena kontrola. Vlasnici virtuelnih stvari zadržavaju sva prava. Uvek vam mogu zabraniti pristup, izmeniti uslove korišćenja, ili čak izmeniti sadržaj. Mislite da imate jedno, kad ono sutra to što kao "imate" naglo je postalo nešto drugo! Za promenu verovatno nećete ni saznati. Danas se iznajmljuju a ne kupuju operativni sistem računara, programi, pa će to zatim biti softver električnih automobila, a onda i digitalni novac. Jedna odluka, neke sankcije, i Vi novca više nemate. Nula virtuelnih dinara i deviza na računu. Bilo gde da ste pobegli, umrećete od gladi ako se sve plaća virtuelnim novcem ili preko mreže. Ništa ne možete uraditi, nikakvu razmenu, i nigde živeti, a da to vlasti ne znaju.

I sada, konačan korak je izmena uma. Znanja i same istorije i svega onoga što o svetu znate. Čisti Orvel. Ni knjige više neće postojati u vašoj kućnoj biblioteci. Sve su negde drugde, na serveru, i nisu vaše, samo privremeno kupujete pravo da čitate njihovu trenutnu verziju. Vlasnik knjiga zadržava pravo da izmeni njihov sadržaj kad god želi. Čak i knjige o istoriji mogu biti izmenjene. Dovoljan je jedan tajni potpis nekog budućeg Trampa, pa da u svim istorima na svetu odjednom piše nešto drugo. Ko će sutra u Srbiji znati da li smo se nekada borili za ili protiv Nemaca? Ko je koga porobio: Mi Turke, ili obrnuto? Ko to i kako može znati ako su sve knjige tuđe, virtualne, promenljive i podložne hiru bilo koga na vlasti.

U svakom slučaju ako ste imali "kupljene" neke knjige na Amazonovom Kindlu, što je trenutno najveća biblioteka na svetu, danas ili sutra prestaje vaše pravo da ih skinete na vaš lokalni uređaj. Čitanje će biti moguće samo online. Šta god sutra tu pisalo i ako i dalje možete.

Okeanija je oduvek bila u ratu s Istazijom!

I own nothing, have no privacy, and life has never been better!

I own nothing, have no privacy, and life has never been better.png



Ovo više neće biti protrebno. Nema više spaljivanja knjiga! Možemo da ih menjamo uvek, odjednom za sve, tajno i bez frke (uključite prevod).

 
Poslednja izmena:
Menjati prošlost potebno je iz dva razloga, od kojih je jedan sporedan i, da tako kažemo, stvar predostrožnosti. Sporedan razlog je u tome što član Partije, kao i proleter, podnosi današnje uslove života delom i zato što nema osnova za poređenje. On mora biti odsečen od prošlosti isto onako kao što mora biti odsečen od inostranstva, pošto je potrebno da veruje da živi bolje nego njegovi preci, i da prosečni nivo materijalne udobnosti raste. No daleko se važniji razlog za podešavanje prošlosti nalazi u potrebi da se očuva nepogrešivost Partije. Nije u pitanju samo to što govore, statističke podatke i dokumentaciju svih vrsta treba stalno ažurirati da bi se pokazalo kako su predviđanja Partije u svim slučajevima bila tačna. U pitanju je takođe i to da se ne sme priznati da je ikad bilo promene u doktrini ili političkom svrstavanju jer priznati promenu svog mišljenja, ili čak svoje politike predstavlja dokaz slabosti. Ako je na primer Evroazija ili Istazija (svejedno koja) neprijatelj danas, onda je morala to biti oduvek, a ako činjenice govore drukčije, onda treba izmeniti činjenice. Tako se istorija uvek piše iznova. Ovo svakodnevno falsifikovanje prošlosti, koje vrši Ministarstvo istine, onoliko je isto potrebno za stabilnost režima koliko i teror i špijunaža koju vrši Ministarstvo ljubavi.

Izmenjivost prošlosti predstavlja centralno načelo englsoca. Tvrdi se da događaji iz prošlosti objektivno ne postoje nego da traju samo u pisanim dokumentima i ljudskom pamćenju. Prošlost je sve ono u pogledu čega se dokumenti i pamćenje slažu. A pošto Partija ima punu kontrolu nad dokumentima, i podjednako punu kontrolu nad mozgovima svojih članova, proizilazi da je prošlost onakva kakvom Partija želi da je prikaže. Isto tako proizilazi da se prošlost, iako je izmenjiva, ni u kojoj konkretnoj prilici nije bila podvrgnuta izmeni; jer kad joj se da onoj oblik koji je potreban u datom trenutku, onda ta nova verzija jeste prošlost, dakle nikakva drukčija prošlost nije ni mogla postojati. Ovo važi čak i onda kad, kao što se često dešava, isti događaj treba korenito izmeniti nekoliko puta u toku jedne godine. Partija svakom trenutku poseduje apsolutnu istinu, a jasno je da se nešto što je apsolutna kategorija nije nikad ni moglo razlikovati od onog što je danas. Videćemo da kontrola nad prošlošću zavisi iznad svega od disciplinovanja pamćenja. Uveriti se da se svi pisani dokumenti slažu sa trenutnom linijom Partije jeste čisto mehanički čin. Međutim, isto je tako potrebno sećati se da su se događaji odigrali na željeni način. A ako se ukaže potreba da se sećanje preuredi ili pisani dokumenti diraju, onda je potrebno i zaboraviti da si to uradio. Veština da se to postigne može se naučiti kao i svaka druga mentalna tehnika. Nju odista i uči većina članova Partije, a u svakom slučaju svi koji su ne samo politički ispravni nego i inteligentni. To se u Starogovoru, sasvim otvoreno, zove 'Kontrola nad stvarnošću'. U Novogovoru se zove dvomisao, mada pojam dvomisli obuhvata i druge elemente.

Dvomisao znači umeće da se u svesti istovremeno drže dva protivrečna verovanja, i da se prihvate oba. Partijski intelektualac zna u kom pravcu treba da menja svoje pamćenje; on je dakle svestan da izneverava stvarnost; ali primenom dvomisli on se isto tako uverava da stvarnost nije povređena. Ovaj proces mora biti svestan, inače se ne može izvesti s dovoljnom preciznošću, ali isto tako mora biti i nesvestan, inače bi sa sobom nosio osećanje lažljivosti, dakle i krivice. Dvosmisao se nalazi u samom srcu englsoca, pošto je osnovni čin Partije upotreba svesne prevare, s tim što se zadržava ona čvrstina namere koja prati potpuno poštenje. Govoriti svesne laži, a iskreno verovati u njih, zaboravljati svaku činjenicu kad postane nezgodna, a onda, kad postane potrebna, izvući je iz zaborava za onoliko vremena koliko je potrebno, poricati postojanje objektivne stvarnosti a celo to vreme imati u vidu stvarnost koja biva poricana - sve to je neophodno potrebno. Čak i da se upotrebi sama reč dvomisao potrebno je primeniti dvomisao; jer upotrebljavajući tu reč, čovek priznaje da žonglira stvarnošću; zatim, još jednom primenivši dvomisao, briše to saznanje; i tako do beskonačnosti, s tim što je laž uvek za jedan korak ispred istine. U krajnjoj liniji, Partija je upravo pomoću dvomisli uspela - i, koliko možemo znati, može još hiljadama godina uspevati - da zaustavi tok istorije.

Sve oligarhijske grupe u prošlosti izgubile su vlast ili zato što su okoštavale ili zato što su omekšavale. Postajale su ili tupave i arogantne i gubile sposobnost da se prilagode novim prilikama pa su bivale svrgnute; ili liberalne i plašljive, činile ustupke onda kad je trebalo da primene silu, i takođe bivale svrgnute. Drugim rečima, propadale su ili zato što su bile svesne ili zato što su bile nesvesne. Dostignuće Partije je u tome što je proizvela sistem misli u kome oba uslova mogu istovremeno postojati. Dominacija Partije ne bi mogla biti trajna ni na kojoj drugoj osnovi. Onaj koji hoće da vlada, i da vlada i dalje, mora biti sposoban da iščaši osećanje za stvarnost, jer tajna vlastodrštva je u kombinovanju vere u svoju nepogrešivost sa sposobnošću da se uči na greškama iz prošlosti.

