Šta je novo?
Od:
Filteri

Stari savski most - Most Miladina Zarica

Gde sa Starim savskim mostom?

  • Povezati Blok 70 sa Adom Ciganlijom

    Glasovi: 203 35,1%

  • Povezati Veliko ratno ostrvo sa Zemunom

    Glasovi: 75 13,0%

  • Neka druga gradska lokacija

    Glasovi: 37 6,4%

  • Pokloniti most drugoj opštini u Srbiji u skladu sa potrebama

    Glasovi: 176 30,4%

  • Most treba da ide u staro gvožđe

    Glasovi: 60 10,4%

  • Ne znam

    Glasovi: 28 4,8%
  • Ukupno glasača
    579
Кад скидају остатак моста знали се шта?
 
Isečen deo jednog stuba. Sad se vidi unutrašnja struktura stuba. U sredini je šupalj ... verovatno, tj jeste gore, ali se iz ovog ugla ne vidi da li je i dole.

2025.07.19_080747_IMG_5168.JPG


2025.07.19_080920_IMG_5171,cr.jpg
 
Poslednja izmena:
Koliko se sa ovom oštrinom slike može videti, Nemački beton nema ni najmanju pukotinu u sebi. Ni posle 83 godine na kiši, snegu i mrazu. Sunce je skoro paralelno sa onom površinom reza koja je okrenuta ka nama. Senke su zato prenaglašene, pa pretpostavljam da bi se ipak nešto videlo da iole veće ili duže pukotine postoje.

2025.07.19_080920_IMG_5171, cr2.jpg
 
spatiotecte je napisao(la):
Doveli beton iz Nirnberga 1942?
A ja sve vreme mislio da je ovo bio jugoslovenski beton.
Kliknite za proširenje...

Svašta. Pa zar je stvarno neophodno posebno tumačiti skraćeno izražavanje? Da prevedem. Pod "Nemačkim" ili "Srpskim" sam mislio na kratku odrednicu koja označava kvalitet radova, IZBOR vrste betona, izbor agregata i eventualnih aditiva, opštu organizaciju rada, kontrolu kvaliteta betona kod mešanja, praćenje kvaliteta izlivanja, praćenje procesa pravilnog sušenja i kvašenja, itd, ukratko, na sve ono od čega zavisi krajnji rezultat, u ovom slučaju beton. To je "nekadašnje Nemačko" ili "sadašnje Srpsko" - misli se dakle na kvalitet radova i kvalitet konačnog proizvoda, a ne "čiji je beton". Ko god je taj most prelazio peške zna kakve su vibracije prenošene na te stubove pri svakom prolasku tramvaja ili kamiona. Decenijama. Čovek se bukvalno trese dok je na njemu.
 
Poslednja izmena:
Zuma je napisao(la):
Koliko se sa ovom oštrinom slike može videti, Nemački beton nema ni najmanju pukotinu u sebi. Ni posle 83 godine na kiši, snegu i mrazu. Sunce je skoro paralelno sa onom površinom reza koja je okrenuta ka nama. Senke su zato prenaglašene, pa pretpostavljam da bi se ipak nešto videlo da iole veće ili duže pukotine postoje.

Pogledajte prilog 245252
Kliknite za proširenje...
Бетон се стеже, суши или како већ ко жели то назвати стотинама година (иако се 95% тога одради кроз 28 дана), те то што је био у води му је доста помогло ка томе да не испуца. Стандарди данас, а и већ дуже време, налажу да мостовски елементи морају трајати бар 100 година. Ткд бетон у води може да траје доста дуже од оног на сувом, ако се одради како треба.
 
Ovo je gornji deo stuba koji nikad nije bio potopljen.
 
Видим то, али додирује онај део у води лол, ни центар бетонског блока никад не додирује воду директно па и он се стеже временом због воде која додирује сам блок.
 
ika je napisao(la):
Видим то, али додирује онај део у води лол, ни центар бетонског блока никад не додирује воду директно па и он се стеже временом због воде која додирује сам блок.
Kliknite za proširenje...

Kapilarno kvašenje? Naravno, to sigurno pomaže. Međutim i to valjda ima svoju granicu kad su u pitanju dugački blokovi betona. Vrh stuba je čitavih 13 metara od rečne vode kad je ona na niskom plovidbenom nivou, odnono 11 metara kad je neki prosečni vodostaj. To mi deluje malo previše da bi se građevinci mogli osloniti samo na rečnu vodu za pravilno stezanje, bez kasnijih pukotina, tek izlivenog monolitnog (?) betonskog bloka tako ogromnih dimenzija i zapremine.

Glavni plovni otvor Tramvajskog mosta.png
 
Zuma je napisao(la):
Kapilarno kvašenje? Naravno, to sigurno pomaže. Međutim i to valjda ima svoju granicu kad su u pitanju dugački blokovi betona. Vrh stuba je čitavih 13 metara od rečne vode kad je ona na niskom plovidbenom nivou, odnono 11 metara kad je neki prosečni vodostaj. To mi deluje malo previše da bi se građevinci mogli osloniti samo na rečnu vodu za pravilno stezanje, bez kasnijih pukotina, tek izlivenog monolitnog (?) betonskog bloka tako ogromnih dimenzija i zapremine.

Pogledajte prilog 245259
Kliknite za proširenje...
Није му само та влага омогућила да не пуца, рекао сам да је помогла. Свакако је најбитнији сам квалитет градње.
Оно што сам написао је да није вода неки огроман непријатељ бетона, често му је и пријатељ и да ово није нешто за ишчуђавање.

Да ли је из једног дела или не нема неке претеране везе за ово. Али опет, квалитет градње је најбитнија ствар ту.
 
Jeli @Zuma колики ти је зум :) на фотоапарату?

Ја не очекујем да видим дрвене шипове, јер би, по идеји, они требали да буду у муљу, на дну реке.
Сам бетон веорватно има адитиве, Немци су их обилато користили, то је њихов допринос још изе периода пред други светски рат, када су сав челик усмеравали на војне потребе, а грађевина се задоваљавала бетонима. Причају, да путеви и мостови који су тада били изграђени, и до дан данас су у функцији.

Могуће је да има и фибру тј влакна. То је давно позната технологија.

Уосталом, стуб трпи притисак, а бетон је у томе сила Бетон не воли истезање - зато му и додају арматуру.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh