Šta je novo?

Svemirska istraživanja

Jedna neobična i malo poznata priča iz istorije svemirskih istraživanja.

 
Brian Cox relativo jednostavnim rečnikom približi suštinu svega što znamo do sada

 
Kako izgleda sam početak puta na Mesec. Imate počasno mesto u VIP loži.

 
Joše jedan pokušaj sletanja na Mesec danas negde pre ponoći.

 
Recimo da napredujemo ...

Lenderi se više ne razbijaju pri sletanju na Mesec. Sad smo imali onaj Japanski koji je završio naopako, dubeći na "glavi". A ovaj se spotakao i pao.

Ranije su morali da smisle šta se ipak može uraditi naopako, a sada smišljaju kako da to izvedu ležeći.

Well ... "Space is hard" :)

_132726978_screenshot2024-02-23at22.09.59.png.webp
 
Konačno odmorište NASA-inog Ingenuity helikoptera je nazvano 'Valinor Hills' ('Undying Lands') iz Tolkinovog Gospodara Prstenova. Vidite ga na donjoj slici kao tačku malo desno od sredine. Inače, i dalje je "živ" ali sa "poljomljenim krilima". Ispravan i "svestan", ali više ne može da leti. Zato će ovde trajno ostati kao neki napušteni stražar, i buditi se kad god Sunce ponovo izađe. Donekle kao Frodo. Zato je ovo postao Valinor ...

Perseverance rover mu je jedini radio relej za vezu sa Zemljom, a on polako odlazi, pa je tako ova slika sa ruba kratera i 450 metara daljine jedna od poslednjih. Onako, "za uspomenu".

Mora se priznati da zaista moćno izgleda.


27919_ZCAM_SOL1052_R0_ZCAM05175_INGENUITY_MDI_E01-web.jpg


 
Posle dužeg čekanja, najzad je zakazan treći test let novog Starship-a!

Ako stigne dozvola od FAA, to bi moglo da bude 14. marta.

U odnosu na prethodni, program je obogaćen testiranjem pretakanja goriva u orbiti, testiranjem otvaranja i zatvaranja vrata, i gašenjem i paljenjem nove verzije motora u skoro orbitalnoj putanji. Putanje je produžena, pa se umesto Havaja "sleće u more" negde u Indijskom okeanu. Ako uopšte stigne do te faze, to će biti spektakularan prizor.

I nešto za bitno za gledaoce, testira se i direktna veza rakete i njihove Starlink konstelacije komunikacionih satelita. Ako uspe, ovo bi moglo da obezbedi stabilniju vezu za telemetriju i video. Uz malo sreće dobijamo novu generaciju real-time video prenosa HD rezolucije direktno iz svemira!

Kako god bilo, za razliku od drugih, oni uvek umeju da naprave dobru predstavu. Šta god da se desi, spektakl je zagaranatovan.

image-8.png
 
Jedna nova firma, Varda Space Industries, vrši testiranja nove orbitalne platforme za industrijsku proizvodnju i buduće fabrike u bestežinskom stanju. Odsustvo gravitacije i vazduha omogućuje neke sasvim nove industrijske procese, dok drugi mogu postati bitno jeftiniji ili brži. Primer ove razlike je recimo snimak plamena sveće na Zemlji i u međunarodnoj svemirskoj stanici.

https%3A%2F%2Fsubstack-post-media.s3.amazonaws.com%2Fpublic%2Fimages%2Fe24f8073-9f27-4648-8c7a-f0c0691ae27b_1072x856.png


U okviru tih testiranja nedavno su objavili stvarno izuzetni snimak sletanja svoje test kapsule. U pitanju je kompletni, neskraćeni, real-time snimak u HD rezoluciji kompletnog toka poniranja kroz Zemljinu atmosferu, od orbite do tla. Ako ste nekada poželeli da izbliza vidite kako izgleda usijani vazduh pretvoren u plazmu, ovo je šansa.

Stavite slušalice, pošto je audio jako bitan, zavalite se u fotelju, opustite i, na putovanje. Svih 28 minuta. Ako mu pružite priliku da ide bez prekidanja, bez nestrpljenja, i bez unapred forsiranih očekivanja, snimak je apsolutno fascinantan pošto vas lako može ubaciti u neku vrstu Zen stanja. Ne sećam se da sam do sada video ovako kvalitetan i raznovrsan, kontinualni snimak prizemljenja. Dakle ...

Putovanje od Neba do Zemlje: :)

https%3A%2F%2Fsubstack-post-media.s3.amazonaws.com%2Fpublic%2Fimages%2F98001ae1-b6a7-4619-9e09-d7182f95460c_908x515.png



GG9bUzaWAAAy7oI
 
Danas smo imali prilike da gledamo direktan prenos trećeg test leta nove Starship letilice SpaceX - a. Razlog za ogromno uzbuđenje i mase skoro fanatičnih pratilaca razvoja baš ove rakete je činjenica da će po prvi put postati moguće do orbite podići masu od čak 150 tona "u jednom komadu" i da će to biti dovoljno jeftino zbog toga što će se jedna letilica moći koristiti mnogo puta umesto da se svaki put pravi nova. Velika masa korisnog tereta će po prvi put omogućiti da se u orbitu odjednom podignu čitava mala inustrijska postojenja, dakle vrlo složene mašine koje bi bilo previše teško ili sasvim nemoguće u orbiti sastavljati od delova. A TO će vremenom označiti novu industrijsku revoluciju jer će po prvi put postati i moguće i isplativo da se deo industrije sa Zemlje može preseliti u orbitu. Što je do sada bila ekskluzivna sfera fantazije i naučno-fantastičnih romana.

"SPACEX is Insane they’re doing things out of movies we never thought were possible."

Treći test let je postigao najveći deo postavljenih ciljeva pa se smatra uspehom iako su ponovo oba stepena rakete na kraju bila uništena.

Najupečatljivi utisak na sve je međutim ostavilo nešto drugo. SpaceX je najzad uspeo da poveže svoj sistem komunikacionih satelita u orbiti, Starlink, i samu raketu. Tako je obezbeđena pouzdanija veza letilice i kontrolnog centra. Kad raketa velikom brzinom ponire kroz atmosferu, sabija vazduh oko sebe, i on se pretvara u naelektrisanu plazmu. Ovo onemogućuje radio talasima da prodru izvan ovog naelektrisanog "štita", pa je se obično sve radio veze prekidaju (zamračenje) ili imaju tragično mali propusni opseg. Međutim, pošto raketa kod spuštanja ponire nadole, a Starship je veoma veliki, iznad njega ostaje "rupa" u plazmenom omotaču. A Starlink mreža je IZNAD rakete, pa se po prvi put veza može ne samo održati tokom celog sletanja, nego može imati dovoljno veliki propusni opseg za HD video prenos. Tako smo dobili apsolutno fascinantan, kvalitetan i živi Internet video prenos kako se vazduh pretvara u plazmu. Ovo drastično poveća i opseg podataka koji se može preneti, a time ubrzava i razvoj. Pogledajte.

 
Poslednja izmena:
Svaka čast. Čovek je samo promenio referentni sistem video strima sa Starshipa. Sada je fiksirana orjentacija Zemlje umesto da je tačka gledišta na letilici, vezana za kameru na vrhu pokretnog krilca za usmeravanje. Ovako se mnogo bolje mogu vizuelno proceniti detalji nekontrolisane rotacija pri kraju putanje.

 
Izgleda da nas čeka veliki događaj. Negde između aprila i septembra ove godine videćemo eksploziju jedne zvezde!

Ne baš "Super Nova", ali ipak "Nova". Biće dovoljno sjajna da će se videti golim okom, možda čak i iz grada. I još je blizu Severnjače, pa je pogodan ugao gledanja.

Srećnici jedni :)

 
Nekoliko letećih devojaka stiglo u ISS. Sve spremno za žurku.

Dole ratuju, gore su i dalje jedna velika porodica.

 
U noći između subote i nedelje 6. i 7. aprila 2024. na sportskim terenima naselja "Letenka" okupiće se osmatrači iz Srbije i regiona, navode Gradske info. Cilj je da u toku jedne noći osmatrači na nebu pronađu što više od 110 nebeskih objekata iz "Kataloga maglina i zvezdanih jata" koji je osmislio francuski astronom Šarl Mesije.

 
Mi smo na Sunčanoj strani sveta. Sva pomračenja nas pažljivo zaobilaze sledećih 16 godina.
 
Bela kuća naložila NASI da osmisli novu vremensku zonu: Coordinated Lunar Time (LTC), kao deo Mesečevog vremenskog standarda.
Za Mesec ... "and Mars, and beyound"...

Razlog? Relativistički efekti koji su posledica kretanja različitim brzinama. Vreme na Mesecu na prolazi istom brzinom kao na Zemlji :)

Takođe, razvija se Mesečev Internet, LunaNet. I novi satelitski GPS sistem pozicioniranja za Mesec.

lunanet.jpg


The Policy on Celestial Time Standardization in Support of the National Cislunar Science and Technology Strategy, released by the White House’s Office of Science and Technology Policy April 2, directs NASA to develop a strategy by the end of 2026 to create Coordinated Lunar Time (LTC), a new time standard based on Coordinated Universal Time (UTC) on Earth but adapted to operations on the moon.

 
Poslednja izmena:
Ljubičasti život ispod crvenog Sunca


 
1977. Godina.

Spoljne planete Sunčevog sistema su se posle 175 godine ponovo poređale u jedan niz.

Vreme je za Veliko Putovanje.

grand_tour.jpg


... izvan planetarne zone ...

