Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 11.088
- Pohvaljen
- 26.392
Bilo bi divno kad bi ljudi u svemu imali malo uravnoteženiji pristup. U skoro svim kontraverzama koje opstaju iole duže vreme obe strane imaju neke validne argumente. Kontraverza bez toga ne bi ni postojala. Isto je i sa stranim finansiranjem NGO, pa se zato moramo opredeljivati od slučaja do slučaja, a ne generalno, jednako za sve.
Sa jedne strane savršeno je jasno da se ogranizacije finansirane sa strane nekada koriste, ne samo za opšti politički uticaj, nego i za obojene revolucije i promenu vlasti. Primeri su mnogobrojni. Gruzija, Moldavija, Belorusija, Ukrajina ...
Ali sa druge stane je takođe jasno da je sasvim normalna i veoma poželjna politička aktivnost nemoguća bez para. Ništa se ne može uraditi bez dužeg, organizovanog rada grupe ljudi. Što znači bez formiranja neke ogranizacije. A one za rad zatevaju prostor, što znači plaćanje kirije, zatim plaćenje struje, troškova kancelarijskog materjala, itd, itd. Potrebana su znatna sredstava, koja još moraju redovno pristizati duže vreme, jer se ništa ne može postići trenutno. Međutim u SVAKOJ autoritarnoj zemlji prva stvar koju vlasti urade je da se maksimalno ograniče ili potpuno ukinu izvori novca za politički rad protiv njih. Pa se to onda svodi na izbor koji i nije izbor: Ili nema nikakvog ozbiljnijeg političko-informativnog rada koji pravi bar minimalnu ravnotežu autoritarnoj vlasti, ili će prihvatiti neki novac iz inostranstva. To je zaista toliko jednostavno.
Zato se uvek mora prvo videti šta neka grupa koja prima strani novac zaista radi. Da li je to korisno za nas? Pa onda odlučivati od slučaja do slučaja.
Sa jedne strane savršeno je jasno da se ogranizacije finansirane sa strane nekada koriste, ne samo za opšti politički uticaj, nego i za obojene revolucije i promenu vlasti. Primeri su mnogobrojni. Gruzija, Moldavija, Belorusija, Ukrajina ...
Ali sa druge stane je takođe jasno da je sasvim normalna i veoma poželjna politička aktivnost nemoguća bez para. Ništa se ne može uraditi bez dužeg, organizovanog rada grupe ljudi. Što znači bez formiranja neke ogranizacije. A one za rad zatevaju prostor, što znači plaćanje kirije, zatim plaćenje struje, troškova kancelarijskog materjala, itd, itd. Potrebana su znatna sredstava, koja još moraju redovno pristizati duže vreme, jer se ništa ne može postići trenutno. Međutim u SVAKOJ autoritarnoj zemlji prva stvar koju vlasti urade je da se maksimalno ograniče ili potpuno ukinu izvori novca za politički rad protiv njih. Pa se to onda svodi na izbor koji i nije izbor: Ili nema nikakvog ozbiljnijeg političko-informativnog rada koji pravi bar minimalnu ravnotežu autoritarnoj vlasti, ili će prihvatiti neki novac iz inostranstva. To je zaista toliko jednostavno.
Zato se uvek mora prvo videti šta neka grupa koja prima strani novac zaista radi. Da li je to korisno za nas? Pa onda odlučivati od slučaja do slučaja.