Lepo si sve ovo rekao, nema šta. Skidam kapuEh, da. Lepo rečeno. Kad bi situacija bila bar izdaleka normalna, ovome se ne bi imalo šta prigovoriti. Jer ko ne ume da vidi šta su prioriteti, šta je važnije a šta manje važno, obično neće puno uraditi. Život je uvek pun beskrajnog broja problema koje je jednostavno nemoguće rešavati sve odjednom. Takođe, aktivizam za pogrešne ciljeve ga polako ubija, fragmentira ili odbija ono malo njih koji bi inače bili spremni da nešto doprinesu. Nažalost situacija je daleko od normalne pa uobičajeni pristupi ne pomažu puno.
Pre svega u Beogradu postoji problem nedovoljno raširenog znanja u koliko ogromnoj meri urbanizam utiče na svakodnevni život običnih ljudi. A zatim i šta bi to konkretno u gradu trebalo raditi, pa da se razvija na najbolji način. Tako narod ustvari ne zna čak ni koliko puno ZA NJIH BITNIH stvari u tome ne valja, a kamoli šta bi umesto toga trebalo raditi. Kad pogledaju "Beograd na vodi" vide samo ono što je Vučić rekao da tu treba videti: "Pre je bila neuređena obala puna otpada, a sada je moderno i novo naselje." I zato onda gube interes da o tome dalje slušaju ili razmišljaju. Onda taj problem pogoršava opšta cenzura svih velikih glasila, pa do većine i ne može da dopre ako neko kaže nešto drugačije.
Zbog toga se komentarima MORA pratiti šta god da je trenutno aktuelno, pa makar to bilo manje važno od nekih drugih problema. Jer vi nemate izbora da birate teme. Jedno što se u cenzuri može, je uvek biti spreman da se za informisanje šire javnosti (jer ostali nisu ni bitni) iskoristi bilo šta što je zbog neke slučajnosti ili više sile delimično probilo cenzuru, pa zbog bilo čega izaziva nešto veći interes. Dakle što privremeno dopire do većeg broja slušaoca od uobičajenog. Posledica je pomalo nakaradna situacija gde se naoko ignoriše postojanje "slona u staklarskoj radnji", a naveliko priča samo o tome kako je u radnju uneo blato sa ulice. Ali to nije slobodan izbor nego nužna posledica cenzure, pa se tako uzak fokus i ne može vrednovati na uobičajeni način.
Sem problema cenzure, druga stvar je već spomenuti nizak prosečan nivo urbanističkog znanja u javnosti što onda određuje šta je njima vidljivo. Oni sami od sebe ne mogu lako videti šta to ne valja u (za sada) jarko ofarbanom, čistom, naoko zelenom i urednom novom naselju BNV-a. I to ne možete da im kažete jer vas naravno ne puštaju. Ali narod bi lako i sam MOGAO videti da je neko provukao ogromni most tik pored spavaćih sobe nesrećnika koji tu žive. Što je onda jedna od retkih svima relativno očiglednih ilustracija sistema vrednosti i opštih principa u projektovanju BNV-a. Zato priča o tome ima izvesnog efekta i smisla ma koliko postojala i gomila drugih, važnijih problema.
Treća spomenuta stvar su "branioci mosta". Već sam rekao da je pogrešna njihova ideja da most i sada treba čuvati, dakle sada kad više nema šanse da se pored njega napravi novi, pa da tako ne izgubimo jednu od retkih potencijalnih mostovskih pozicija koje imamo. Ranije je ta mogućnost postojala, sada je više nema. Međutim ipak bi odnos i prema njima morao biti malo više iznijansiran od ovoga što si rekao. Oni bar prave otvor u cenzuri svima prenoseći poruku da po mišljenju nekih, nešto nije redu. A pritom i od izumiranja čuvaju običaj aktivizma i direktne akcije. Što je već više nego što se postiže iz fotelje na Internetu. Naravno da onda lako mogu da se napadnu jer traže pogrešnu stvar, i pritom fragmentiraju opoziciju. Ali stvari nisu crno-bele. Istovremeno su i korisni i prave štetu. A mi ostali, možemo li birati? Ko je to još bio spreman na takve napore? Zašto ti drugi, koji bolje znaju, sami ne izađu na ulicu?
Tako da, nažalost, u praksi je situacija retko takva da možemo proći a da u glavi nemamo par istovremenih i međusobno suprotnih stavova. To treba prihvatiti kao normalno. Model sveta u našim glavama i ne može biti potpun, pa su kontradikcije ustvari nužne, a ne neka mana u mišljenju. Takođe, ocena dobro/loše se skoro uvek odnosi samo na neke delimične aspekte svakog problema, a vrlo je retko pouzdana i potpuna ocena celog problema. Zato se silom prilika stalno moramo prilagođavati onome što je u svakom pojedinom trenutku uopšte moguće, a onda, od mogućeg, što ima najveću težinu. Od čistih kategorija retko ima puno koristi.
Ne mogu reći da se sa svim stavkama doslovce slažem, ali bože moj ne moramo ni oko svega uvek da se slažemo - a temu bi upropastio sad kad bi krenuo da cepidlačim.