Ecliptic-pole-view-of-the-Pioneer-10-Pioneer-11-and-Voyager-trajectories-Pioneer-10-is.ppm


...izvan ravni ekliptike ...

fp1gO.gif


2015699473511235-2015-07KrimigisF3.png


... izvan Helio pauze, zone u kojoj nas Sunca donekle štiti od kosmičkih zraka sa drugih zvezda

Voyager_1_and_2_position.png


On Aug. 25, 2012, Voyager 1 flew beyond the heliopause and entered interstellar space, making it the first human-made object to explore this new territory.
Voyager 2, which is traveling in a different direction from Voyager 1, crossed the heliopause into interstellar space on November 5, 2018.
 
... 47 godina kasnije ...

Mašine koje odbijaju da umru.

Pre dva dana NASA je objavila da je sada već veoma mala grupa starih inženjera Vojadžer programa ponovo uspela da povrati kontrolu nad Vojadžerom 1. Posle raznih problema koje su ranije imali, izgledalo je da je Vojadžeru ipak najzad došao kraj. U novembru prošle godine sa letilice je, umesto podataka, počela da stiže samo haotična gomila nerazumljivih brojeva. Neki deo sistema se očigledno pokvario, ali koji, i da li se ipak nešto još uvek može uraditi?

Srećna okolnost je bila da je glavni kompjuter i dalje radio, i da je letilica i dalje održavala orjentaciju antene ka Zemlji i izgleda primala podatke. Jedino su njeni odgovori bili nerazumljivi. Posle niza pokušaja slanja raznih komandi "na slepo", u nadi da će se u odgovoru nešto bitno promeniti, jedan od inženjera je u haotičnoj gomili brojeva najzad uspeo da prepozna neke pravilnosti i da na kraju shvati da mu je računar sa letilice poslao delimičnu sliku (dump) memorije, dakle i izvršni kod i varjable zajedno. To je bio veliki proboj zato što je najzad pružao neku polaznu tačku za analizu šta se ustvari desilo. Polazeći od toga, na kraju uspeli da postave dijagnozu. Na jednom od tri računara se pokvario jedan od memorijskih čipova. Od kosmičkog zračenja, ili mu je prosto još veoma davno prošao životni vek. Tako je stradao deo koda i radne memorije. Da bi to ispravili, ponovo su sa Zemlje poslali deo uništenog koda i smestili ga na drugo mesto u memoriji. Doduše u tri manja dela i na tri različita mesta, pošto nigde u zdravom delu memorije nije bilo dovoljno mesta. Onda je trebalo ažuratati sve pointere tako da sada ukazuju na druga tri mesta, i to uraditi u čitavom kodu letilice. I da pri tome paze da ne unesu novu grešku i ne prekinu rad glavnog računara, sistema za orjentaciju letilice i radio veze. Iako je glavni deo programera koji su taj kod pisali davno mrtav, sama letilica 24,211,500,000 kilometara daleko, a radio signalu treba 20,5 časova da bi stigao i još toliko da bi se video eventualni odgovor. I još, brzina prenosa je bednih 40 BITA / SEKUNDU:

Downlink from Voyager to Earth is currently 40 bits/s but can be up to 160 bits/s. The signal is received at -160 dBm or around 100 _zeptowatts_ (1e-22 kW).

Na kraju su ipak uspeli. Vojadžer 1 je ponovo vratio upotrebljive podatke. Ovo je, bar što se mene tiče, jedna zaista dirljiva slika trenutka kad su im se Vojadžer ponovo javio. Svi originalni članovi imaju bore na licu. Najveći deo je čitav život posvetio ovoj jednoj misiji. I dalje je živ samo mali deo originalnog tima, onaj koji i dalje pamti beskrajni niz detalja davno zastarelog hardvera i softvera. Godinama su zaboravljni od svih u nekoj zabačenoj montažnoj kućici "preko puta McDonaldsa". Jedan ima 86 godina. Ipak NISU otišli u penziju, da bar poslednje dane provedu u bašti sa unucima. Svaka čast.

e1-PIA26275-voyager-copy-16.width-1320.jpg


It's Quieter in the Twilight, naucnik.jpg


Pogledajte ovaj izuzetni dokumentarni film iz 2022. o nepoznatim ljudima koji tiho, decenijama, ovaj program održavaju u životu. Većini je cilj da dočekaju jubilej: 50 godina leta naša dva leteća ambasdora na putu ka zvezdama. Do toga treba izdržati još tri godine.

Trejler: It's Quieter In The Twilight (2022.)


Ceo dokumentarac

 
Poslednja izmena:
Velika Solarna oluja pogodila Zemlju


Solarna oluja stigla do Balkana: Polarna svetlost viđena na severu Srbije, iznad BiH i delova Hrvatske


The northern lights glow in the night sky in Brandenburg, Germany, on May 10. Patrick Pleul/picture alliance/Getty Images

1b3c7995-5f15-4e55-bc53-3de24b0088eb.jpg


 
Poslednja izmena:
Vrh