Šta je novo?
Od:
Filteri

Studija visokih objekata grada Beograda

Firebird-011":2r709vva je napisao(la):
Просто да се човек забрине да би неком могло пасти на памет да тражи фарбање централног носача Моста на Ади у црвено-бело :mrgreen:
Kliknite za proširenje...

Па ваљда звездашима :D Има партизановци да траже да се одмах сруши :shock:
 
Дакле,офарбати сваки будући високи објекат,хотел,пословну или стамбену зграду у боје светих нам димњака који су једини дозвољени високи објекти по мишљењу врлих београдских урбаниста и сви задовољни сем гробара.
 
iz intervjua naše člana Đorana Anđela sa Mihajlom Mitrovićem, projektantom Geneks kule:

„Та зграда је настала после једног конкурса, у новобеоградском Блоку 33. У том блоку је била предвиђена зграда која је имала становање и пословни простор. […] Значи, ја сам на конкурсу добио уређење тих oколних блокова и, наравно, урбанистичку разраду. Тад, у то време, нису постојали приватни бирои или ако су постојали нису имали право да раде те урбанистичке пројекте. Тако да је тај мој пројекат за који сам добио прву награду разрађиван у Урбанистичком заводу. […] У тој разради, знао сам да нема теоретске шансе да радим архитектуру свих тих блокова. И рекао сам: дајте ви мени само ову једну, јер сам у том конкурсном решењу поставио једну кулу. Али једну кулу која има неких 12-15 спратова. Остало су све зграде са пет или шест етажа, и нажалост, све су исте. То су, у ствари, зграде са четири етаже и приземљем. И ја сам онда рачунао да ту апсолутно мора нешто да се извуче. Замислите да је и на том маркантном углу направљена једна иста кућа од шест или седам спратова. Онда не би био маркиран тај блок. Поготово што је то улаз у Београд са ауто-пута на западној страни. Тим пре је требало направити неку добродошлицу оним долазницима у град. […] У пројектном задатку стајало да је било 50% становање и 50% пословни простор. Тада је била једна манија да се у стамбеним зградама у приземљу, или у комбинацији приземље и први спрат и приземље и два спрата, ставља пословни простор, а да су задњи спратови становање. За мене је то било апсурдно да се у истој згради сусрећу и чиновници и домаћице, као и уопште тај систем ‘један на други’ који је масовно рађен. Онда сам те две функције које су биле тако хоризонтално постављене раздвојио вертикално. Дакле, оно што ми је тражено да суперпонирам сам одбацио и рекао сам – једна јединица је стамбена, а друга пословна. И да би то била једна зграда, ја сам је повезао у подземљу и горе са једним мостом. […] И тако је раздвајњем дошло до две куле. Када сам раздвојио, видео сам да ништа не добијам тиме ако идем на ту малу висину. Мислим да је била предвиђена до десет спратова, што је нешто мало више од осталих постојећих, па сам на своју руку повећао три пута. Тридесет спратова сам направио. И кад сам дошао да ми одобре пројекат, нису хтели да разговарају. Месец дана се кувало хоће ли да прихвате или неће да прихвате јер је рађено мимо услова. Ја сам раздвојио по вертикали функције, а они хоће хоризонтално. Објашњавао сам да је то апсурдно. Уосталом, остале зграде у Београду су већином тако рађене, па нека буде једна где то није тако. Захваљујући Стојану Максимовићу који је тада био шеф тог одсека који је разрађивао тај мој план, иначе архитекта који је пројектовао Сава центар, успео је да се договори са директором да се мој пројекат одобри, пошто су то комисије одбиле. Месец дана је трајало ишчекивање да ли ће да одобре или не. На крају су одобрили и кућа је изграђена.“
Kliknite za proširenje...

Drugim rečima on se oglušio o uslove, napravio nešto što smatra da je dobro i onda izborio za to. Za poštovanje. zaista.
 
A i tada su uslovi bili 12 etaza sto za danasnje uslove izgleda visoko ,da se nije izborio ,danas bi tu bila prosjecna zgrada koju niko nebi primjecivao
 
И 60-тих, 70-тих и 80-тих година су се по Новом Београду градиле зграде преко 12 спратова.
 
Da Gaga ali govorim o konkretnom slucaju borebe za geneks mozda je i firma malo umjesala prste bila je prilicno mocna
 
Знам Директоре да говориш о Генекс кули, али ето нисам одолео да не споменем златне године градње високих зграда у Београду, а сада ...!

 
1392479_540925479326619_1169014812_n.jpg
 
Port Louis, glavni grad Mauricijusa, oko 150 000 stanovnika, znaci kao nas Kragujevac burazeri :


eveningportlouis.jpg


port-louis.jpg


port-louis-skyline.jpg
 
ali zar nama žaklina nije pričala da u evropskim gradovima ne postoje visoki objekti?
 
Ја сам намерно качио слике градова који су приближни или чак мањи од Београда

Ево га Напуљ који је иначе диван,италијански до сржи и неуредни град се једно пар хиљада више лепих грађевина из 17-18-19 века него што их има Београд

italy_2010_metroscenes.com_116.jpg
 
bio sam ironičan.

pratim tvoje slike na ovoj temi kao i ranije tvoje pisanje baš na temu toga što je žaklina slagala da u mnogim evropskim gradovima ne postoje visoke građevina.
 
Ма знам да јеси него да нагласим поенту.
 
Mi se moramo boriti za visoku gradnju ali se takodje moramo paziti i od "klastera"... Znam da nam je ekonomija trenutno slaba, ali ni u planovima ne treba dozvoljavati tako nesto... Moje vidjenje je da treba odvojiti desetak lokacija u BG gde treba dozvoliti gradnju u visinu sa uslovom da okruzenje zgrade/a bude slobodno i uredjeno kao javni prostor...
 
Sta su ti klasteri?
Ovde trenutno nema ekonomije vec je na snazi puko prezivljavanje za 80% ljudi.
Po planu je predvidjeno da se na nekoliko lokacija grade visoki objekti i to smo abolirali vec sto puta i zna se koje su te lokacije.
 
Dakle, zasad su "zeleno svetlo" dali za Napred 41 (gde je oduvek najavljivana visina ~100m) i za hotel "Jugoslavija" koji su malo skresali, ali će ipak biti visok skoro kao Ušće (bez antene, naravno).

Beograd čeka nove nebodere
M. L. Janković | 16. decembar 2013. 07:44 | Komentara: 5
Nova urbanistička studija trebalo bi konačno da dozvoli gradnju objekata do 150 metara visine u prestonici. Zgrade do 100 metara zidaće se kod "Jugoslavije" i u Bloku 41
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
12.jpg


BEOGRAD bi u narednih nekoliko godina mogao da dobije dva nova nebodera. Pored "Beograđanke", zgrade "Ušća" i "Geneksa", do 100. metra verovatno će se zidati još i kod hotela "Jugoslavija", gde je investitor grčki fond, kao i u Bloku 41, u kojem bi oblakoder moglo da gradi građevinska firma "Napred".

Prema Urbanističkom planu za glavni grad, koji će se uskoro usvojiti, u prestonici će se stvoriti uslovi za podizanje nove najviše zgrade, koja će dostizati i 150 metara visine, a posetioci bi u tom slučaju grad mogli da posmatraju sa 40. sprata.

Novi urbanistički plan Beograda će odrediti tačne kriterijume višespratnosti u prestonici, pa će investitori tačno znati koliko smeju da grade u zavisnosti od delova grada.

- Studiju je uradio Urbanistički zavod grada, a prema njoj najviše zgrade u Beogradu nicaće na Novom Beogradu, u blizini auto-puta i u predelu priobalja - kaže Slobodan Dimitrijević, inženjer arhitekture i pomoćnik sekretara Sektora za urbanističko planiranje Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove u prestonici. - Investitori koji planiraju da grade do 100 metara visine, moći će to da urade na mikrolokacijama u Ulici narodnih heroja, zatim u Milentija Popovića, Jurija Gagarina, dok uslovi za zdanje visoko 150 metara, koje odgovara 40. spratu, može da se podigne u Bloku 42, koji je smešten na mestu planirane nove autobuske stanice.

Iako u prestonici još ne postoji nijedno gradilište koje bi moglo da se izdigne do 150 metara visine, Urbanistički zavod Beograda uradio je dve stručne procene, kojim je dozvolio gradnju 30 spratova na dve lokacije.

- Uradili smo analize koje procenjuju uslovnost visokih objekata u Bloku 41, koji se nalazi na uglu Bulevara Milutina Milankovića i Ulice omladinskih bligada - kaže Nebojša Stefanović, direktor Zavoda za urbanizam grada.

- Procenu je tražilo građevinsko preduzeće "Napred". Druga lokacija je hotel "Jugoslavija", gde bi gradio jedan grčki fond. Radi se o neboderima visine 100 metara, koji bi bili poslovni objekti. Procenili smo da na oba mesta postoje uslovi za zidanje.

"UŠĆE" NAJVIŠE SA 134 METRA

ZGRADE koje se mogu pohvaliti najvišim u Beogradu su poslovni centar "Ušće", visok 134 metra u bloku 16, koji je najviši objekat na Balkanu, kao i Zapadne kapija Beograda, odnosno zgrada "Geneksa" koja distiže 115 metara visine.

Iako mnogi misle da je upravo "Beograđnka" najviši neboder prestonice, ona zapravo ima 101 metar, dok "Ineks kula" ima 95, a Palata "Albanija" sa 13 spratova - 58 metara.
Kliknite za proširenje...

KOD VUKA MOŽE DO 16 SPRATOVA

ONI koji žele da grade u starom delu Beograda moraće ozbiljno da snize spratnost svojih objekata, pa će južni deo grada i to samo određeni delovi biti limitirani na 25 metara visine. Do 16 spratova moći će da se zida kod Tošinog bunara, Ade Huje, od Vukovog spomenika do Ustaničke i u Stepi Stepanović.
Kliknite za proširenje...
Kliknite za proširenje...

Izvor: Večernje novosti
 
ovo možda i nisu tako loše vesti. Praktično legalizovaće stanje za one lokacije gde ima investitora.
100m je visina Beograđanke i rekao bih sasvim dovoljna za većinu potreba.
Da rezimoramo:
do 100m:
- Jugoslavija
- preko puta Geneksa
- blokovi 41, 41a i 43.

Jedino ne znam na šta se misli u Milentija Popovića.

100 - 150m
Blok 42
 
Па ово је само потврда студије високих објеката али са спретније формулисаном демагогијом. Кула код Југославије би била знатно "условнија" са првобитно планираних 160 метара.Ради се о чистој науци и одговарајућим пропорцијама.

jpeg


Визуелно скратите кулу за 2/5 и видећете да не штима баш
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh