Šta je novo?

Svetska politika

Ne Milošević, Šešelj. Fascinantna je sličnost između Trampa i Šešelja. Inače, sve ovo bi moglo biti veoma korisno bar u smislu vežbe naroda sveta u prepoznavanju spoljnih pojavnih karakteristika populizma i populističkih lidera.
 
Ne Milošević, Šešelj. Fascinantna je sličnost između Trampa i Šešelja. Inače, sve ovo bi moglo biti veoma korisno bar u smislu vežbe naroda sveta u prepoznavanju spoljnih pojavnih karakteristika populizma i populističkih lidera.
Seselj nikada nije bio samostalan igrac.

Narod generalno voli takve lidere.
Pobeda i pljacka je ono sto uzbudjuje narod iako plen ide krupnom kapitalu, a nenarodu.
Treba videti docek Musoliniju u Rimu posle pobede nad Etiopijom.

U svakom slucaju Tramp ce pojacati i ubrzati krizu neoliberalizma i krizu u EU.
Rusenje EU kao hegemona je dobro za sve manje zemlje.
U nasem slucaju EU je jedan od stubova vlasti SNS i Hulje.
 
Ne mislim da je rušenje EU nešto poželjno. Ustvari, upravo obrnuto, verujem da je EU jedina nada za čovečanstvo i opstanak bilo kakve forme demokratije i ljudskih prava. Samo Evropske zemlje imaju tako dugačku, bogatu i krvavu istoriju, samo su one skup veoma različitih i malih, ne previše moćnih naroda, i zato bi samo njima moglo biti dovoljno jasno koliko je važno sarađivati na pravedan i demokratski način. To je izrazito dragoceni politički kapital koji ima samo Evropa. Problem je što OVAKVA Evropa kakva je danas nije to što bi Evropa mogla i morala biti, pa zato smatram da JOŠ ne treba da (politički) uđemo u nju. Zato je bolje napore usmeriti na transformisanje EU nego na njeno rušenje.
 
Poslednja izmena:
Norveška, Island i Švajcarska su postupile ispravno kada su odlučile da ne uđu u EU.

Mislim da je Mastriški ugovor dugoročno više naštetio tzv. 'razvijenoj Evropi' nego što joj je doneo koristi.
 
Ne mislim da je rušenje EU nešto poželjno. Ustvari, upravo obrnuto, verujem da je EU jedina nada za čovečanstvo i opstanak bilo kakve forme demokratije i ljudskih prava. Samo Evropske zemlje imaju tako dugačku, bogatu i krvavu istoriju, samo su one skup veoma različitih i malih, ne previše moćnih naroda, i zato bi samo njima moglo biti dovoljno jasno koliko je važno sarađivati na pravedan i demokratski način. To je izrazito dragoceni politički kapital koji ima samo Evropa. Problem je što OVAKVA Evropa kakva je danas nije to što bi Evropa mogla i morala biti, pa zato smatram da JOŠ ne treba da (politički) uđemo u nju. Zato je bolje napore usmeriti na transformisanje EU nego na njeno rušenje.

Evropa moze i da nastavi svoju krvavu istoriju.
Ni to nije nemoguce.
Po Marx-u, ekonomska osnova odredjuje nadgradnju.
Sa padom ekonomske snage EU moze doci do regresije drustvenog stanja.

Nas EU treba da zanima samo u odnosu nasih interesa. NAs interes nije da kopaju litijum ovde i da podrzavaju Hulju.
 
Poslednja izmena:
Da budem malo ozbiljan pa da navedem tekuću listu niza raznih pokušaja da se objasni ovakvo Trampovo ponašanje. Trenutno, mogućnosti koje se po medijima spominju su sledeće:

  1. Tramp je stvarno u znatnoj meri lud.
  2. Trolovanje. Tramp nije lud (ili bar ne u bukvalnom značenju te reči, i od toga polaze sve ostale mogućnosti) nego samo troluje. Ne misli stvarno to što kaže, ali kao narcis uživa da bude u centru pažnje, a to je način da stalno bude na naslovnim stranama.
  3. Pogađanje oko cene, cenkanje. Tramp se ponaša kao trgovac na pijaci, tj pogađa se i "tvrdi pazar". U pogađanju prvo morate tražiti više nego što mislite da realno možete dobiti. On zato misli da može da uđe u istoriju kao veoma uspešan predsednik samo ako ispočetka traži mnogo više, jer će onda na kraju dobiti više nego neki drugi koji bi u početku bili skromniji u zahtevima.
  4. Nepredvidljivost. Tramp misli da je za Ameriku korisno da "se on pravi lud", jer su takvi ljudi nepredvidljivi. Pošto Američki neprijatelji mogu da predvide ponašanje normalnih, racionalnih i odgovornih osoba, donekle mogu da predvide i granice koje oni neće preći u odgovoru na njihove poteze koji štete Americi. Ali ako je Američki predsednik iracionalan i neuračunljiv, onda on može reagovati izrazito burno i bilo kako, nesrazmerno uobičajenim političkim odgovorima na neke poteze protivnika. Pa će zato, u proseku, "za svaki slučaj", oni biti skloniji da se slože sa Američkim stavom.
  5. Osećaj moći. Trampu i psihološki i politički odgovara da "se pravi lud", iako nije takav, zato što takve ljude drugi percepiraju kao opasne, što je u politici ne samo korisno nego i njemu lično veoma imponuje zato što on činjenicu da ga se drugi plaše interpretira ne samo kao moć, nego i kao baš njemu lično veoma poželjnu vrstu moći. Tj želi da dominira nad drugima na svima veoma vidljiv način. Takvim psihologijama nije dovoljno imati neku stvarnu prednost ako to drugi ne vide i ne dive se "kako je ta osoba moćna".
  6. Rano geostrateško pozicioniranje, "interesne sfere". Ovu teoriju je izneo Aleksandar Merkurius. On kaže da, iako je do sada izgledalo da Tramp nije ozbiljan, budući da svoje tvrdnje o pripajanju susednih zemalja ponavlja, sada već moramo uzeti u obzir i da možda stvarno tako misli, i da iza toga stoji dugoročna i prethodno promišljena strategija. Naime postoji mogućnost da mu je sasvim jasno da je došlo vreme multi polarnog sveta u kome će SAD morati nekako da funkcionišu zajedno sa drugim velikim silama. To onda znači povratak u međunarodnu situaciju iz 19. veka, a glavna karakteristika takvih odnosa su "interesne sfere". Svaka velika sila drugim silama mora da stavi do znanja koji deo Zemlje smatra svojom "interesnom sferom" i da će veoma burno reagovati ako se neka suparnička velika sila usudi da uđe u taj prostor. Tu potrebu sada još pojačava opasnost od nuklearnih balističkih raketa koje ne smeju biti postavljene previše blizu teritorije neke velike sile, jer onda ona ne može imati kredibilni potencijal nuklearnog uzvraćanja, pa ne postoji "ravnoteža straha" koja nas je do sada čuvala od globalnog nuklearnog rata. Dakle po toj teoriji Trampu je jasno da odmah mora da obezbedi kompletnu neposrednu okolinu Amerike (Meksiko, Kanada, Grenland), tako da na toj teritoriji ima skoro apsolutnu kontrolu. Samo tako može da obezbedi da Kina ili Rusija u nekoj budućnosti ne urade Americi isto što je Amerika uradila Rusiji preuzimanjem kontrole nad Ukrajinom spolja dirigovanim pučem. Po Aleksandru, za sada su to ipak samo njegove proizvoljne spekulacije, ali ima smisla imati i takvu mogućnost na umu.
Ima toga još, ali ovaj spisak mi izgleda dovoljan i relativno iscrpan.