Džordž Orvel, 1984.
 
Sedam zapovesti kneza Miloša u izradi zakona:

"Knez je naređivao:

'Oću, da se iz zakona izostavi što god je izlišno i opširno.
'Oću, da se gradi smisao i član iz zakona po razumu, razgovetno i jasno.
'Oću, da se sve strane reči sasvim izostave, i neka se traže srpske.
'Oću, da se nove reči, najpre, opišu pa onda upotrebe.
'Oću, da se u zakone metnu primeri, radi lakšeg tolkovanja.
'Oću, da se testament (u zakonu) izradi svojski i razgovetno, bez praznih članova, kako bi se očuvali mir i sloga među naslednicima.
'Oću, da se iz zakona parnice lako ne rađaju."
 
Pratite li sagu o retkim mineralima?

Tramp je prvo trazio da Ukrajina plati dosadasnju americku pomoc tako sto bi SAD dobile pravo na 50% svih rudnih bogatstava u Ukrajini.
Onda je Zelenski odbio, ali EU je ponudila slican sporazum Ukrajini.
Pa je i uplaseni Putin ponudio svoja rudna bogatstva SAD.
Svi su zatim poceli da nude svoja rudna bogatstva SAD. Sada evo i Kongo.
Jedino su pametni Kinezi ogranicili izvos svojih retkih metala.

Svet je samo pozornica za pljacku naroda.
 
Cotra je napisao(la):
Pratite li sagu o retkim mineralima?

Tramp je prvo trazio da Ukrajina plati dosadasnju americku pomoc tako sto bi SAD dobile pravo na 50% svih rudnih bogatstava u Ukrajini.
Onda je Zelenski odbio, ali EU je ponudila slican sporazum Ukrajini.
Pa je i uplaseni Putin ponudio svoja rudna bogatstva SAD.
Svi su zatim poceli da nude svoja rudna bogatstva SAD. Sada evo i Kongo.
Jedino su pametni Kinezi ogranicili izvos svojih retkih metala.

Svet je samo pozornica za pljacku naroda.
Kliknite za proširenje...
zanimljivo je da je eu pre par dana uvela sankcije ciljano na izvoz aluminijuma iz rusije, a tramp je najavio sporazum sa rusijom u vezi sa istim. Tako da ce amerika kupovati alumijium po povlascenoj ceni iz rusije, i posle ga preprodavati po visetruko vecoj ceni evropi. To je cela lepota biznisa
Zelenski se malo koprcao u vezi sa rudama, pa kada mu je zapreceno da ce biti optuzen za ubistvo americkog novinara, skupio je ponos. Isto tako tramp je do pre par dana pricao da je zelenski nelegalni predsednik, ali mu sada taj isti nelegalni ne smeta da dodje na noge i da mu preda ukrajinu na tacni
 
molder je napisao(la):
zanimljivo je da je eu pre par dana uvela sankcije ciljano na izvoz aluminijuma iz rusije, a tramp je najavio sporazum sa rusijom u vezi sa istim. Tako da ce amerika kupovati alumijium po povlascenoj ceni iz rusije, i posle ga preprodavati po visetruko vecoj ceni evropi. To je cela lepota biznisa
Zelenski se malo koprcao u vezi sa rudama, pa kada mu je zapreceno da ce biti optuzen za ubistvo americkog novinara, skupio je ponos. Isto tako tramp je do pre par dana pricao da je zelenski nelegalni predsednik, ali mu sada taj isti nelegalni ne smeta da dodje na noge i da mu preda ukrajinu na tacni
Kliknite za proširenje...
da. hipokrizija je potpuna. Elita je izgubila kompas i vise se i ne pretvara.
Moje pitanje je:
Zasto je doslo do toga?
Kakva je to kriza koja je dovela da kapitalisticka elita vis ene glumi?
Ili su shvatili da plebs vise ne trazi od njih cak ni pretvaranje, da je plebs psiholoski toliko zatupljen.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh