Šta je novo?

Svemirska istraživanja

Ono što se sada dešava je da se pod udarcima naelektrisanih čestica sa Sunca zaštitno elektromagnetno polje oko Zemlje povija i slabi. Trenutna brzina čestica sa Sunca je 800 km/sec.

The disturbance storm time (Dst, Kyoto Dst) index is a measure in the context of space weather. It gives information about the strength of the ring current around Earth caused by solar protons and electrons. The ring current around Earth produces a magnetic field that is directly opposite Earth's magnetic field, i.e. if the difference between solar electrons and protons gets higher, then Earth's magnetic field becomes weaker. A negative Dst value means that Earth's magnetic field is weakened. This is particularly the case during solar storms.

"Karingtonov događaj" iz 1859. godine je procenjen na Dst između −800 nT i -1750 nT. Sa sada, u ovoj oluji, najveća izmerena vrednost slabljenja Zemljine magnetne zaštite je -412 nT (nano Tesla, jedinica za merenje snage magnetnog polja).
 
Poslednja izmena:
Nisam 100% siguran, ali mislim da je pogrešno ovo nazivati polarnom svetlošću.

Polarne svetlosti su aurora borealis i australis (severna i južna), a ovo je "samo" aurora.

I naravno da nije toliko ljubičato kada se gleda golim okom - duža ekspozicija čini čuda.

Sve u svemu, uživajmo i bez brige.
 
Bilo bi lepo da večeras napravimo što više fotografija u raznim delovima Srbije. Da imamo za dokumentaciju. Ne spušta se aurora često do Srbije. Negde izvan grada, gde nema puno veštačke svetlosti. Naravno, teško je predvideti da li će večeras nešto moći da se vidi i kod nas, ali ko ima priliku da nije u sred grada, probajte. Ažurno stanje i predviđanje možete videti ovde. Mislim da oni rane informacije dobijaju sa "stražarskih" satelita koji su negde oko Langranžove tačke broj 1 između Zemlje i Sunca, tako da mogu da znaju nešto malo unapred.


i ovde

 
Nisam 100% siguran, ali mislim da je pogrešno ovo nazivati polarnom svetlošću.

Polarne svetlosti su aurora borealis i australis (severna i južna), a ovo je "samo" aurora.

I naravno da nije toliko ljubičato kada se gleda golim okom - duža ekspozicija čini čuda.

Sve u svemu, uživajmo i bez brige.

Naravno, ovo poslednje se podrazumeva. Ovakvi događaji nisu opasni po ljude. Problem mogu imati samo elektronski i enegretski uređaji, kao i neki sistemi komunikacija koji su osetljivi na elektromagnetske uticaje. Tj samo tamo gde promene u polju mogu indukovati struje dovoljno velike da budu od značaja za funkcionisanje tog uređaja.
 
Novo test lansiranje SpaceX Starship-a verovatno 5. juna.

Po prvi put će pokušati meko sletanje - u vodu. Zamislite soliter od 22 sprata koji leti, polako se spušta, zatim zastaje, i onda vertikalno LEBDI tik iznad površine okeana! To će biti prizor koji vredi videti, ako upšte uspeju da to izvedu i da nekako bude snimljeno.

Takođe, najzad su objavili rezultat analize prethodnog lansiranja. U čemu je bio problem?


Starship_OTF_3_Onboard_20240315_ship28_mpeg_ts_stream4_00_23_55_15_still022_7fee0b1912.jpg
 
Upravo je u toku prenos novog, 4. lansiranja SpaceX Starship-a

 
Ovo je bio stvarno neverovatan prizor. Između ostalih stvari, direktan prenos kako se jedno od kontrolnih krilaca topi obavijeno oblakom plazme i raspada pred našim očima. Da bi zatim ostaci polu istopljenog kostura krilca ne neki neverovatan način nastavili da rade, a cela letilica da ordržava orjentaciju u prostoru. Na kraju su i buster i Starship uspešno sleteli u okean. U svakom slučaju u jednom komadu, i posle uspešnog izvedenog procesa usporenja. Svaka čast.

Starship test broj 4, 0.jpg


Starship test broj 4, 1.jpg
 
Sad odgledah snimak, koliko mocno izgleda, cudno mi da nisu probali da sleti na platformu, ovo je bilo pod pravim uglom sletanje.
 
Po običaju sjajna analiza glavnih momenata 4. test leta, Skot Manli. Ljudi se u komentarima uglavnom slažu da je ovakva kombinacija drame i neočekivanih ishoda najviše ličila na neki Holivudski film. Uz ogradu da bi scenario za takav film većini ipak izgledao malo previše "Holivudski", tj izveštačen i neverovatan. A ipak se u realnosti desilo baš to, uz direktan video prenos zahvaljujući Starlink mreži relejnih komunikacionih satelita. Staršip je toliko veliki da dok ponire hipersoničnim brzinama iznad sebe ostavlja malu rupu u plazmi. Ako je iznad neki Starlink satelit, tuda može da prođe video singnal nešto većeg propusnog opsega, dovoljan i za video, a ne samo za telemetriju. Pri čemu je na kraju jedina kamera koja nam je i dalje slala sliku dobila kapljice tečnog metala po zastoru sočiva. Tako je do kraja bilo i bukvalno kao na filmu, nešto se nazire a ostalo samo zamišljate. Međutim i ona na kraju preživi i šalje nam deliće slika kroz pukotine u tečnom metalu. Starlink veza se gubi, ali se link uvek ponovo uspostavi. Isto kao i polu istopljeno kontrolno krilce koje na neki fantastičan način i dalje uspeva da se pomera, kontrolni softver dalje i održava stabilnu orjentaciju broda iako je sve sa čime to radi puno rupa, samo kostur krilaca, sve do mekog sletanja u vodu, kada se i sama kamera nekako, za trenutak, očisti. Tek toliko da za taj trenutak, u poslednjem dramskom momentu filma, možete videti okean u koji čitav ovaj i dalje vertikalni soliter polako pada ...

 
Nebo iznad L.A. Kad se smenjuju dan i noć, kad je Zemlja mračna, a daleko gore ne nebu Sunce i dalje sija ...

 
Uspešno sletanje. Po prvi put smo dobili 2 kilograma materjala sa druge, nevidljive strane Meseca. Ovo je važno pošto su dve strane Meseca iz nepoznatih razloga sasvim različite. Rekli su da će deo ovog materjala podeliti naučnicima širom sveta. Kinezi postaju ozbiljna svemirska velesila.

 
Svemirski teleskop Džejms Veb pronašao je planetu koja bi lako mogla biti nalik Zemlji, a koja ima do sada najbolje šanse da bi na sebi mogla da podrži život.

Iako podaci još nisu sigurni, ono što je do sada poznato sugeriše da LHS 1140 b nije velika gasna planeta kao većina do sada otkrivenih, nego je od čvrstog materjala, kao Zemlja, da ima atmosferu (što stabilizuje temperaturu i eliminiše ekstreme), da je ona uglavnom od azota, kao i Zemljina, i temperaturu koja bi takođe lako mogla biti slična našoj. Daleko je 48 svetlosnih godina i ima prečnik samo 1,7 puta veći od Zemljinog.

I, na kraju, izgleda da na sebi ima veliki, uglavnom zaleđeni, vodeni okean. Ako je još rotaciono sinhronizovana tako da joj uvek ista strana gleda ka lokalnom Suncu (koje nije previše varjabilno i opasno), onda verovatno ima i jedno "oko", tj "manji" tečni, vodeni okean oko 4000 kilometara u prečniku ...

Zamislite oazu u čitavoj jednoj planeti leda, pravi, tečni, vodeni okean ispod malog crvenog sunca, u atmosferi sličnoj našoj, sa stabilnom temperaturom koja bi lako mogla biti i naših 20 stepeni ...

Nikada do sada nije nađeno ništa iole slično.

astronomers-find-surprising-ice-world-in-the-habitable-zone-with-jwst-data-IM_4K-IREX-UdeM-LHS1140b.jpg


Poređenje sa Zemljom.

 
NASA: Na površini Saturnovog satelita Titana otkrivena mora tečnog ugljovodonika

Studija je takođe dokumentovala obim i širenje talasa na površini mora, što ukazuje na aktivne morske struje, tzv. tidalne struje koje se pojačavaju blizu ušća sporednih tokova nalik ušćima reka u mora.

Titan i Zemlja su jedini nebeska tela u Sunčevom sistemu gde tečnost iz oblaka pada na površinu, teče kao reka, uliva se u mora i jezera na površini i isparava nazad u atmosferu gde ponovo započinje hidrološki proces.

 
Ovo je apsolutno fantastično otkriće, ako se ne ispostavi da je u pitanju neka greška ili ozbiljni previd u metodologiji.

Jedno istraživanje je pokazalo da duboko u utrobi Zemlje, zarobljene u malim šupljinama stena, i dalje žive i razmnožavaju se bakterije stare bar 2 milijarde godina. Pri čemu je sam život na Zemlji star 4,2 milijarde godina. Što se svega 300 miliona godina od nastanka Zemlje. A ovako rani nastanak života onda sugeriše da on nije toliko malo verovatna slučajnost, kao što se dugo verovalo. Pa je lako moguće da zato postoji i na mnogim drugim planetama. I ne samo to. Još važnije je što se ovim uklanja ogromni problem u našem nalaženju tog vanzemaljskog života. A to je činjenica da se uslovi na površini planeta stalno menjaju, i da one posle nekog vremena izgube atmosferu, pa njihova površina postane nemoguća za život. Međutim, ako takav autohtoni život svake planete može milijardama godina da opstane duboko ispod površine, zarobljen u malim šupljinama u kamenu, onda on I DALJE postoji i može se na njima naći. Prosto smo "gledali" na pogrešnom mestu. Pa ga onda verovatno i dalje ima recimo na Marsu. A možda i na par drugih satelita Sunčevog sistema.

Zaista se nadam da će ovaj naučni rad da bude potvrđen.

 
Poslednja izmena:
Ja mislim da uopšte nije sporno da u dubinama planeta postoji život tipa bakterije, virusi i možda nešto malo složenije.

Jedini "problem" je što su potrebne milijarde godina da nastane nešto složenije, a na površini je takav život mnogo osetljiviji, pa je dovoljna malo veća kometa ili promena klime da sve "veliko" nestane (što se i dešavalo valjda 5 puta kroz istoriju Zemlje)
 
Koliko u Sunčevom sistemu ukupno ima čvrstog tla?

Space without space

surface_area_large.png
 
Kome je interesantno, dok sedim na terasi uveče, bacim pogled na nebo. Za nekih pola sata se može videti dosta spacex starlink satelita kako lete
 
  • Narodna opservatorije astronomskog društva „Ruđer Bošković“, Despotova kula, Kalemegdan
  • 27/09/2024
  • 17:00 - 22:00
  • Astronomsko društvo „Ruđer Bošković“

Da li ste nekada poželeli da zavirite u Narodnu opservatoriju astronomskog društva „Ruđer Bošković“? Da li ste nekada poželeli da se upoznate teleskopom za posmatranje nebeskih tela?
Sada nam se pružila idealna prilika! U okviru Evropske noći istraživača u opservatoriji astronomskog društva „Ruđer Bošković“ do sumraka ćemo teleskopom posmatrati Sunce a nakon sumraka zvezde, planete i Mesec!

A i u slučaju da vremenski uslovi ne budu dozvoljavali posmatračku aktivnost, možete uživati u predavanjima iz različitih oblasti astronomije kao i u planetarijumskoj projekciji.
 
Vrh