Čim nečije ponašanje i izjave moraju da se ovako detaljno tumače i da se nude različite teorije, znači da taj nije u vinklu.

Razumnog čoveka nije teško razumeti.
 
Postoji i nešto što bi se moglo zvati "Trampov efekat", pošto on izgleda deluje kao katalizator, pa na površinu isplivavaju najrazličitije stvari. Evo zanimljivog i retkog intervjua. Redak je zato što se ne dešava često da je neko ovako otvoren i jasan.

Autor kaže da je Amerika do sada funkcionisala kao imperija i brani njenu "Duboku državu". Kaže da je demokratija veoma opasna i da se ne zna da li je gore kad neobrazovan narod ima neki uticaj, ili su gori lideri koje takvi biraju. Kaže da su se i osnivači Amerike plašili mase, i da su zato uspostavili dva parlamentarna tela i delimično indirektne izbore. Tvrdi da je veliki broj novijih prededsnika u najboljem slučaju nesposoban, a da su u najgorem budale. Zbog toga su oni koji su stvarno morali da upravljaju Amerikom bili jedan sloj državnih službenika i birokratije koja je stalno morala da ispravlja greške takvih političara. To su po njemu prave patriote, savesni i požrtvovani ljudi koji vredno rade, a da im niko za to ne odaje zasluženo priznanje. U svetu je vladao mir dok je Amerika njime upravljala, a sada nas čeka haos zato što više nije tako, Američka vojska je ona koja donosi mir ... Itd, ima toga još dosta, pa pogledajte (New Statesman Podcast)

 
Poslednja izmena:
Oj, ostrvo, ostrvo,
Zemljo moja voljena!
 
Ne Milošević, Šešelj. Fascinantna je sličnost između Trampa i Šešelja. Inače, sve ovo bi moglo biti veoma korisno bar u smislu vežbe naroda sveta u prepoznavanju spoljnih pojavnih karakteristika populizma i populističkih lidera.
Слоба је председник Данске који брани њихов Гренланд 1!!!

Мада бих волео у овом случају да видим паралелу Факландских острва.
 
Sad sam čuo još jednu verziju objašnjenja za Trampove izjave. To bi moglo da se stavi u onu listu pod brojem 7

7. Iz Blinkenovog poslednjeg intervjua je sasvim jasno kakvu su zamku Demokrate spremile Trampu. Insistiranje Bajdena da i par dana pred odlazak Ukrajini da apsolutno sve što može od para i oružije, iako je jasno da to nimalo neće promeniti stvari na ratištu, ima sasvim jasan domaći cilj. Demokrate žele da pripreme teren za kasniji politički narativ da su oni Ukrajini dali sve što su ovi tražili, i sve što su mogli, i da je takva politika bila veoma "uspešna". Naime, tobože su Rusi "hteli da unište Ukrajinu", a Ukrajinci su to zbog pomoći Demokrata tobože sprečili i "zaustavili Ruse". Tako su Rusi, po Blinkenu, "za sada izgubili" rat od Ukrajinaca. Tj politika Demokrata je bila zaista veoma uspešna. Ako sada, posle "tolikog uspeha", Tramp obustavi pomoć Ukrajini samo on može biti kriv za "izdaju Ukrajine i izdaju demokratskih vrednosti". Dakle, po takvom narativu, gubitak od Rusa od sada pa nadalje može biti samo Trampova greška (ako obustavi dotok para Ukrajini, što u prevodu znači Američkom vojno-industrijskom kompleksu, jer se sve te pare vraćaju u Ameriku, dok u Ukrajini stvarno ostaju samo mrtvi). Tramp je međutim sada iskusniji nego prvi put, pa mu je sasvim jasno da je u pitanju zamka. A pored toga, ima još i drugi problem. Obećao je da će brzo zastaviti rat, dok sada vidi da to zbog ovakvih višegodišnjih priprema političkog terena u Evropi i Ukrajini neće biti moguće. Pa šta da radi?

Ono što je na kraju izabrao je priča o Meksiku, Kanadi i Grenlandu. Tako postiže dva politička cilja. Skreće pažnju publike sa toga da neće moći da ispuni predizborno obećanje o prekidu rata i istovremeno Amerikancima u izgled nudi veliki teritorijalni dobitak kao kompenzaciju zbog tobožnjeg "gubitka Ukrajine". Tako sada, kad Tramp obustavi pomoć Ukrajini, Demokrate ne mogu u medijima da ga napadnu punom snagom, kao što su planirali. Jer on sada ne samo da može da kaže da nije ON kriv za gubitak Ukrajine, nego istovremeno može da ponudi i ogromni teritorijalni dobitak za USA (nebitno koliko je to realno), što će svi smatrati kao bitno važnije, jer Amerikancima ionako Ukrajina ne znači ništa. I još je u čisto tehničkom smislu na silu promenio medijski fokus i preovlađujući narativ u medijima. Jer čak i neprijateljski mediji ne mogu da ignorišu priču koja je publici mnogo uzbudljivija i teritorijalno bliža (od prekida davanja njihovih para "Ukrajini").

Ako je ova teorija uopšte tačna, ko god je ovo smislio je pravi medijski i politički profesionalac.
 
🇫🇷 Више од 66 хиљада компанија банкротирало је у Француској 2024. године, што је рекордан број од 2009. године, објављено у извештају велике француске банкарске групе L'Observatoire.

📉 Међу разлозима за за банкрот наведене су су инфлација, раст цена енергената и економска рецесија у земљи.
 
Čemu ovo postovanje nekakvih informacija bez odgovarajućih linkova... Nije OK ni zatrpavati temu linkovima, jer ovo nije RSS feed, ali totalno besmisleno je postovati nekakve naslove bez pratećeg linka.

PS: Izvor za vest o bankrotu 66 hiljada francuskih kompanija je ruska PRAVDA...
 
Pa i vi svi ovde iznosite neke informacije u procentima, brojkama itd.

Kako je to isto? Ti kačiš vesti bez linka ka vesti i izvora... Nije isto, ako je izvor za vest o bankrotu francuskih kompanija francuski medij ili u ovom slučaju ruska PRAVDA, što je očigledno obična propaganda... Podatak je podatak, može da se proveri na više mesta da li je tačan.

Imaš više takvih podmetnutih "vesti" bez izvora i linkova.
 
Hahahah, da je bila obrnuta vest onda bi bilo okej da kacim?

Izvor treba da se vidi da ljudi mogu da pročitaju celu vest, ako ih zanima... Ne samo naslov koji je najčešće izvučen iz konteksta da bi privukao čitaoce...
 
Tramp je svakako katalizator.
Moglo bi se reci da se nije pojavio taj covek, pojavio bi se neki drugi.
Politika kapitalisticke elite postala je nesnosna, njihovi principi su se pokazali kao lazni, a ejdino cime su se bavili u poslednjih 40 godina je pljacka.
Jednostavno, ovo sto vidimo je istorijska nuznost. Ameriak je 1991. imala sansu da stvori jedan novi, bolji svet. Odlucili su se za nesto drugo, za nastavak imperijalisticke politike.
Istorija se nije zavrsila, 500 godina ekspanzije Zapada je sada zavrseno. Ekspanzija je zapravo usporena, ali imperijalistickom kapitalizmu stalna ekspanzija je neophodna, kao i ratovi. Jednostavno, drugacije nije moguce. Kao u fizici, kamen koji je bez oslonca nastavlja da pada.

Ne znaci da ce Zapad nestati, to je ogromna masa ljudi, ogromno trziste.
Pitanje da li ce gurnuti svet u pozar ili ce prihvatiti silazak na razumnu meru.
 
Vrh